Radmila Trbojević

“Biće to najveća politička kriza nakon Dejtona“ (Izetbegović)

ili prevedeno na jezik  aktuelnog filma punog perverzija, ali zbog nečeg tako bliskog širokom gledalištu, bar onih koje zamara svakodnevica pa prizivaju  vezivanje, gušenje, čerečenje  itd. sve da bi im zadovoljstvo bilo jače -  nama će izgleda  baš  biti  pedeset  nijansi mračnije. Iz mraka ovaj put ne sija zvijezda petokraka, koje se mnogi  i sada  sjećaju sa nostalgijom. Iz mraka ovaj put sija   klopka  za  naivne,  jer  Izetbegović tačno zna kakavi smo mi tj.  kakve će biti posljedice onoga  što on naziva krizom. On zna kako stoji u toj priči. Ali  nije to poenta! On hoće krizu tipa da Srbi ponovo krenu  u „vaninstitucionalnu „  političku   odiseju i tako  otvore put, koji će samo njih, tj. sve nas u RS u koštati  odgovornosti  pred  međunarodnom zajednicom. Klopka Sarajeva je za  one (kojih je malo, jer valjda svi razumiju u kom pravcu treba da idu) koji poziv na  zajedničko napuštanje Sarajeva smatraju   patriotskim, hrabrim  činom u  odbrani  sestrinske nam Srbije od onih u BiH, kojima na pamet ne pada da  sarađuju.  Džaba  uglađeni Zvizdić, zagrljaji, ručkovi  itd.  u Beogradu - biće kako odluči Bakir. To je za sada! Treba ostati i biti zajedno ondje gdje se donose odluke, ali treba znati šta je zajednički  n a š cilj, jer jasno je  da  ovaj scenario nije smišljen bez veze.  

On nedoljivo podsjeća,  mada okolnosti nikako nisu iste, na ono što su srpski delegati  uradili  one  godine kad su  otišli  iz institucija u Sarajevu (ali tada je BiH bila međunarodno priznata, bez Srba na referendumu), napustili grad u kome ih je  bilo bezmalo  160.000,  da bi  „u šumi „  kako su  kasnije pogrdno  opisivali  taj  čin   Bošnjaci  –  napravili  svoju  Skupštinu, Vladu itd.  – što je sve  bilo  okarakterisano   kao  srpska „paralelna“ vlast u priznatoj BiH.

Stvarnost u  sadašnjoj  BiH  izgleda mnogo drugačije, pa i ponašanje nas Srba mora biti mudrije. Hrvati sada evo neće  treći entitet , oni hoće samo da su ravnopravni. Mladi Božo (dolazi iz Hercegovine!) kaže da hoće i neće, tj. Neće i hoće dati podršku, baš kao mlada  raspuštenica, koja bi i ne bi, što je kod njih i običaj. Kad zagusti – okreću leđa i ne podržavaju nikoga, osim Vatikan. I šta ? Ništa. Vigemark  obilazi poljoprivrednike, drži  predavanja samo u košulji. Nekako pomirljivo. Dakle, ne zarezuje Bakira. Mur, na pristojnom bosanskom - bošnjačkom, da ga bolje  razumiju -  onako omršavio kaže da ne treba ići u tu priču. Naravno da ne  treba. To znaju i oni koji u klopku upasti neće, jer će i ovu zapetljanu, skroz mutnu situciju, naizgled  tako blizu sukoba, iskoristiti  da uvećaju, prošire i zabetoniraju svoje zadobijeno carstvo, učvrste svoje potajne poslovne veze u oba entiteta i šire, a ove prve gurnu da se za* ju sa Bakirovim hirovima i  begovskom  bahatošću. Bar tako mi benevolentno izgledaju ova dvojica gore pomenuta. Niko nije zajapuren, niko nije „zakrvavio“ očima, osim onoga anonimusa iz SDA  kod Škore neku veče, koji se jadnik toliko spleo da osim „dakle„  bezbroj   puta  - jedva uspio nekako da sroči one divne  rečenice  o „ljubavi“ Republike Srpske i Federacije.

Oni koji mogu da nas pomire, da dezorjentisanom narodu u BiH upale neko,  makar malo svjetlo na kraju tunela - gdje su?  Ja bih recimo, kad bi mene pitali,  pozvala prof. Spahića Besima da nam malo pojasni ovu situaciju na svoj način, jer  njegov humor je lijek za dušu, bez obzira kome  od  nas  u BiH   govori  tj.  da smo,  ili nismo ono što mislimo da jesmo. Neki će reći da je ovakav-onakav  jugo-nostalgičar, priča bez veze. Ja kažem da ga narod sluša.  Zašto ?  Pa s njim se  smijemo, slušamo kako svira klavir, gitaru, kako pjeva, kako priča  na nekoliko  jezika. Dosta je ovi koji ne znaju  dobro ni  svoj  sopstveni. Ljutiti su,  namrgođeni, puni   zloslutnih  vijesti, nezadovljni -  a prebogati !  Ubistva, zločini mrtvi, leševi ! Pobogu, zar nije dosta! Šta će biti s djecom, sa našim unucima ? Zar neko misli da će im (djeci i unucima) babini ili dedini milioni na Sejšelima, Kipru, Djevičanskim ostrvima, ili drugdje, zamijeniti  obično, „bosonogo“ djetinjstvo, da će izbacivanje  Ćopićeve  Bašte sljezove boje  iz  lektire - osnažiti moral nacije koja se traži, a ne može da se nađe. Neće.

I na kraju budu li  se na TV u  pojavljivala stalno  ista, izlizana lica, ostarjeli  stranački prvaci, koji su stekli  ogromno  bogatsvo, pa  ih narod  više  ne interesuje, mladi kalkulanti koji čekaju da uskoče u voz koji se zove politička stranka,  a ne  dođu oni koji se učiniti  da makar ponekad i običan narod ima  osmjeh na licu -   osveta  i mržnja  će  i dalje  biti  naše  pogonsko  gorivo.

Sa Bakirovom  revizijom, ili   bez nje  –  sasvim svejedno. 

Komentari
Twitter
Anketa

Smatrate li da je bolje raditi u privatnom ili u javnom sektoru?

Rezultati ankete
Blog