Radmila Trbojević

Drsko je osuditi ono što ne znaš

Nisam  mislila da ću prije godišenjeg odmora (ne znam  ni  da li ću  ga  imati)  da se  bavim  ozbiljnim temama jer, niti imam snage, ni dovoljno informacija, niti bi m o je bavljenje tim temama dovelo do nekakvog razultata. Ali moja neizdrživa  poteba da progovorim,  koja me do sada  nije ništa koštala, jer  me smatraju  bezopasnom, a   moje tekstove benignim  komentarima  profesorice u  penziji, bez podrške političkih sponzora, bez uticaja na političke tokove, istina   sa  nekakvim  redovnim  obrazovanjem - ali  koga to briga! 

Danas možete   imati, recimo  završenu  Pedagošku školu,  natucati  engleski jezik,  temeljen  na afričkim,  latino-američkim pa stoga s  grubim akcentom, ili  indo  - azijskim iskustvima  na vrat –na nos stečenim, steći  magisterij, ili čak doktorat, upasti  nakon toga u politiku – i  zbog  izvanredne, skoro zapanjujuće  mogućnosti   interpretacije (nikakva originalost, dapače bez ikakve lične harizme, uz dobrog logopeda i  moćnu  političku podršku) dobiti  glavni  zgoditak   na  političkom lotu, tj. u  igri bez granica.  Toliko o tome.

Pođimo redom,  ili možda  neredom:  

  1. 75 godina Sutjeske. Golgote i slave, žrtvovanja, za šta ?? Da bi neki tamo Jandroković,  mrljavi  ministar  nečega, odbio da Hrvatska bude pokrovitelj obilježavanja godišnjice.  Što  reče  čestiti  Markovina, pa bar za onu  zericu ZAVNOBIH-a  što dade, kad se činjenice shvate pravilno, Endehaziji  ključni  suport (evo da ne spominjem Tita) da ne  prevagne  lijepa  njihova  na  drugu stranu. Jandroković  zanemaruje Dalmatince, heroje neke  koje je i  moj otac, lički partizan, sa drugovima dočekao one užasne zime 42 -  godine, gole i bose... I oni su sami sebe zaboravili, ima i toga. Nema njih  tamo gdje su  im  kosti ostavili  djedovi  (draži  je Blajburg),  partizansko  se briše,  ustaše su važne u  novijoj  istoriji  Hrvatske. Nema onih koji su rekli dok je nas, dok se čuje sa....  znajte da smo tamo... Partizanska  prošlost  je sada zabranjena tema i služi za sprdnju. Mladi  Vidojković, sprda se tako s likom Nikoletine Bursaća, gura sve u zajebanciju što kaže narod,“pregoni„ , pa  makar to i bila „umjetnička sloboda izbora „ovoga“ kolumniste, koga inače redovno čitam  i  koji mi je simpatičan, ali ne mogu,  a   da  ne  kažem da je   drsko zajebavati se s  onim o  čemu   pojma   nemaš, a drugima  je u  srcu, jer misliš da  imaš pravo na to. . Ili  ti  je neko ispričao sranja,  kojima vjeruješ. I  neka vjeruješ.  Pravo   je  svakoga od  nas da vjeruje u  šta hoće. Danas  VIŠE  neko ikada.  Dok   te  ne  uhapse  ovi  zli na vlasti.. Ili  te ne podmite ovi drugi što su mnogo  dobri. Pa  radiš  za njih, dok  te ne ispljunu. I  šta ?  Ništa !             
  2. Istina, ne bi bilo ovoga da nije bilo ONOGA prije. A onoga je bilo kao za priču, i dobra i zla, nema govora. Ali, istina je i da  OVO SADA  nije bog  zna  šta. Mislim  na slobodan   život,  naravno.  Ali, kasno je poslije jebanja (čitaj izbora)   kukati, pogotovo ako te boli pozadina, kao što je  kao stil  sada u nekim  visokim  krugovima moderno. E, sada  kad  je nama svima  dobro, kada od neke sreće drhtimo i s ove - i s one strane Drine -  Nikoletina,  Joja sa Kozare, komandant Sava  Kovačević,  Dalmatinci, neki  Srbi (a nisu četnici) i ini .... i  ovi što su došli  kasnije,  dva dana  poslije  Bajrama, na  Sutjesku, mislim na Bošnjake sa crvenim zastavama,  da  ne bi  bili  sa  ovima, sa  Srbima iz RS,  -  marširaju    s v o j i m    stazama  revolucije....  Junačkim.  U susret izborima.                                                                                          
  3. Anketni odbor neće podržati poslanici Koalicije. Čuli smo Predsjednika. Komentarisati ne bi bilo pametno,  ide se ugrubo,  lome se kosti, mislim na odnos snaga – a ja sa artritisom u prstima, nemam  namjeru da se hvatam u koštac sa Golijatima. Neka to rade  mladi snagatori. Ima ih, nije valjda sve kilavo.. Radje bih, da znam, a nažalost nikada  nisam naučila, zaigrala kolo sa Borenovićem, da sam iole mlađa. Ne znam da li  Govedarica  igra, a  da gusla  to znam. Naime, za mene je političar, koji se ne libi da se „spusti u narod“ ravan...Dačiću. On je, mislim, vrhunac. Čovjek za sve.Odnosno, politika mu je deveta rupa na svirali, kada se uzme njegov pjevački dar, doduše nisam vidjela da uvija  bokovima,  dok  je  pjevao „Osman-a a  „...                                                                                                                                                                   
  4. Plove brodovi sa izbjeglicama  morima i  stižu  nama kozjim stazama.. A mi, kao klisurine, sa   izbjeglicama   ante  portas, ma  ne, oni su već duboko unutra u BiH  i  dalje lovimo svaki glas, jer oktobar je  tu, on je  ante portas, jebeš  izbjeglice,  s njima ćemo lako.                                                                                                                    
  5. Kružni tokovi su pušteni. Desilo se najvažnije. Nema mosta, kažu neki, pa šta nam sve ovo  vrijedi. Neka, biće i  most. Valjda se neće srušti onaj  gradski  prema Obilićevu, kad se na njemu odjednom  nađu jedno tri gradska  autobusa, dvadesatk vozila, pješaci  itd. Šta je još važno?Akcize, značajno pojeftinjenje goriva – trice i kučine!  Nema ništa od toga. Predsjednik je rekao.                                                                                                                                                                                                       
  6. Čujem da penzioneri više neće moći da se za jedan dan  okupaju  u prelijepoj Crikvenici u Hrvatskoj. Gradske vlasti odlučile. Šta će im ta nepotrebna, iznemogla siromašna populacija sa malo kuna u džepu. Davno je bilo kad su bogati gosti iz Srbije,tj. Beograda bili creme de la creme  (ja ne znam francusk jezik , da li se ovako piše?!) koji su sada svi četnici, dobro ne baš svi, ima i onih koji su ostali u veoma prijateljskim odnosima s  Hrvatima, naročito neki. Doduše rijetki!                                                           
  7. Penzionerima sa ovih prostora, moram  reći da  pišem ovo  sa   zebnjom  u srcu, budući da Crnogorci veoma vole da kopiraju Hrvate, možda se desi da ovi novi Crnogorci  odluče da im ne trebaju siromašni turisti iz Republike Srpske. Nisu, naravno, svi penzioneri siromašni, naročito nisu oni koji rade na odlično plaćenim mjestima, a  primaju penziju.                                                                                                                                                                                                                                              
  8. Pa nek  izvoli – ko  voli  da se  sunča i  kupa  na Jadranu, a  ko ne voli, odnosno ko ne  može – neka  mu je laka ....ma  ne zemlja – nego  odluka da prihvati realnost Vrbasa, Vrbanje  itd. diljem Republike, dakle  jedno  sedamdeset   posto  naroda,  najmanje.  Ovi   drugi  su  već  rezervisali   SVA  mjesta  u  Truskoj,  i dalje  mnogo dalje... na jugu.



Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije    

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će budući status Republike Srpske u BiH zavisiti od rješavanja statusa Kosova?

Rezultati ankete
Blog