Radmila Trbojević

It is done 2

Ajvar je u teglama spreman za  rernu, da se zapeče, spuštam kuhinjsku krpu kojom tegle  brišem na sto  –  kad,  na  BN TV,  grmnu  Vukota  sa Davidovog  trga .

Slušam i ne mogu da vjerujem  svojim ušima. Govor  kojim se obraća skupljenom narodu  je nešto što  od njega  ja ne čuh prije  izbora, ograđujem se,  možda  neki i  jesu, pogotovo  oni  na     Palama, gdje  se, neiskusan, uhvati za udicu  nesrećne  srpske istorije  i  spomenu, po dobru, Radovana što drugi, koji će sjediti u parlamentarnim klupama ne uradiše, nisu budale, oni  znaju znanje,  i  izgovori Vukota  riječi, koje bi, da sve nije kako jest, bile zaista  takve da od njih čovjeka prođe jeza i udari crvenilo u obraze, kao  nekad, onaj  čisti,  početni, srpski  adrenalin. Brzo se saberem, jer ovo će biti vjerovatno njegov oproštaj od mnogo čega. I ne samo njegov.

U  prošlom blogu  surovo  sam  mu  bacila  istinu  u  lice, koju  sam ja  iskusila, a on  tek sada, o  tome da  SDS  nije  ono što on misli, te  da  će ga  baš   njegovi  odbaciti  kad se  najmanje  bude  nadao, jer  o n i   nisu  ni očekivali da on pobijedi na izborima  – čak su i  znali  da je izborom za predsjednika stranke u  stvari  pop…o  do kraja,  jer  će stranka (a i cijeli Savez)  za svoj  ukupni  gubitak, za  svoje ponašenje  ocvale  raspuštenice, kojoj  fali čvrsta…..muška ruka  vođe  (a to nije  Ivanić ,mada je tu ulogu  “obnašao”), jer  nije više  u stanju da se izbori sa teškoćama života (čitaj  politike) okriviti Vukotu  koji  i  dalje misli  da  je  čast važna  i  da porodični  korijeni još uvijek nešto znače. Naivčina do Boga!

Neće on biti   te sreće da  ga kasnije, kad sve  prođe, n e k o  iz  sjene   (čitaj DKP)   postavi  za ambasadora,  recimo u  Švajcarskoj  ?!  Za zasluge u stranci.  To što ne zna  ni  jedan strani jezik – to nema veze. Ali, otpisani  uvijek  budu  oni  koji su se iskreno nadali. Međutim, osim nade, mora se  uložiti  mnogo,  mnogo  više  u napredovanje. .Bar do sada je bilo tako. Kako će biti od sada, ostaje da se vidi.

Vukotinoj  naivnosti  u odbrani  principa  hercegovačkog čojstva kao da  nema kraja. Pa se sjetih one  narodne  “Zar ne vidiš  sine, Mitre, da  te  žena vara…? “ Zašto baš ove, e  zato što sam prethodno čula da je Ivanić, bez upoređivanja  u smislu pola,  naravno - taj   stari, politički  lisac, priznao pobjedu  Koalicije, pričajući nešto o Dodikovoj  većini na selu i svojoj većini u urbanim  mjestima. Pa nije, valjda, da misli  da  je to razlog  njegovog poraza ?!  I ako  jest - šta on to ima protiv srpskih sela? I šta su to intelektulaci (valjda misli da su oni urbani,tj. u  gradovima)  Banja Luke,  Doboja, Bijeljine itd. pokazali  javno  i  avangardno u smislu  jasnog stava  o bilo čemu  (čast  rijetkim,  hrabrim  pojedincima)  - da  bi  on  zbog   toga  na  njih  bio  ponosan.  Ništa posebno, koliko  ja znam.

Banja Luka je  iskreno  žalila  Davida i  to je  bio onaj jezičak na vagi, koji je u  traženju pravde  za ubistvo Davida “umotao”  opoziciju u Banja Luci u neočekivani uspjeh. Vukota nije prozreo, niti   otkrio  dubinu  dvoličnosti, spremnosti  na izdaju  i kalkulacije  onih koji su mu se pravili prijatelji  koji su ga  gurnuli da  igra ulogu predsjednika partije – pa mi nije jasno  kako  se  ne sjeti  Bosićevih  “žestokih“ istupa  sve do pozicije  u Sarajevu, Pandurevićkinog  otklona od borbe za srpske interese iz (ne)poznatog razloga, Tadićevih odbrana “esdeesovskih  nepokolebljivih  principa”  – sve  dok  nije završio  kao “trećepozivac” DNS-a, član tamo nečega  - samo  da  nešto radi  i bude dobro plaćen - budući  da  nije  bio u stanju  da sam vodi svoju stranku.

U odbijanju poslaničkih, opozicionih mjesta u Skupštini RS najviše me potreslo odbijanje  Trivićke, lijepe, čestite intelektualke i  majke,  ali  nažalost,  u pogrešnoj partiji  koja  umalo  da  se zakune u živote sinova da neće ući u Skupštinu RS, pa se  zakle narodu baš kao  kakva antička heroina, svojim životom, jedva zadržavajući suze - da će da se žrtvuje! Njen predsjednik  stranke, međutim, hladno,  prihvati  realnost situacije,  a  Borenović  u  ekstazi   zanosa i   bijesa – ne reče  da  on  neće  gore jer  hoće,  samo malo čeka.  Tipično  za PDP.

Za mladoga Draška, pravu  zvijezdu  opozicije, kažem  da je premlad, bez političkog iskustva, sa puno mladalačkog  entuzijazma, a  ne  shvata (jer  za sve treba vremena) da završni  udarac biku   u areni  uvijek  zadaje  elegantni   t o r e a d o r   na  kraju  spektakla,  nikada  mladi, okrvavljeni  matadori.  Kad  to  shvati,  možda će  i on  jednom da spakuje kofere  bez  obzira  na zakletve –   osim ako ga  tata ne ubijedi u suprotno, jer valja čuvati stečeno, što  uopšte nije najgore  rješenje za njega.

Šukalo  ne mora  nigdje. Odnosno  moraće, ipak, negdje.  

Jedino za Davora Dragićevića vrijeme i rokovi u stvari više ništa ne znače - bez obzira šta poručuje i  šta opozicija od njega očekuje. On je izgubio  sina i njemu  više niko ne može  Davida  vratiti. Do  pravde  do sada  nije došao, ubice  ne zna, a  kad  će saznati - ne znam.  Da se  mene pitalo, a  nije  i ne  može -  tu  stvar  je trebalo  rješavati  o d m a h,  ako je bilo ikako  moguće, a  izgleda da nije - poslije je svaki dan, svaki sat, svaki  minut dug kao godina..i   rješenje – kad  god da  uslijedi nakon ovoga svega  -  nije  bilo  na vrijeme .  

I dok Vukota  hrabro, ali uzaludno  (čime me je zaista iznenadio), i kasno  (juriša  na bedeme   SSND-a) kao  da brani čuveni  Alamo i sebe u njemu, jer  nema  tešku  artiljeriju  koja  može  da  promijeni situaciju –  njegove kolege  hrabro marširaju  put  Banja Luke  da  se “gode”, neki   put Sarajeva, kao veseli  Mektić  i  još neki, dakle  utabanim  “stazama  revolucije “  , (a  njega  se čak  i  guslari  odriču, što  mu je sigurno veoma teško palo)  on se  ne “godi“  ni  sa  kime  –  pa će,  možda, konačno  shvatiti da je  ples sa  vukovima  i g r a,  koju  dobijaju  samo  iskusni  politički   lovci, a  on  to, očigledno,  nije.

Ovdje bi bilo  zgodno napisati  nešto o DNS-u,  ali to  ostavljam za drugi put.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije

Komentari
Twitter
Anketa

Da li podržavate povećanje plata policijskim službenicima od 10 odsto?

Rezultati ankete
Blog