Radmila Trbojević

Šta će mi naslov

Vrativši  se godišnjeg odmora  iz  Montenegra, te  zone  raja  i velikih očekivanja, koji je trajao cijelu  nedelju dana   (dosta običnom narodu)  ja,  umorna  od  ceste  sunca  ka   Kumboru   duge do Boga miloga, znate ono Ljubinje-Trebinje kad me vidiš jebi me .. Ali, svake godine isto. Volim ja i Hvar –ali  još uvijek  tamo ne idem Dakle,  vrativši se  u  našu stvarnost –otvaram  ekran da vidim šta se ovdje dešava.  Za nedelju  dana – dosta  toga. Krenimo redom:

1. Na Kočićevim svečanostima ne bi Tanje Stupar Trifunović. Sram bilo onoga ko tu odluku donese pa da je sto puta NAČELNICA. Taj neko ko izgleda  vedri  i oblači iz  Skupštine  grada onemogućio je Tanju  da  kaže  nešto  što nije  uobičajeno i što bi za Banja Luku  bilo nepoželjno! Pazi, Boga ti!  Ja, koja sam objavila samo dva romana i u  književnim krugovima (nisam član, šta mi to treba) nemam straha od Udruženja ovom prilikom  kažem da nema u ovome trenutku bolje i  jače,  drugačije, hrabrije, pametnije, rječitije, obrazovanije, kurčevitije književnice u cijeloj RS od Tanje – te  heroine s ove strane Drine, koja  svjesno izmiče  stereotipu  uvlačiteljke,  mlohave pjesnikinje koju neko sponzoriše jer vidi da je bez talenta pa nije  konkurencija, koja bere šarene cvjetove  iluzija  po  poljima  Republike, lupetajući  o nekoj  bivšoj  ljubavi (jer ništa drugo ne zna) pišući  jebenu  haiku poeziju. Tanja se usuđuje da stvari  nazove pravim imenom, ona „rudari „  u  živo meso,  duboko i  široko, bez straha Ona  nije  ničija –  jer  je  jedino  i   samo  svoja .

Zato udruženje ugaslih  umjetničkih  i kjniževnih  plamičaka koji se čvrsto drže  da ih  ne bi ugasio vjetar nečega  novog –  ne želi  Tanju, odnosno  nije  odbranilo Tanju od  napada  prizemnih,  provincijskih   sudija  (čitaj inkvizitora)   - a  moralo   je   -  jer  o n o   mora shvatiti da je došlo, ili će doći, tj. mora doći vrijeme kada  će  pisci, umjetnici, slikari, svi  oni koji osjećaju  i  misle svojom glavom  „dati srce na uvid„  kako reče Tanja u  jednoj svojoj recenziji -  a  ne  stalno   i  vječno   dobro  sklonjenu   guzicu.

2. Kako duže čitam sve više stanova. Te ovaj ima ovoliko stanova, te onaj pogotovo me iznenadi onaj omaleni sijedi, što izgleda kao da se ne zna vode napiti (a bio je na onoj Kočićevoj svečanosti, zato valjda jer nije bio niko drugi), eto, kažu,  i on ima ljubeznicu, ja ne znam, pojma nemam – čitam   šta piše  -a  znam da gdje narod nešto kaže  i za  koga  kaže  – to   je  il  je  bilo  -  il  će biti!

Vraćam se u moje  vrijeme, pa se pitam je li toga bilo ovoliko? Vjerovatno jeste bilo  – ali ovoliko kupljenih stanova i auta  ljubavnicma  – teško da je bilo. Bio je tu  Radnički savjet pa Sud udruženog rada, a  da o sudu Partije  i ne govorim .

Naravno, je ..... li su se ljubavnici  i tada, ali više po hotelskim sobama, na nekim putovanjima itd. Sve je moralo da se krije do te mjere da su i sami ljubavnici zaboravljali šta su  poklonili, parfem, ogrlicu, neku  sitnicu itd. - kad se vrate kući, ženama, muževima i djeci. Sat, dva  drugačijeg  jebanja   – i dosta! Ovi  uzmu ogromne plate i prihode  i  kupe stan, ili recimo, džip  mladoj  voljenoj,  ili joj uplate silikone na ustima da budu veća, skoro kao u  krave. I onda neke budale među njima  čak i presele u te stanove  nemajući  pojma da  mlade, jako voljene,  preko  ramena  gledaju   ko je  sljedeći  lik  na listi,  na  kojem mjestu  u Vladi i šire.

Konačno, garsonjeru  uvijek može zamijeniti dvosoban stan.  

Međutim, gosp. Čubrilović (o kome je najnovija vijest, a  naravno nije jedini) može mirno da spava. Niko  njemu, bez  čvrstih dokaza, tj. njene cipele  iz  koje  je  vino   pio  -  ne  može  ni  pera  da  odbije. Uostalom i  da je  pio iz  njene  cipele -   nije  se  napio.  Pa   i  da  se   napio  -  on  se  vratio kući   ženi. Žena neka vidi šta će.  Za  raziliku od  drugih, on se još vraća. Drugi listom odlaze. Glavom bez obzira. Pogotovo oni, koji  shvate da su ostarjeli viagra  pomaže,  ali  ne za dugo  -  te  da  bez para, stana,   ili džipa  „radnja  ne  radi, nema ulaska  „....i  evo   tu  je  ona  od  ........  Dobro,  nije  ni  trideset i  neka  na odmet,   ako  sopstvena,  već  neugledna, zapuštena, podebela   žena,  koja  mu  je rodila dvoje djece -  ne  on,  on sebe ne  vidi  -  ima  okolo pedesetak  ili više godina. .   

Tako  sam čula da  se priča , ja  nemam  pojma  je li  tako. 

Onaj mladi Crnogorac ima  u  onoj pjesmi  Đe se kupaš, đe  školjke skupljaš ...  super refren

 „Koji  sam  ja   sebi   kralj.....“

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog