Radmila Trbojević

VERITAS AMARA EST

Kako sama  reče neki  dan dugogodišnja   heroina,  udarna   pesnica    SDS-a “Aleksandra Pandurević  je “nastradala“ u  bespoštednoj  borbi  sa “svojima”  Dešava  se to i  dešavalo se i  drugima -  samo  kada se dešava  drugome , nema  empatije. To je u  SDS-u  surovo  pravilo.

Međutim, i pored toga što joj je stranka jasno pokazala šta misli o nastavku njene političke  karijere  Pandurevićka se svojima i dalje stavlja na raspolaganje. To je kad je ona u pitanju,  prilično neshvatljivo. Ja  sam mislila da se ona  ne da  ponižavati od onih s kojima je dijelila  privilegije  sve ove godine  i  od kojih je, objektivno, bila  značjno bolja -  a  koji su je bez  imalo obzira zapravo šutnuli. Razlozi se mogu čuti po kuloarima, ali ja nemam običaj da komentarišem  tračeve,  pogotovo one  vrlo ružne.  

SDS  odbacuje svoje zaslužne ljude, pravi spinove, priprema iznenađenja iz sjenke, prvo ih  gurajući   da  se eksponiraju u javnosti  kao neustrašivi borci za  pravdu,  itd., a oni  ne  znaju da  sami  sebi  sijeku  granu na kojoj  sjede, jer je sve samo pitanje koja grupa ljudi odlučuje šta  dalje i  s kim  – i  onda onima  izabranima za odstrel  zadaju finalni udarac. Bez imalo milosti.

Međutim, politika  je  posebna droga, ne  samo u SDS -u, naravno. Onaj ko jednom osjeti vlast i  moć, ko se napije vode s tog izvora, koga uvuku  u dubinu  i  širinu predaje  ličnog  digniteta na  korištenje grupi, ko se opusti i  pomisli da je  na konju – taj  je već duboko u problemu.  Nema u politici pravila, nema zasluga, nema  nedodirljivih  vojnika stranke. Pojedinac je u stranci samo igrač, jedno vrijeme  u  prvom  timu, a  kasnije može lako doći  na klupu, tj.  u  rezervnu  grupu – da bi  se isti  kasnije prodao na političkom tržištu – pa ko koliko da.  Rijetko ko shvati da tu  nikada  nije ni trebalo da bude, osim ako je to znao od početka. To je slučaj Ognjena Tadića,  koji  je stranku i  “načeo“ spletkama i spinovima. Svi kasniji događaji išli su logičnim redom. Danas je izgledna potpuna i konačna podjela SDS –a  koja čak ne mora ni da bude formalna. Ona se već desila.

Svi znamo da su benefiti politike zaista veliki. Plata koju pojedinac dobije za nekoliko godina  „boravka”   u vlasti  napravi  od  njega  bogatog   čovjeka, toliko  da ni  sam ne shvata šta mu se  desilo, ako je pošten pa to prizna. To je pogotovo slučaj  sa onima koji takve i slične pare   baveći se nekim svojim poslom, ili  čak svojom respekatibilnom profesijom– nisu mogli zamisliti.

Da se vratimo slučaju A. Pandurević. U opozicionim strankama žene su samo figure, samo  procenti, koje treba zadovoljiti, rijetko kada takve pametnice i borci, kao  što je  to recimo  sada  prof. Trivić.  Pratiću njenu političku sudbinu, koja bi mogla biti vrlo, vrlo slična  političkoj  sudbini  Aleksandre Pandurević (mada, naravno,  nikako identičnog  početka  karijere, iako  i  to  ništa ne znači ),  mada ona  poručuje  da  je  uvijek   u svemu imala uspjeha a valjda zna da mi znamo da  misli na politički uspjeh. Baš  bih se radovala  da me  demantuje i  da nekada, sutra, ona kao profesor fakulteta  bude kandidat za premijerku Republike Srpske. Bio bi  to  zaista veliki uspjeh.

Zašto se  ovome baš ne nadam  kada  je riječ o opoziciji ?! ?

Skoro pa je pravilo da kada istaknuti  pojedinac u opoziciji pomisli da je značajan, da stranka cijeni njegov doprinos  opštem  uspjehu, da  stranku  reperezentuje na najbolji mogući način  - tu  nastaje  bezrezervna vjera u rukovodne  strukture, a  oni  ga  (ovo se naravno ne odnosi na poziciju, oni imaju drugu strategiju, naročito SSND) tada još jače guraju da se žešće,  još grlatije bori, da lupa po režimu, da  krene u borbu protiv nepravde, korupcije, policije, države itd.. To je slučaj  Stanivuković i Vukanović, dvojice veoma hrabrih i simpatičnih, mladih ljudi, koji, izgleda, duboko vjeruju  u ono što rade i  treba da rade ako je to tako. Svaka im čast. Ja ne mislim da su oni nesposobni, dapače, vrlo su i hrabri i sposobni..  Oni  samo ne shvataju da vodeći likovi iz njihove stranke za  njih neće „staviti glavu na panj“ – a sami su protagonisti cijele priče o protestima  – dakle u slučaju da  ova mladež  ostane sama na čistini,  a narod ne  podrži  m a s o v n o  ovaj  bunt na izborima, nego opet  izabere  poziciju. PDP –uvijek  mudro čeka, osim ako,  kao sada, nije dobio topovsko meso,  tj. mlade ljude, koji ne žaleći  sebe napadaju iz svih oružja  i idu do kraja. Vukanović za sada ima najviše izgleda da nastarda. On je u ovoj priči locus minoris, nema zašitu, nema oslonac ... Kao  što reče predsjednik Vučić  za sebe – pravi Don Kihot ... !  

U politici  je, znamo,  sve moguće. Pogotovo igra mačke i miša s ljudima.. Nema toga što se ne  može  desiti onome ko jednom  izgubi  svog  političkog zaštititnika - ili  se zaj*...be  pa pomisli da se bez njega ne može,  ili kad  zaštitnik odluči  da  protežira  nekog   drugog,  što je  još  bolnije. Tada se  nastrada.  Ne zbog  16, ili  160  glasova protiv,  svejedno - glasovi  se uvijek  dodaju,  ili  se oduzmu,  taj  sistem  Aleksandra vrlo  dobro zna. I  zato  je  ljuta,  jer je svjesna da je  važna   samo  ona ruka   koja će  da preuzme stranku, a to je uvijek  unaprijed  odlučeno. Aleksandra  je  to, nažalost,  već  osjetila  na  svojoj  koži.  

Dakle   „dva loša ubiše Miloša“ sveto  je  pravilo  politike.  Čudi me da  se Aleksandra  iznenadila, a godinama je  bila blisko  uz  svoje  partijske  drugove posebno u Sarajevu,  Vukotu  i  druge  - a   pametna  kakva  jeste - kako nije   prije  upoznala  njihovo  pravo  lice?!   Sada  je dobila  priliku,  ali  kasno. 

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije

Komentari
Twitter
Anketa

Da li razmišljate o odlasku iz BiH u narednih godinu dana?

Rezultati ankete
Blog