Radmila Trbojević

Svadbarski kupus

Gledam Presing, TV1, i istovremeno spremam zemljani lonac, više šerpu nego lonac, nekad kupljenu na pijaci na Vračaru, staro srpsko jelo, svadbarski kupus, koje se ne pravi svaki dan - imam važnu svečanost u kući /nije važno koju/ i čudom se čudim...Ljudi, da li je ovo moguće sama sebi govorim ustajem, hodam, a prof. Ivo Komšić, elegantan, uređen ko pišta - priča li priča...

Priča o političkom sporazumu iz 1993 u Vašingtonu, na silu pomirenih Muslimana i Hrvata, dakle o Federaciji dva naroda, bez trećeg /koja  je, kako on objašnjava zapravo federacija cijele BiH, drugim riječima, da su pregovarači Muslimani i Hrvati tada mislili /da li baš ?!/ da „prepakujući“ onu BiH u Vašingtonu, međunarodno priznatu državu 1992. godine, neće time PREOBLIKOVATI njeno unutrašnje uređenje a JESU - u NOVU BIH, na koju će pečat udariti Dejton i Pariz, pri čemu profesor potpuno prenebregava činjenicu da je tada već postojala nova državotvorna jedinica /komponenta unutar te BiH tj. Republika Srpska, koja je prepakivanje već bila napravila.

Dakle, u BIH t a d a više ništa nije bilo isto. 

Muslimani i Hrvati nakon te čuvene 1993. ostali su vezani gvozdenim zagrljajem /da se ne bi međusobno poubijali, prije svega, a onda da bi zajednički udarili na Srbe, iz koga bi jedan partner  s a d a rado izašao, doduše, jedan dio Hrvata ne osjeća taj zagrljaj baš prijateljski - dok bi drugi dio, čiji je glasnogovornik, prof. Komšić, ostao čvrsto vezan za svoje iskrene sugrađane, koje B. Izetbegović moli da ostanu zajedno kao nekada - i nastave igru mačke i miša i dalje.

Brak iz ljubavi često se zna pretvoriti u košmar iz koga nije lako izaći.

Konačno slažem kupus, redove mesa, slaninu, začine i stavaljam u rernu. To će trajati više sati. Duga je noć...Svadbarski kupus ako se ne kuva /peče/ bar  pet do šest sati – neće valjati.

Profesor priča skoro pa egzaltiran o pregovorima u Dejtonu, ustavu BiH, Venecijanskoj komisiji, itd. ali tako kao da u tom dijelu istorije uopšte nije ni bilo Srba, pogotovo ne neke tamo Republike Srpske, i kako o v o sada nije nikakva Karadžićeva Republika Srpska /koja je uzgred spašavala Hrvate da ih na Vlašiću ne pobiju Muslimani/, ja se slažem jer Republika Srpska i nije Karadžićeva, nego je naša, ona je Republika srpskog naroda ali Karadžića kao ni Franju, Slobu, Izetbegovića, Bobana i druge ne možemo izbrisati iz tog perioda istorije, budući da su oni bili njeni veoma važni akteri.  

Parafraziram, jer ne mogu baš u detalje sve da ponovim, ali ukratko... Po profesoru, BiH iz Vašingtona je te 1993. zapravo pretvorena cijela u Federaciju, pa ono što je tamo uvezano, dakle cijela d r ž a va BiH koja je Federacija, treba takva i da ostane. Hrvati ne treba ni da pokušavaju da prave treći entitet, šta će im kad im je super, mora se ostati zajedno i nikako drugačije. To što Jugoslavija nije mogla opstati nije važno. A pitanje Srba - e to je sasvim druga priča, jer bi, da tu priču uključi u svoj politički i „historijski“ intervju, morao uvažiti činjenice, /koje on zna, ali ne smije da kaže/ koje mi je jednom dok smo  razglabali politiku ustavno - pravni ekspert Milan T. objašnjavao /nekad sam ja bila ušla duboko u te stvari, trebalo mi je/, a ja zapisala, jer sam duboko poštovala njegovo iskustvo i pravnička znanja:

Ova sadašnja Bosna i Hercegovina nastala Dejtonskim sporazumom nema nikakav pravni kontinuitet sa onom BIH, koja je međunarodno priznata 1991  godine. 1994 su na Ustavotvornoj skupštini Muslimani i Hrvati donijeli rezoluciju o preoblikovanju uređenja BiH i u skladu sa vašingtonskim sporazumom osnovali Federaciju BiH. Tim sporazumom je Federacija BiH dobila međunarodno priznanje, a Republika Srpska je priznanje dobila Dejtonskim mirovnim sporazumom, kada su te dvije državne komponente tim sporazumom formirale novu BiH. Izmjenama mirovnog sporazuma i arbitražom je došlo do formiranja Brčko distrikta kao treće teritorijane jedinice u toj novoj BiH. Izbornim zakonom je jasno definisano da se izbori  provode samo u entitetima,  koji tako popunjavaju organe BIH  iz čega  je jasno ko ima formalno – pravni kapacitet vlasti u BiH, dakle to su entiteti, a ne BiH.  Nikakvog pravnog kontinuiteta nema  ova, „dejtonska BIH“, sa onom koja je nastala raspadom SFRJ,  osim spoljnih granica, koje baštine i jedna i druga .

Iz rerne se već osjeća prijatan miris kupusa. Ali, još je dugo do finala. Za finalni proizvod najvažnije je strpljenje...

Profesor i mnogi  drugi mogu sada da dube na učenim glavama, izvlače papire, obećanja otkrivaju tajne razgovore itd., ali to sada više nema značaja. Ovo je 2018. godina i izvlačenje stvari iz naftalina, bježanje od realnosti - ne donosi korist nikome.

Samo da dodam na kraju da Srbima niko nije dao slobodu na tacni. Za ovo što mi sada imamo mnogi su dali svoje živote. Ta činjenica mora da se uvažava, a da to jeste tako, dokaz je priznanje postojanja Republike Srpske u Dejtonu. Tačka.

Sve drugo je sada prazna priča i intelektualno ulagivanje Bošnjacima, sumnjam baš i velikom broju Hrvata - nekih davno zaboravljenih političara.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije.

 

 

 

 

Komentari
Twitter
Anketa

Smatrate li da je bolje raditi u privatnom ili u javnom sektoru?

Rezultati ankete
Blog