Radmila Trbojević

Može i bez oraha!

Gledam one sireve s orasima i bez njih, smokve, med, rakiju od smokve, borovnice i druge đakonije (naravno da mi na pamet ne pada da kažem kako ne treba organizovati sajmove, izložbe, narodne pjesme uz gusle, pokazivati nošnje itd. ), ali mene nešto hvata muka, jer samo koju desetinu kilometara dolje na jugu, dok se slavi Preobraženje Gospodnje – gori Hercegovina.

Gori obavijena dimom i plamenom, dok Vladika hercegovačko –zahumski onako muževno lijep (mislim na modernu frizuru), maše krstom i poziva da se svi volimo, da se ljubimo u sveopštoj sreći srpskoj, a on nekako mrko gleda Predsjednika i ovaj njega, dok se Predsjednica našla u neobranom grožđu, pa prevrće očima (što mene nije briga, mada mi je nje nekako žao, izgleda nekako izmučeno), dok Luka P. zanesen i ne gleda u visove koji gore, a plamen guta sve što mu se nađe na putu.
Gdje je omladina SSND-a, gdje je mlada podrška, brigada za pomoć onim ljudima koji načisto izgorješe dok ovi drže govore, dok pojedu i popiju slavsko posluženje. Je li zaboravljeno organizovanje radnih brigade? Jest, naravno. To je komunistička izmišljotina. Do sada bi polupismeni Opštinski odbor one nekadašnje partije u Trebinju organizovao najmanje jednu srednjoškolsku i jednu studentsku bigadu. Na kazan, brale, zajednički, na vodu iz cisterne, pa naprtanjače i krampove…Pričam, naravno, bez veze. Mi samo znamo za EGZIT, pivske svečanosti i tulum do zore, za evente, za zajebancije - ne bi li bili što sličniji zapadu, koji nas voli zato što m o ž e m o biti drugačiji.

Je li deficit države ovoliki, ili onoliki? Koga je to biga?! Ko će za nešto odgovarati nakon što revizori “blenu“ u račune za reperezentaciju i plaćanja ko zna kome ko zna za šta. Narod gleda u one djakonije, naročito u pršutu vjerujem hercegovačku, i misli, Gospode, kada će nama neko ONO servirati. To jest možda se pita, a možda se i ne pita. Ostaće krompira za pite i kljukuše, šta će narodu više! Narod ćuti i razvija pite. I neka razvija, možda i od pite bude nešto…. Mada, teško.
Sada čekamo da nas neko (mi se ne miješamo) gurne u ruke jal Amerima, jal Rusima. Ko kurve, one najgore, što trepću očima, a tvrde pazar. Jer, što reče Putin Angeli Merkel, zna se ko će biti j…… n prve bračne noći. Postoji snimak, pa ja ne strahujem od upoređenja ili nabjeđenja. Budući da se to nama dešavalo i prije kad smo bili mnogo jaki, dešava se i sada kad mislimo da smo jaki – kakvu garanciju imamo u budućnosti da nas neće je…. ti u zdrav mozak , baš oni koje najviše volimo.

To je u realnom životu maltene pravilo!

Da li su političari ove čudesne BiH svjesni šta se oko njih dešava? Jesu naravno. Samo oni znaju koja igra se igra. Mi smo samo kibiceri.
I sad bi neko mogao da me pita šta je mene briga, što vučem mačka za rep kad mi nije nužda, kad nemam ama baš nikavog uticaja na javno mnjenje, koje se bavi modom, dres - kodom zvijezda, kuvarskim vještinama gej Holanđana smanjenim ulovom tune u okeanima, kozmetikom, odjećom za popodnevne zabave, proslavom rodjendana, imendana, vjenčanjima selebritija, rastavama brakova, prevarama, mafijom, ubistvima – šta je mene briga što negdje gori vatra. I imao bi pravo.
Jer, najvažnije je da vatra gori u nama. Vatra političke borbe.

Referendum za ulazak? Ma dajte, ništa nije važnije od toga je li bolji sir sa orasima, ili s bijelim lukom. Poznavajući ovaj mentalitet, ma kakavi orasi!

Mi možemo i dokazali smo da možemo i bez oraha.

Važan je luk. Bijeli, s dodatkom herecegivačke loze. Ko razvija pitu bez mesa, neka zamisli pršutu, pa može i čaša Žilavke.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog