Radmila Trbojević

Šta nam se ovo  događa..

Sa spiska  užasnih vijesti  kao što su požari, oluje, ubistva, zlostavljanja itd.  koje svakodnevno slušamo i  gledamo,  pogodi  nas nedavno  kao  grom  iz vedra neba  i vijest da se na UKC-u   našega  grada, klinici  koja se može pohvaliti uspjesima, kako stručnim  tako i  infrastrukturnim  dometima – desio nezapamćen događaj, tj. da je jedan ljekar, uvaženi  specijalista i   kako mnogi   kažu sjajan u svome poslu, navodno počinio djelo/kako se  čini više djela u nizu u protoku vremena/ koja  se, ako budu dokazana  materijalnim dokazima, graniči sa opasnim psihičkim poremećajem, devijacijom koja teško da nije bila primijećena ranije. Mislim da je potpuno  nevjerovatno   da  to medicinski  radnici nisu  davno prije uočili i prijavili. Činilo se, kako  s a d a  izjavljuju svjedoci, da se doktor i ranije ležernije ponašao s primjesom šala,  koje kako se stručno kaže koje „asociraju„ na homoseksualnu sklonost, da je pio (zamislite anesteziologa koji pije), a   da je to sve godinama bilo shvatano kao doktorovo ležerno ponašanje, smisao za humor – a  vrlo vjerovatno sve pokriveno apsolutnim doktorovim neprikosnovenim ugledom, na osnovu stručnosti, koju je on stvarno imao. Iza toga se, možda, krilo nešto sasvim drugo. I ne bi to u današnje vrijeme bilo ništa novo i neobično, ako on jeste dobro prikriveni  homoseksualac  – da  doktor, kako se  sada navodi  i u šta se za sada sumnja,  nije  uradio nešto što se ni zamisliti ne može, monstruozno  do te mjere da  normalan čovjek to ne može ni  u snu da sanja.

Da li je moguće  da se sve jeste odigralo kako se navodi  u strašnoj vijesti koja me uzdrmala kao čovjeka, majku i  baku – i normalno ljudsko biće, ako pod normalnim shvatamo da se ne smije  drugom biću nanijeti bol, povređivanje i zlostavljanje, pogotovo ne nemoćnom, koji nije u stanju da se odbrani, a biva izloženo nezamislivim radnjama osobe – doktora koji je pored pacijenta da bi  ga liječio, da bi mu pomogao  da izdrži  strašnu sudbinu koja ga je odvela u tako dugotrajnu komu. Samo onaj ko je doživio takvo stanje, ili onaj čiji je član porodice imao iskustvo  bolesti,  ili povrede, zbog koje je bio uveden u komu – zna o čemu pišem.

Ma kako se ovaj strašni slučaj okončao,  a vjerujem da će biti moguće saznati kakvi su stvarni, nedvosmisleni materijani dokazi  i  kako će sud cijeniti izjave svjedoka (a postavlja se pitanje je li bilo  časno ćutati  o svemu  što su izgleda mnogi  znali),  koji će neumitno morati utemeljiti  optužnicu i objelodaniti šta se stvarno desilo. Neki kažu da su na tom odjeljenju postavljene kamere, a kamere  su  morale  zabilježiti u  najmanju ruku neobično ponašanje  ovoga  doktora,    i ako bude dokazano da je doktor sramno pogazio  zavjet  koji  je dao onoga dana kada je primio  svoju diplomu - popuštajući  svojoj strašnoj  tamnoj psihičkoj  strani, svome demonu - onda   neka ga zadesi ono što je zaslužio, neka ga stigne kazna koju zaslužuje – mada kazna neće biti adekvatna užasu za koji se, za sada, samo  sumnjiči.

Ako tako ne bude – i ako glasine koje se čuju u javnosti  o tome da mu je  sve  podmetnuto, da   politički  nije na “ fonu“, da se bunio za neke stvari itd., da on  nije takav, da  je čovjek o sebi pri  sebi – budu  potvrđene nedostatkom materijalnih  dokaza  -  onda će to  biti  druga priča. I tako može biti, mada sve što sam do sada pročitala i  čula - a ne bih nipošto da prejudiciram -  govori da se na odjeljenju Anestezije i reanimacije pod upravom dr. Golića ipak dešavalo nešto što nije sasvim normalno.

Pacijent koji se iz kome probudio odgovoriviši na pitanje supruge „Koga se boji“ rekao  „doktora“  bez obzira na komatozne halucinacije, priviđenja, kratke lucidne momente, dakle  stanje koje je  izuzetno teško i  kompleksno, što znaju oni koji su imali priliku da  budu uz svoje  najbliže u tome stanju - taj odgovor jasno govori o tome da se nije, u najmanju ruku, osjećao  bezbjedno uz  čovjeka  od  kojeg mu je zavisio život.  Tu nema greške.

Vrijeme i  dokazi će  pokazati šta je  bilo i kako je bilo..  Svako drugo  nagađanje i  priče o ovoj aferi, bilo afirmativne po doktora, ili da se radi o doktoru monstrumu - izaći će na vidjelo.   Zagonetka  koja trenutno vlada  u našoj  javnosti  je  sasvim realna  i nije neobična.

Činiti zlo, ako  je poznati doktor  to  činio, a ostati nekažnjen – nije pravedno. S druge strane nije  pravedno  optužiti  ga za nešto što nije uradio.  Da ovo ne ostane rašomonska  priča - moraju se   pobrinuti oni u čijim je rukama zakon i pravo, dakle dokazi, jednako za sve ljude, bili oni    doktori  nauka, ili obični,  sasvim  obični   ljudi....

Tako  bi trebalo da bude.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (24.01.2020.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

Komentari
Twitter
Anketa

Koliko puta sedmično imate ručak sa mesom?

Rezultati ankete
Blog