Radmila Trbojević

Niko ti ne može biti stran kao  čovjek koga si nekad volio (Remark)

Kraj  političke ljubavi  je  koban,  ljutit, grub,  optužujući, ciničan itd. itd. Činjenicu da u  politici  nema ljubavi   na   kraju  saznaju  i   naivci,  koji  pomisle da  će,  ako nekoga, ili  nešto vole tj da se do kraja “podaju” političkoj ideji, uspjeti da obezbijede  s t a l n i   boravak  odn.  sigurno, dugogodišnje  mjesto na političkoj ljestvici  svoje partije. Oni   koji to  saznaju  na  grublji način -  shvate na kraju  da  nema   goreg,  crnjeg  i  neizvjesnijeg odnosa  od  onog, koji nastaje “ljubavnim”  s p a j a n j e  m  na   političkoj sceni. Ali, uprkos tome, kao mušice na svjetlo, oni  nasrću na izborne liste, liste  postaju noćna mora likova koji se ni sa čim drugim ne mogu uhvatiti u koštac,jer malo ko od njih zna da radi nešto drugo. Nikome od njih pri tome cilj nije nimalo uzvišen, ni  nacionalni, ni patriotski. Sve je u funkciji ličnoga prosperiteta  i komotnog načina života. Oni nikada nisu imali, niti će imati ideale koji bi imali veze sa opstankom Republike, njenom odbranom, konačno sa brigom o ovom napaćenom narodu.

Najnovije  političko “brakolomstvo”  je  slučaj  Bosić – Vukota. Kraj ovoga odnosa je, kratko činjenica  da  Bosiću  o v o Vukota “smjestio”, vratio  mu  zlo za dobro  tako surovo, a  politički uobičajeno,  a   u z e o u naručje   omiljenog  srpskog  političara među  Bošnjacima u Doboju, Obrena Petrovića.

Bosić je protežirao Vukotu, te  ga  izgleda  i progurao da bude predsjednik partije. Kad je to Vukota postao, bilo je jasno da on više Bosića ne šljivi  ni  za  šta … Danas znamo da Bosić  nikada  i nije  mogao (niti smio)  biti vođa  nekadašnje  najjače partije  u  Republici- ali  neobičan i  nejasan  splet okolnosti doveo  ga  je na  sam vrh. Imao je tada  ljude  (nekolicinu pametnih  i  na  njihovu   nesreću  grlatih, kojima sve  činjenice  i  nisu bile poznate, dok  je on mudro  ćutao, a  oni   vodili   njegovu   bitku,  misleći  da imaju  ispred sebe  reformatora partije, novo lice,  intelektualca  za  novo vrijeme . On  to  nije bio,  bio je, nažalost, sasvim običan, bez ikakve harizme, čovjek koji  je, kako je kasnije bilo jasno, za cilj imao nešto sasvim drugo. Bosić je po matrici  boljševičkog, tajnovitog sistema, najčešče gurao druge da vade kestenje iz vatre, a sam bio nedorečen, potajno  surovo  dosljedan -  neko  ko je  uspio da za  njegovog  vremena  iz  SDS –a   odu svi  oni  koji su  imali  izraženiji  politički profil, a da kontinuirano  gubi izbore, birajući za poslušnike, odane, polupismene, nepoznate “uvlakače”, bezvezne tipove,  koji u politčkom, naučnom, kulturnom  smislu nisu značili ništa, ni za regiju,  ni za Republiku.

Danas  Bosić   (gle  čuda) ne  želi  da bude na kompenzacionoj listi,  sa  koje  je  (i  to ne  sam) i  došao u Sarajevo i  nastavio  ležerno  da  radi ono što je uvijek radio. Dakle, skoro  pa  ništa.  Kako  je  sve počelo? “Raspakivanje”  u  SDS-u   ozbiljno  je  počelo   kad  su  dva značajna  igrača  otišla iz SDS-a  koji su,  svaki  za sebe, krenuli u novi poltički život .

Jedan od  njih  je  doktor  ,neumorni, ambiciozni   veoma  optimističan  borac,  jasnih percepcija planova ostvarljivih,koji  zrači  samouvjerenošću, sa prioritetima, koji se čine  uvjerljivi ,koji ne preza  od  novih, smjelih   akcija,  koje  njegovu partiju, vjerovatno, vode ka uspjehu. Pri tome ima jasan politički profil, njemu nije teško da  otvoreno   kaže da mu  je opstanak  i  prosperitet   RS -  conditio  sine qua non….Jaka  Republika  Srpska u  BiH, u kojoj  narod  odlučuje o vitalnim stvarima koje se tiču opstanka Srba na ovom prostoru. On je podržao jasno taj koncept i pridružio   se  otvorenih  karata  najjačima, ali  pri  tome dobivši  proaktivnu   ulogu  u  cijeloj priči.

Drugi igrač  se, shodno  svojoj  pitijevskoj, bezmalo mističnoj prirodi, bez obzira što je nekada  drugima dijelo visokomoralne savjete, bahato i surovo  procjenjivao njihove političke  sposobnosti, te vješto  glumio  etičku  vertikalu  i  odanost SDS - u,  zapravo   hinjski  ušao, bez ikakve  platforme, sterilnog pristupa, neuvjerljivog  i haotičnog  akcionog plana-  u drugi  politički tabor –  krajnje  oportunistički  se samo  prislonivši  uz DNS  i  tako  postao  politička mrlja  na papiru-  bez ikakve proaktivne uloge ni njega, ni  njegove stranke.     

Bilo bi  naivno pomisliti da  se o ovoj  stvari s  Bosićem pitao  samo  Vukota.  Jasno je da nije. Ali, on jeste  osoba koja će izvršiti  zadatak, smaknuti  n e k e  (da li i samog sebe kasnije) i osloboditi  mjesto  za  nekoga  ko čeka u sjeni. Ko bi to mogao biti zaista nemam pojma.

Međutim,  mislim  da  kad je Bosić u  pitanju,  sve  dok  je  Pandurevićka  zaista  jaka  kao stijena i dok sjedi uz bok Vukoti, on, možda,  ne mora da brine da će morati da radi ono šta  je radio prije  „upada“  u politku, postaraće se ona za njega, kao što se  on  nekada veoma  pobrinio za  nju.  Bar  bi tako trebalo biti .

Osim ako cijena ne bude previsoka.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije 

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će budući status Republike Srpske u BiH zavisiti od rješavanja statusa Kosova?

Rezultati ankete
Blog