Radmila Trbojević

Od zla gore

Jasno je da se  ne radi o onoj  „ Od izvora dva putića“…,  nego   do  izvora  dva putića - do vlasti  po svaku  svaku  cijenu.  A državni izvor jedva curka tj. skoro je presušio. Ali , koga briga ?!

Brigu  brine čuveni  Škoro.  Prije svega  koliko  će blokova  marketinga ubaciti u emisiju. Emisija   „Apostrof“  zapravo postoji zbog   frustrirajućeg  ubacivanja  marketinga  , zbog  čega se gladaocima  smuči  od rečenice „idemo na  marketing..“ .Ova  zadnja emisija  bila   je  susret   u živo   dva   zaraćena  politička   tabora,  koji  ubjedjuju jedni druge,  ali  ne   i gledaoce,   osim naručenh poruka, kako je  njihov put pravi  ,sve u cilju   boljeg  života bezlične mase , koja ćuti i gleda  , kao na koridi (ne  bivšoj  grmečkoj,  ona je bezazlena)  , da  li će bik    biti jači od toreadora, ili će na kraju morati da ga savlada matador .Ko  je ovdje bik jasno je i laiku, ko toreador,  a ko    matador    takodje   je  sasvim  jasno.  Ali nije jasno  onima , koji    pojma   nemaju o parlamentarnoj   praksi  u uredjenim zemjama   i  zakonu  vladavine  većine nad manjinom , bila ona sastavljena od  kupljenih  papaka  ili  „ pravih“ poslanika.Ovaj   incident  manjine  tj. opozicje   u Skupštini ,koja je izgubila kompas  i  reaguje  van svakog  razumnog    razmišljanja , dakle  u   afektu ,   za  sada  ostaje  samo   izgred   „niskog  intenziteta  „  ali  veoma   visoke napetosti  u   Savezu  stranaka  povezanih  Čavićevom  pogrešnom procjenom. A njegove  procjene   do  sada nisu  išle  u  prilog RS – a   ,  bez   obzira   na borački   i   politički  staž.

Političari  u  Škorinoj emisiji  bili  su  samo   statisti  u sagi  , koja se zove najnoviji   skupštinski problem ,  s malim izuzetkom   mirnog  dr. Stevandića –koji ,  kao  zreo  političar ima izglede    da preuzme  ozbiljnu ulogu  na   nivou RS –a ,  (dugo mu je trebalo ,  ali se isplatilo)  i   mirnog  Žunića , koji  je pokušavao   da smiri uzbudjenog    Glamočanina  , uzaludno pokušavajući da  ga  dovede u   red.  Dr. Jandrić se držao neko vrijeme dosta  dobro , hvatajući   se   za  ,u javnosti  već  odavno   „ prežvakane“ ,  činjenice . Glamočanin  je  na  kraju  , od nekada mirnog posmatrača  iz pozadine svoje partije ,  neumjereno   i  politički  nezrelo , nastavio   da  maše ,  kao   nekad   njegov  idol  O.Tadić  ,    nekim   papirima , u želji  da ubijedi  gledaoce  kako postoje dokazi   (kao da  su oni  nekome  važni )   o  kriminalu , korupciji i  bezakonju  svake moguće vrste .

U Škorinom studiju su trebali biti  Predsjednica  vlade , Predsjednik Skupštine , ministar  Lukač ,  Čavić , Vukota ,  Šukalo , koji  duboko   potresen  , kao  da ne zna da u  politici nema maženja , a pogotovo kad  tu  politiku brani  neustrašivi  borac Lukač .Tada bi scena ličila  na   antičku  dramu  u  kojoj , sav  u  patriotskoj   krvi , gine  jedan od  junaka opozicije   , a  kojoj bi (što je ključni momenat ) nedostajao  glasnik  ,koji   bi najavio da  se  ono veče oko    Skupštine  i  ono  veče  oko    studija  ATV -  a   skuplja velika   masa ljudi,  uključujući    ratne    vojne  invalide  i veterane, koja  želi   da  popriča sa predstavnicima  naroda napolju bez obzira na čuvare reda i zakona. Najmanje o revizorskom izvještaju. On je mogao  doći na red i za dvije nedelje. Koga  inače  briga za taj izvještaj?  Kad  je i  jedan izvještaj o bilo čemu   zaslužio pažnju    opozicije   u   o v o j   mjeri?   Ovo  je bila kulminacija!  Čega ?  Šta bi se promijenilo da je  Šnjegota  s a m   objašnjavao  izvještaj ?   Ništa.  Većina bi glasala . I šta ? Ništa!   Koja bi se  krupna promjena desila – osim da su njega na  rukama iznijeli  opozicionari. Razuman  čovjek  se  na vrijeme  povukao, bolje nego da .....  I  ko će njega nazvati kukavicom? Preletači su  naša svakodnevica,  opšteprihvaćeni  način postizbornog  i prijeizbornog   poziconiranja .U čemu je problem ?!  Šta i ko može  ovome prigovoriti,  jer  letača   i  preletača  ima u svakoj stranci. Stavovi ,moral odanost ideji  itd.   davno su prestali da imaju  bilo kakvu  važnost.

U  skupštinskom dogadjanju  opozicije  nema  naroda –  zato  tu  ,što bi se  reklo    „nema štofa“. za pravu promjenu.  Opzicionari su  gnjevni ,  jer dugo čekaju. Strpljenje popušta i sredstva se ne biraju.  Ovo je  bila  sterilna , neorganizovana  pobuna   , bez  jasnog cilja, osmišljenog  back up –a, djetinjasta  pobuna onih, koji ne vide dalje  od svog opozicionog dvorišta. Narod   RS-a, koliko god  da    živi  veoma teško ,  koliko  god  da  zna šta vodeći   maheri    rade  i    kako  rade, a  zna    –  ove  pobunjenike    ne  doživljava     kao    svoje vodje. Naprotiv, odmjeravajući stvarnost   prema  ljubavi   političkog  Sarajeva  prema RS-u- , narod   stavlja   na čelo  Republiku , kao zadnje uporište, zadnju liniju odbrane  , bastion  nečega   što veže  uz Dodika , harizmatičnog vodju   sa  stavom. Bila ovo  o Dodiku    istina ili mit  , narod  za  sada u   nju  vjeruje.  I sve dok se ne uvjeri u suprotno  -  a  vidi  opoziciju   u  službi   Sarajeva  - neće  promijeniti stav. Zato  ova saga  liči  na  loše  režirani  igrokaz   na  uzburkanoj  političkoj sceni .Medjutim , pravi  sudar   moguć   je  na izborima   (za  koje se treba  vrlo  ozbiljno   spremati , ne   glupostima  i   nemoralnim  i  nestabilnim   likovima ,  koji  sami  sebe ne  mnogu  voditi, jer osim novih ideja nema ni novih likova  ) u  kojoj će  jedna strana   na pod  baciti  protivnika,  a   ne  „tucati“ ga  na sitno  interpelacijama , tužbama , plačnim glasom razmažene  djece , cmizdrenjem  nad sudbinom  naroda,  a  naroda   nigdje nema. Da naroda ima kad treba , bilo je  potpuno  jasno u slučaju  Biljane Plavšić  u  sukobu  sa  SDS – om  one davne godine(kojoj smo svjedočili )  ,kad je sva Banja  Luka bila  na nogama, dajući  joj podršku. Nije bilo u pitanju  samo par tenkova SFOR-a. Treba pogledati filmove  iz tog vremena  i sve će biti jasno.

Čini se  da je ova  druga strana , vodjena gore pomenutim toreadorom  već ubrala  poene, isturajući na  scenu  Lukača,  jer on  nije izabran  zato što je blag i nježan  ,pokazala  da zna kako  treba   s  onima koji  ne  znaju   š t a   treba.  Ovaj   ministar neće trepnuti dok  matadorski  zadaje  završni  „udarac“  braneći   Republiku   na način kako  to, za sada,  sve po zakonima i  poslovnicima , uspješno  radi  vladajuća  većina.

Dakle, ništa novo i  ništa spektakularno.  Zadnju  riječ  i , možda  vrlo  značajnu , daće Ustavi sud  Rs-a . Do  tada  ,svaka priča  o  nekom   uspjehu  opozicije  čini  se  kao  san  malog  Djokice  o  zrelim kruškama. Ili jabukama, svejedno je.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.

Komentari
Twitter
Anketa

Koliko puta sedmično imate ručak sa mesom?

Rezultati ankete
Blog