Radmila Trbojević

Nevjerovatno, ali istinito

Čitam vijest i ne mogu da vjerujem. Premijer Japana Šinzo Abe je poručio naciji da se izvinjava što je imenovao ministra u vladu, koji ne poštuje zakon.Taj ministar je slao poklone svojim glasačima, čak je slao i novac porodicama preminulih članova svoje stranke kao pomoć, ali ovaj ministar je očigledno nešto prekardašio. On je i prije nego je utvrđeno da li je, ili nije prekršio zakon - dao ostavku.

Naravno da ni u Japanu, čuvenom po konfučijevskoj filozofiji, odanosti zajednici, samurajskoj tradiciji časti i mnogo čemu drugom, gdje pojedinac odgovara zajednici i danas bez obzira koliko se to u Japanu i promijenilo, pošto ni Japanci nisu uspjeli da se potpuno odbrane od uticaja zapadne ideologije, po kojoj možeš sve ako imaš moć i kapital. Dobronamjerna Amerika je i njih preobraćala dugo vremena, nakon što im je pokazala ko je jači - ali ipak se čovjeku zamanta u glavi kad pročita ovakvu jednu vijest, koja je u velikom broju zemalja zapadnog liberalnog shvatanja morala i časti veoma rijetka. Ali, ima izuzetaka. Moram spomenuti zapanjujuće naivnog, Štrahea (zgodan muškarac je vrlo rijetko i oprezan) koji je istoga dana dao ostavku kada je objavljena ona vijest o njegovim „vrućim ekonomskim razgovorima„ na Ibici. 

Ovaj japanski ministar nije oteo od naroda dinje i lubenice, ni novac koji je slao za preminulog člana njegove partije, što je u Japanu običaj, nije opljačkao narodnu imovinu vjerovatno ima i validnu diplomu fakulteta, ne bi ga onaj preozbiljni Abe imenovao tek tako za ministra, kao što je kod nas praksa da ministar može biti neko ko ni sam pojma nema zašto je imenovan on samo zna da je č l a n i njega/nju dalje više ništa ne brine. Sramota, odgovornost, makar i mrvica morala u sitacijama javnog ismijavanja - kod nas ne postoji. Karavan ide dalje.

Nisam ja uglađeni osamdesetdvogodišnji I. Stevančević, pa da ne smijem da kažem šta mislim, a entitet srpski volim – da ne bi neko posumnjao - a bogami ni penzionerski poslanik kome sada vraćaju za dobra djela – nisam, a ne bi ni bila sve da su mi i ponudili, jer ima mlađih i pametnijih, kojima ne drhte ruke i glas dok drže papir, ali iskustvo sigurno neće steći nikada ako im mi ne damo da RADE, a guramo savjetnike da umru na poslu.

Ne mogu da pretrpim ni prostačku, prizemnu i sramotnu blamažu onoga Tamindžije, poslanika pozicije, koji je uvrijedio jedinu ženu u Skupštini, koja smije i suvislo zna da kaže ono što misli. Profesorica Trivić, kojoj širina Skupštinske sale nije smetnja, naprotiv, jer ona godinama govori u amfiteatru  studentima, kojoj je glas smiren jer se ne boji velikog auditorijuma, bez skupocjene šminke, bez skupih kostima i modnih noviteta, koji ni jednu ženu ne prave pametnom, ma kako se trudila i treptala očima - jednostavno dominira. I to je postalo sada sasvim jasno. U poređenju sa prof. Trivić druge poslanice  nemaju ništa originalno u diskusijama, mucaju čak i kad čitaju napisan tekst,  jer rijetko da poznaju materiju o kojoj treba nešto da kažu (izuzetak je samo  dr Sonja Karadžić), neostavljaju trag, blijede su, nemaju harizmu. A Trivićka je ima, ona je ONA. Podnijela je uvredu u Skupštini stoički, bez srdžbe, muški ... Na TV, čini mi se N1, nisam sasvim sigurna,  neko veče je branila svoje stavove mirno, nije se ulagivala, nije mucala, nije se branila. Govorila je kao prava akademski obrazovana osoba, a pri tome ne komentarišem koje je stavove branila, niti da li bih ja stala iza svega što je rekla. U tome i jeste stvar, da vi poštujete govornika bez obzira da  li se  s njim  slažete, ili ne. Izložena provokacijama voditeljke, ostala je mirna, čak opuštena. Podnijela je i lavinu uvreda sa društvenih mreža opet zato što ima s v o j stav.  Ona će vremenom izrasti u pravu političarku, jer nama takve trebaju, dosta je nadripolitičarki, koje  su snažne samo ako  iza  njih stoji snažan mušakarac, naravno dok im je naklonjen – a onda bivaju puštene niz vodu...Prof. Trivić, čini se do sada, dobro pliva sama, i ako je tako, biće uspjeha.

Vratimo se temi ostavki.    

Postoji i kod nas, naravno, na papiru, institucija podnošenja ostavke za slučajeve sukoba interesa. Ona predsjednica tog nazovi organa, plavuša   nedefinisane pameti,  ostavila je na mene neizbrisiv utisak, ličila mi je na glumicu nekog trećerazrednog vodvilja sa čupavom perikom na glavi. Takva joj je bila i diskusija. Dakle, sankcije za ubiranje nekoliko plata, za pljačku, neosnovano bogaćenje, otimanje narodne imovine, neprofesionalno i nedolično ponašenje nosilaca vlasti postoje – samo  se ne primjenjuju.

Na kraju, nismo mi Japanci pa da nam se premijer izvinjava. Nismo ni Kinezi pa da nam na um ne pada da dilamo drogu, jer oni za to djelo streljaju, nismo ni Njemaci da za opušak bačen na ulicu platimo kaznu kao jedna naša jača penzija, nismo ni...Dobro, mi smo to što jesmo. Šta to mi jesmo...?!

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (30.10.2019.)

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog