Radmila Trbojević

Da li ima u zemlji stručnjaka… ?

Neko veče  čujem  da   se  s a d a  u BiH   postavlja pitanje  prevođenja  tri  hiljade  odgovora (valjda su pitanja prevedena) čuvenog  upitnika EU  za  BiH kandidaturu, a za čije uručenje Briselu postoji  i rok. Ne znam kakva je situacija kod  nas u RS  i    ko je mogao odgovoriti  na  neki   tender,  poziv,  ponudu, ili već kako se to zove za  prevođenje  takvog  obimnog materijala. Čak  čujem da je negdje to  objavljeno, priznam  da ne znam gdje, jer ne pratim službene listove, možda je bilo  poslano Udruženju prevodilaca u Republici Srpskoj čiji  ja  nisam član. Čini se da se dugo vremena  čitava  stvar oko  prevođenja ovoga velikog materijala  krije od javnosti, jer se tu radi o ogromnoj zaradi, koja se možda namješta nekome, mada ja nemam ni jedan dokaz za ovu  pretpostavku i zato sam daleko od toga da to tvrdim. Krenimo redom:

1. Postavlja se pitanje  da li komisija koja se bavi  poslovima oko integracije BiH u EU  ima s v o j  tim jezičkih stručnjaka, te bi bilo logično da ona (komisija) organizuje jedan dio prevođenja, jer bi, po mojoj ocjeni, ista morala imati stručnjake  poznavaoce  barem dva strana jezika  sa pečatima  sudskih tumača  - koji  bi  mogli, ili  koji su već mogli da urade makar dio  zadatka  kao  s  v o  j    posao. Naravno,  ne  sve.

2. Budući da je komisija znala šta je čeka  kako je moguće da tek sada panično traži  ko će materijal prevoditi, jer, navodno, to ne mogu raditi sudski tumači (a Dejtonski sporazum smo mogli prevoditi mi, koji smo bili ovlašteni  sudski tumači)  jer, zamislite, za  ovo sada  treba  o r g a n i z a c i j a  sa najmanje par desetina  prevodilaca.  Sudski tumači  i vještaci  su individualci,  stručnjaci u svom poslu, koje  Ministarstvo pravosuđa imenuje  nakon položenog ispita i  oni  ne  m o r a j u  biti članovi bilo kakvog udruženja – osim ako to sami  žele. Sada se dalje postavlja pitanje (ako se traži i radna organizacija prevodilaca, tj.  biro  za prevođenje )  ko  je  i  kako licencirao to udruženje, odn. može  li, recimo, diplomirani profesor (ako je  postao prevodilac tog udruženja, bez prakse i stručnog ispita, koji se organizuje  samo za  sudske tumače)  odmah nakon završenog studija jezika da bude stručnjak za pravo, čuveni “strukturalni” dijalog o pravosuđu (nikada mi nije bilo jasno kako dijalog može biti strukturalni , nego je, valjda  dijalog o strukturi nečega (ovdje bih rado konsultovala mog bivšeg  profesora, čuvenog po znanju engleskog jezika, dr Riđanovića sa Filozofskog  fakulteta u Sarajevu, da vidim jesam li u pravu) ekonomiju, poljoprivredu, mesnu industriju, hladno valjanu traku, željezare, ribarstvo, rudnike,  medicinsku opremu itd. ?

3. I ključno pitanje: hoće li  za  tačnost prevoda  odgovarati  taj  biro, udruženje, radna organizacija  itd.   članova-  tj.  prevodilaca,  koji dakle,  ne mogu  biti sudski tumači,  ili  svaki  pojedinačni  prevodilac, koji  s a m  ništa ne može potvrditi, niti  ovjeriti- jer nema svoj pečat. Likovi su anonimni. Ovo zato što to do sada  nije  bilo u našoj  praksi.  Sudski vještak lično odgovara za svoj posao – ispred  njega  ne stoji niko - osim njegovog  rada i  njegovog pečata. Ili se i ta dosadašnja praksa gubi u novim EU –globalističkim  pravilima ?

4. Šta je komisija odlučila i da li će nešto odlučiti  - ne znamo. A i ko smo mi da znamo.

5. I  ovoga puta  riječ  je možda

a)  o još  jednoj našoj  igri tj.  priči za malu djecu.  Vrlo vjerovatno, taj materijal već prevodi neka  grupa, koja ga je dobila na prevod u tajnosti, putevima dogovorenih tendera, ili 

b)   priča  nema veze sa prevodiocima. Tu se   radi  o tome  da tekst  tih odgovora nije usaglašen, tj. da treba  sada  od odgovora  iz   dva  entiteta  (koji nemaju veze jedan sa  drugim) napraviti jedan  tekst za  cijelu BiH.

c)  kad  se tekst  usaglasi, ako se  usaglasi, prevod tri hiljade stranica postaće  mačji  kašalj.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog