Četvrtak, 29. juni 2017.

Radmila Trbojević

„Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj. (Psalm 61 ,10. red)

Mislim, mislim, uzmem  metlu  pa čistim – reče   jednom davno  jedan vojnik u kasarni u  Bileći pišući svojoj curi negdje u Srbiji, te i ja, ako ne bih pisala (ne na latinskom, nisam do te mjere vična Latinskom), iako sam završila  I Klasičnu gimanziju u Sarajevu, ja bih vjerovatno uzela metlu pa počela da čistim  (vaskršnje vrijeme dolazi, red je sve pospremiti) prestajući da brinem o onom  što vidim i čujem. Spala knjiga na dva slova (Puhalo i Radmila, Radmila i Puhalo u Frontalu) - pišu neki na društvenim mrežema. Dugo nema drugih blogera. Najverovatnije, narod ne piše zašto što zna da od toga nema ništa. Piši - ne piši, sve ide kako ide.

Hrišćani  se spremaju  za praznik –  broje to što imaju, jest crkavica, ali se narod  ne da. I kad je gore bilo imalo se lukovine da se jaja „oluče„  mada nam oni snimci sa tržnice kazuju nešto sasvim drugo. Pokazuju nam obilje svega, dostupno  svima, nariočito paradajz koji miriši  dakle nije sve onako kako narod osjeća, stvari stoje mnogo drugačije. Sve se preliva od bogatstva, specijalno  od one  naknade koju  nekad i nehotice spomenu blaženi Rakulj na TV- za srećne  penzionere. Izgleda da su preči ovi drugi, tj. mnogi drugi. Ko drži još do penzionera, oni su od danas do sutra -  praktično nevažni!  Zna Vlada šta  radi. Prosvetari, pogotovo onaj sindikalista velikog stomaka – neće u  proteste. Nije lud.  Vlada će dati u dvanaest rata to što duguje, da ne bi on (sindikalista) morao da štrajkuje glađu.Sudeći po njemu, i nije im tako loše.   

Međutim, nije to glavno pitanje o stanju nacije uoči Vaskrsa.Glavno pitanje je

1. Kako  se osjeća  Ranka Mišić  KAO NIČIJA ŽENA? Da li je Ranka bila  n e č i j a  žena?!

Nemam pojma. Ali, moram reći da sam bila  zapanjena  prvo  time da  je bila bez frizure, bez novog kompleta, bez šminke .. Dakle, bilo je jasno da  je „Hanibal pred vratima... „ tj onaj sijedi vođa  sindikata Uprave, koji  juriša (svakako  ne za prava radnika i  službenika) nego u izgledu ima Rankinu fotelju. Da li  je osam godina  vladavine dosta?  Ranka ne misli tako. Jer, nisu to bile godine koje su pojeli skakvci, bile su to godine u kojima je Ranka marširala na čelu. Samo je  pitanje  čijem. I  za koga.  Vlast je, kažu, jača od svake droge,  jača čak od potrebe za hranom, vodom, seksom. Pogotovo kad čovjek  „prione„ za fotelju, pa ga ni maljem s nje (mislim na fotelju i rastuće bogatsvo a Ranka kao ničija žena nema šta da se vrijeđa) ne možeš skinuti.

2. I jedna konstatacija odnosno drugo goruće pitanje. Hoće li se rušiti Savjet  ministara – tj. da li će Mirko Š. taj uglađeni, samozatajni, gornji ministar prelomiti  i  biti  na mjestu kad  ga ovi  DOLE  pozovu. Ili će, kako on to zna – blago, polako naći rješenje za Bosnu i Ercegovinu,  zajedničku nam domovinu zajedničkih dobro plaćenih mjesta. Neće.

I komentar o onome što bi moglo sve nas da pogodi.  Reks T. i Sergej L. (čitaj Putin). Dokle će da ide ova igra smrti nad vascijlom planetom ? Niko ne zna. Samo se  pitam da li je neko normalan (ako sve ovo ipak nije IGRA za naivne) uopšte pomislio da će Putin pristati na ultimatume bilo koje vrste. Zar je moguće da ga  do sada nisu upoznali ? Ili su odlučili da ispitaju granice? Putinove.

 

Britanija traži  uvođenje sankcija Rusiji !  I onda G17 ne glasa za prijedlog. Francuska, zadnjim naporima, omamljena  Nicom i ogradama oko Ajfelove kule-pokazuje da je nekada bila  saveznik  protiv  fašizma. Doduše  davno. Onaj Boris  Džonson, taj simpatični albino, koji je nedavno rovio po svome porjeklu od Turske do njemačkih kraljeva  i plemića, pa  sve  do  pra-pra-prabake  glumice, čiji je on izgleda potomak – kao da je izašao, bar se tako čini, iz mutne Temze, sa sve Terezom  Mej  pod rukom, pa ne zna da li je pošao, ili došao. Toliko o tome. Dolazi mi da se odreknem svoje dugogodišnje  velike simpatije  prema Ujedinjenom Kraljevstvu  i da se okrenem Merkelovoj  (ipak sam ja bila njemački student), imajući  u  vidu  Vučića, koji vjeruje da Njemačka misli iskreno. Ko zna, možda  i misli. Bar  tako za sada  izgleda. Dokle će tako biti ?  Otkud ja znam Uglavnom, ne bi bilo loše spremiti onu:  „Danke Deutschland“... za svaki slučaj !  

Na kraju, svima,  koji  su ostali ovdje i onima koji će  ovima  doći izvana  -  koji  slave  Vaskrs želim  da u miru  i zdravlju, sa  svojom  porodicom,  provedu  praznike za prazničnom  trpezom. Bez  obzira na teška  vremena, uvijek  su  Srbi, domaćini,  na stolu imali olučena jaja  i, makar,  jagnjeću plećku i  plosku  dobre rakije  za  Vaskrs -  ako ne i cijelo jagnje! 

Ostajte mi zdravo. 

Komentari
Blog