Radmila Trbojević

Srdžba je neprijatelj razboritosti

Gledajući  “Jedan na jedan” bila sam iznenađena pojavljivanjem  gđe Pandurević, pošto uvaženi voditelj  Marin M. vrlo  rijetko dovodi u svoju emisiju  žene, što je šteta, jer bi i one  imale šta da kažu.

Bilo je, dakle, jedan na jednu.

Prije nego prokomentarišem nastup zastupnice A., ispričaću čitaocima  bloga vic koji se nekad pričao u Sarajevu. Mujo ulazi u kuću i baca na sto kokoš i kaže: „Fato, evo pa nam napravi riblju čorbu!“  Fata zgranuto odgovara: „Kako bolan riblju čorbu, pa ovo je kokoš“!.  A on  odgovori „De, de, kad su Srbijanci napravili  od  jelena pivo, vala možeš i ti napraviti od kokoši riblju čorbu!“  

Pitaćete  kakve veze  ima  riblja čorba sa A. Pandurević?  Ima, i  te kako ima!

Mislim da gosp. Vučić  te čudesne noći nastupa  gđe  Pandurević  nije  mogao zaspati ako je čuo koliko njega lično, a  onda i iskorak Srbije na EU, Aleksandra hvali. Mi samo treba da se  okrenemo ka Srbiji, da nahvatamo investitore na vodi i oko vode, da zavučemo dublje  ruke u  fondove EU  –  jednom rječju  da kopiramo taj  i  takav model  i -  sve će biti riješeno.  

Postavlja se logično pitanje: Na koga je cijelo vrijeme A. mislila? Na  RS, ili na Federaciju? Teško da je taj model prihvatljiv za oba dijela BiH, budući da je upitno da li sada i Nikolić smije da dođe, a da pri tome ne stavi glavu u torbu – bar tako reaguje većina građana u Sarajevu, upitanih o tome na ulici. Pri tome je pitanje  revizije na drugom mjestu !

Jesu li njeni utisci iz Brisela toliko jaki da se prosto zanijela od ljepote  onoga što je tamo vidjela  i čula?  Zašto?  Pa jednostavno zato  što  o v d j  e niko ne može od kokoši napraviti riblju čorbu, jer mi nemamo recept za tu vrstu transformacije, tj. bosanskog lonca od najmanje tri vrste mesa.  Odnosno nama nisu rekli kako da to uradimo. Mi u BiH na stolu imamo mali goveđi   odrezak (ostalo od izvoza) samo da ga ubacimo u tavu, ali začini nas je*u,  oni su  t a j n a svake  dobre kuhinje. Kod nas to su evropske ideje, sposonosna rješenja, konsenzusi, komentari, Zvizdić sa naočalima, Ivanić koji staje na čelo kolone, analize,  briselska iskustva, dobre namjere, put ka zapadu, put ka  istoku  itd. A, i bilo bi to jelo (kad bi bilo) da ga ni Džejmi Oliver, onako sladak i bucmast, ne bi mogao bolje smuljati.  

Čini se da Aleksandra čvrsto vjeruje da o v o Sarajevo nema loše  namjere, a da Bakirova  revizija sigurno nema izgleda da prođe, bez obzira šta agent pravno mislio.  A revizija će dogurati samo  do portirnice suda u Hagu, ona misli! Bilo je međutim i drugih  stvari koje nisu  imale  izgleda  da prođu, nisu bile logične, nisu bile utemeljene na međunarodnom pravu, pogotovo ne na činjenicama  –   pa su prošle. 

Toliko o pravu.      

Na kraju da komentarišem ljutnju gđe. A  (ona se inače ljuti samo kad govori o  SNSD-u)  kad je voditelj pita li je li postala „Bakirova“ Srpkinja, ili tako nekako. Tu ona pada u zamku, prestaje  da bude  političarka, diplomata da ne govorimo, i ne odgovara na suštinu pitanja. Trebalo je da iznese argumente, koji nemaju veze za „zemljom na cipelama“  sa onima koji nisu bili u ratu, sa onima koji nisu imali žrtve u prošlim ratovima itd. (žrtve njene porodice su  nesumnjivo veoma  velike i njih niko ne dovodi u pitanje, naprotiv odaje im se počast (nego pitanje  i m a  veze  sa činjenicom da ona i njene kolege (koji se većinom nisu lično borili u ratu)  s a d a blago i    nadasve pomirljivo, gledaju na razvoj događaja i najnovije atake  na RS (ne samo na Dodika, koji  je za  SDS mega  - krivac za  sve)  dakle najblaže kao da nisu gore  zbog  nas  o v d j e.

Ona nema razloga da se ljuti, njoj je dobro. Mada je zaboravila da je davne 2010 godine u  politiku ušla  sa kompenzacione liste. Bio je to BINGO. Bio je to početak koji je osigurao stazu   uspjeha mnogih miljenika u  SDS –u (kasnije su ušli u „štos“) a uništio iskrenu nadu recimo,  pokojnog  dr. Nikolića, koji je imao i više znanja i više pameti, ali nije bio upoznat sa tajnama „zanata“ kao tadašnji politički diletanti, koji danas,  nakon desetak i više godina naukovanja- misle da su nešto  naučili. Čak za taj ogromni trud, kako čujem, traba da budu i nagrađeni.  Gospode!

Nasmješena Mogerini ljubi  Vučića u  o b a  obraza,  tj. dva puta. Nisam vidjela kako ljubi Tomu.  A  iza leđa krčka ko zna šta.  Čuće se.

Nama ostaje krčkanje zanesene Aleksandre o tome kako je sve  lako tj. samo treba otići u Brisel i sve će biti lako kad o n i preuzmu vlast -  nije uvjerljiva. Čak  šta više nema  veze  sa stvarnošću,   baš kao što i priča  SDS – a  više nije uvjeljiva (a ni svih onih koji su zdušno opet ušli u politički ring, a nisu ukinuli izbjegličke smještaje), ma kako se njeni odani članovi trudili da kormilo   okrenu, ne više prema sebi i svojim karijerama -  nego  novom vremenu. Čini se da oni  to nisu u stanju,  jer hladan pasulj, kaže narod,  jede samo onaj ko nema šta drugo.   

Ovom narodu, sasvim izvjesno, trebaju oni koji će smisliliti nešto novo. 

Pitanje je samo da li su još ovdje.  

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog