Ponedjeljak, 18. decembar 2017.

Radmila Trbojević

Od zla gore

Jasno je da se  ne radi o onoj  „ Od izvora dva putića“…,  nego   do  izvora  dva putića - do vlasti  po svaku  svaku  cijenu.  A državni izvor jedva curka tj. skoro je presušio. Ali , koga briga ?!

Brigu  brine čuveni  Škoro.  Prije svega  koliko  će blokova  marketinga ubaciti u emisiju. Emisija   „Apostrof“  zapravo postoji zbog   frustrirajućeg  ubacivanja  marketinga  , zbog  čega se gladaocima  smuči  od rečenice „idemo na  marketing..“ .Ova  zadnja emisija  bila   je  susret   u živo   dva   zaraćena  politička   tabora,  koji  ubjedjuju jedni druge,  ali  ne   i gledaoce,   osim naručenh poruka, kako je  njihov put pravi  ,sve u cilju   boljeg  života bezlične mase , koja ćuti i gleda  , kao na koridi (ne  bivšoj  grmečkoj,  ona je bezazlena)  , da  li će bik    biti jači od toreadora, ili će na kraju morati da ga savlada matador .Ko  je ovdje bik jasno je i laiku, ko toreador,  a ko    matador    takodje   je  sasvim  jasno.  Ali nije jasno  onima , koji    pojma   nemaju o parlamentarnoj   praksi  u uredjenim zemjama   i  zakonu  vladavine  većine nad manjinom , bila ona sastavljena od  kupljenih  papaka  ili  „ pravih“ poslanika.Ovaj   incident  manjine  tj. opozicje   u Skupštini ,koja je izgubila kompas  i  reaguje  van svakog  razumnog    razmišljanja , dakle  u   afektu ,   za  sada  ostaje  samo   izgred   „niskog  intenziteta  „  ali  veoma   visoke napetosti  u   Savezu  stranaka  povezanih  Čavićevom  pogrešnom procjenom. A njegove  procjene   do  sada nisu  išle  u  prilog RS – a   ,  bez   obzira   na borački   i   politički  staž.

Političari  u  Škorinoj emisiji  bili  su  samo   statisti  u sagi  , koja se zove najnoviji   skupštinski problem ,  s malim izuzetkom   mirnog  dr. Stevandića –koji ,  kao  zreo  političar ima izglede    da preuzme  ozbiljnu ulogu  na   nivou RS –a ,  (dugo mu je trebalo ,  ali se isplatilo)  i   mirnog  Žunića , koji  je pokušavao   da smiri uzbudjenog    Glamočanina  , uzaludno pokušavajući da  ga  dovede u   red.  Dr. Jandrić se držao neko vrijeme dosta  dobro , hvatajući   se   za  ,u javnosti  već  odavno   „ prežvakane“ ,  činjenice . Glamočanin  je  na  kraju  , od nekada mirnog posmatrača  iz pozadine svoje partije ,  neumjereno   i  politički  nezrelo , nastavio   da  maše ,  kao   nekad   njegov  idol  O.Tadić  ,    nekim   papirima , u želji  da ubijedi  gledaoce  kako postoje dokazi   (kao da  su oni  nekome  važni )   o  kriminalu , korupciji i  bezakonju  svake moguće vrste .

U Škorinom studiju su trebali biti  Predsjednica  vlade , Predsjednik Skupštine , ministar  Lukač ,  Čavić , Vukota ,  Šukalo , koji  duboko   potresen  , kao  da ne zna da u  politici nema maženja , a pogotovo kad  tu  politiku brani  neustrašivi  borac Lukač .Tada bi scena ličila  na   antičku  dramu  u  kojoj , sav  u  patriotskoj   krvi , gine  jedan od  junaka opozicije   , a  kojoj bi (što je ključni momenat ) nedostajao  glasnik  ,koji   bi najavio da  se  ono veče oko    Skupštine  i  ono  veče  oko    studija  ATV -  a   skuplja velika   masa ljudi,  uključujući    ratne    vojne  invalide  i veterane, koja  želi   da  popriča sa predstavnicima  naroda napolju bez obzira na čuvare reda i zakona. Najmanje o revizorskom izvještaju. On je mogao  doći na red i za dvije nedelje. Koga  inače  briga za taj izvještaj?  Kad  je i  jedan izvještaj o bilo čemu   zaslužio pažnju    opozicije   u   o v o j   mjeri?   Ovo  je bila kulminacija!  Čega ?  Šta bi se promijenilo da je  Šnjegota  s a m   objašnjavao  izvještaj ?   Ništa.  Većina bi glasala . I šta ? Ništa!   Koja bi se  krupna promjena desila – osim da su njega na  rukama iznijeli  opozicionari. Razuman  čovjek  se  na vrijeme  povukao, bolje nego da .....  I  ko će njega nazvati kukavicom? Preletači su  naša svakodnevica,  opšteprihvaćeni  način postizbornog  i prijeizbornog   poziconiranja .U čemu je problem ?!  Šta i ko može  ovome prigovoriti,  jer  letača   i  preletača  ima u svakoj stranci. Stavovi ,moral odanost ideji  itd.   davno su prestali da imaju  bilo kakvu  važnost.

U  skupštinskom dogadjanju  opozicije  nema  naroda –  zato  tu  ,što bi se  reklo    „nema štofa“. za pravu promjenu.  Opzicionari su  gnjevni ,  jer dugo čekaju. Strpljenje popušta i sredstva se ne biraju.  Ovo je  bila  sterilna , neorganizovana  pobuna   , bez  jasnog cilja, osmišljenog  back up –a, djetinjasta  pobuna onih, koji ne vide dalje  od svog opozicionog dvorišta. Narod   RS-a, koliko god  da    živi  veoma teško ,  koliko  god  da  zna šta vodeći   maheri    rade  i    kako  rade, a  zna    –  ove  pobunjenike    ne  doživljava     kao    svoje vodje. Naprotiv, odmjeravajući stvarnost   prema  ljubavi   političkog  Sarajeva  prema RS-u- , narod   stavlja   na čelo  Republiku , kao zadnje uporište, zadnju liniju odbrane  , bastion  nečega   što veže  uz Dodika , harizmatičnog vodju   sa  stavom. Bila ovo  o Dodiku    istina ili mit  , narod  za  sada u   nju  vjeruje.  I sve dok se ne uvjeri u suprotno  -  a  vidi  opoziciju   u  službi   Sarajeva  - neće  promijeniti stav. Zato  ova saga  liči  na  loše  režirani  igrokaz   na  uzburkanoj  političkoj sceni .Medjutim , pravi  sudar   moguć   je  na izborima   (za  koje se treba  vrlo  ozbiljno   spremati , ne   glupostima  i   nemoralnim  i  nestabilnim   likovima ,  koji  sami  sebe ne  mnogu  voditi, jer osim novih ideja nema ni novih likova  ) u  kojoj će  jedna strana   na pod  baciti  protivnika,  a   ne  „tucati“ ga  na sitno  interpelacijama , tužbama , plačnim glasom razmažene  djece , cmizdrenjem  nad sudbinom  naroda,  a  naroda   nigdje nema. Da naroda ima kad treba , bilo je  potpuno  jasno u slučaju  Biljane Plavšić  u  sukobu  sa  SDS – om  one davne godine(kojoj smo svjedočili )  ,kad je sva Banja  Luka bila  na nogama, dajući  joj podršku. Nije bilo u pitanju  samo par tenkova SFOR-a. Treba pogledati filmove  iz tog vremena  i sve će biti jasno.

Čini se  da je ova  druga strana , vodjena gore pomenutim toreadorom  već ubrala  poene, isturajući na  scenu  Lukača,  jer on  nije izabran  zato što je blag i nježan  ,pokazala  da zna kako  treba   s  onima koji  ne  znaju   š t a   treba.  Ovaj   ministar neće trepnuti dok  matadorski  zadaje  završni  „udarac“  braneći   Republiku   na način kako  to, za sada,  sve po zakonima i  poslovnicima , uspješno  radi  vladajuća  većina.

Dakle, ništa novo i  ništa spektakularno.  Zadnju  riječ  i , možda  vrlo  značajnu , daće Ustavi sud  Rs-a . Do  tada  ,svaka priča  o  nekom   uspjehu  opozicije  čini  se  kao  san  malog  Djokice  o  zrelim kruškama. Ili jabukama, svejedno je.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.

Komentari
Blog