Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Zašto ćutite dobri ljudi Bosne i Hercegovine?

Prije neki dan, tačnije 7. juna sam na fejsbuku napisao

„Narode, treba mi pomoć!!!

Frontal želi da napravi seriju priča o ljudima koji su učinili nesto dobro u proteklom ratu i pokazali da se u tom ludilu može ostati čovjek. Trebaju mi i Srbi i Hrvati i Bošnjaci.

Molim vas da im pomognemo da pronađemo te ljudi, da ispričamo te priče, ne da bi učinili rat romantičnim, već da bi afirmisali ljudskost, čojstvo i humanost.
Podijelite ovo da što više ljudi sazna za ovo!!!

Puhalo

Poruke šaljite u „inbox“

Naravno, javilo se dosta ljudi koji su mu ispričali mnogo zanimljivih priča o tome kako su ih drugi spasavali tokom rata, kako su druge spasavali u ratu, kako su jedni drugim pomagali iako je to bilo opasno po njihov život ili život njihove porodice.

Onda smo neke od tih ljudi pozvali i objasnili im da želimo da te njihove priče ispričamo kroz kratke filmove i naišli smo na odbijanje.
Ljudi ne žele da o tome govore. Zašto?

Zašto je 22 godine poslije prestanka rata u Bosni i Hercegovini ljudima neprijatno da govore o nečemu dobrom što su uradili tokom rata?

•    Vjerujem da jedan dio njih ne želi da se eksponira u javnosti, da se plaše kamere i da je to osnovni razlog zbog čega odbijaju da govore o tome.
•    Neki od njih ne žele da se sjećaju rata i misle da će im biti lakše ako se toga ne sjećaju.
•    Imamo i ljude koji misle da je to što su uradili nešto sasvim obično i da bi to uradio svako da se našao u njihovom položaju i da to nije vrijedno pomena.
•    Na kraju imamo one koji misle da nije pametno da se o tome danas govori jer su uradili nešto što se ni danas ne cijeni u našem društvu.

Šta god da je u pitanju mi smo u velikom problemu.

Dok naši političari (sva tri konstitutivna naroda) ispraćaju i dočekuju ratne zločince, dijele im ordenje i penzije, finansiraju dokumentarne filmove o njihovom „junaštvu i čojstvu“, prave koncerte podrške i veličaju na predizbornim mitinzima, dobri ljudi i njihova dobra djela se nalaze na margini društva.

Ti ljudi su pokazali ljudskost kada se cijenio šovinizam, oni su radili po savjesti kada su svi slijepo slušali, oni su bili ljudi kada su svi bili Srbi, Hrvati i Bošnjaci, oni su bili lojalni sebi, a ne svom narodu.

Zato vas pitam dobri ljudi Bosne i Hercegovine:

1.    Čega se dobri ljudi plašite danas, kad se niste plašili u ratu?
2.    Čaga se stidite?
3.    Zašto ćutite?

Imajte na umu dobri ljudi Bosne i Hercegovine da nije vrijeme za ćutanje, skromnost ili strah, jer na taj način dajete „vjetar u leđa“ svima koji misle da je ovakva Bosna i Hercegovina jedina moguća.

Dok god ćutite dobri ljudi Bosne i Hercegovine vi ste saučesnici u propadanju ove države, sviđalo se to vama ili ne.

 

1) Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka šest sati od objave bloga

2) Linkovanje mora biti na vidljivom mjestu, obavezno na početku bloga koji se prenosi

3) Slika blogera mora biti slika koja je objavljena uz tekst na Frontalu

4) Prenositi se može samo uz pismeno odobrenje Frontala


#VasStav  #VasaPrica

Komentari
Twitter
Anketa

Колико вјерујете полицији Републике Српске?

Rezultati ankete
Blog