Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Crnogorski cvrčak i mrav, basna sa sretnim završetkom

Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (19.05.2020)

 

Livada je bila velika i nalazila se na srpskoj strani Trebevića, sa divnim pogledom na glavni grad Republike Srpske Sarajevo. Kada na livadi nisu ukopani topovi od 155 mm, minobacači od 120 mm ili neka samohotka to je obična šarena livada puna tratinčica, ivančica, majčine dušice, kamilice, maslačaka,  mlječike, zečine, trputaca, kadulje, boražine, sljeza, gaveza, stolisnika i pokojeg kukurjeka. Tu su se mogle naći i bokvice, djetelina, hajdučka trava i pokoja gljiva.

Kada dođe ljeto livadu posjete rojevi pčela, bumbara, osa. Tu su i leptiri, bubamare, osolike muve, kotrljani, ruzine, smrdibube, skakavci, bogomoljke i ostali srpski insekti.  Naravno tu su i mravi i cvrčci.

Iako su se cvrčci i mravi međusobno razlikovali jer su oprašivali različite cvjetove, jeli različite biljke, spojila ih je ljubav prema jedinstvenoj, nedjeljivoj pravoslavljem okupanoj livadi i strah od drugih insekata koji zelenom transferzalom pokušavaju da osvoje vjekovna ognjišta našeg cvrčka i mrava.

Kao u klasičnoj basni svakog ljeta mrav je vrijedno radio pomažući porodici da spremno dočeka zimu. Jednog dana dok je nosio list, sto puta je bio teži od njega, mrav je sreo cvrčka koji je tihovao ispod cvijeta majčine dušice.

- Vozdra, reče cvrčak.

- Zdravo, odgovori mrav.

- Jesi li se umorio? Upita cvrčak mrava.

- Jesam buraz, odgovori mrav, jedva čekam da se privatizuje naš mravinjak pa da  investitor modernizuje prikupljanje hrane za zimu.

- Vidim da ti uživaš u hladu majčine dušice, reče mrav cvrčku.

- Kakvo uživanje brate, sjedim ovdje danima i pitam se ko sam ja?

- Kako ko si ti? Pa ti si cvrčak (lyristes plebejus), obični livadski i konstitutivni cvrčak.

- Lako je to tebi reći, ali ja se tako ne osjećam. Osjećam da ne pripadam ovdje, već da sam neki drugi cvrčak. Nekada davno moji preci su došli iz sunčane i krševite Crne Gore, ja osjećam da tamo pripadam iako sam rođen u cvijeću srpskih livada.  

- Pa dobro ako se osjećaš kao Crnogorac, budi Crnogorac, jer niko nema pravo bilo kome, pa ni cvrčku govoriti ko je i šta je. Budi ono što jesi.

- Ali onda nisam konstitutivan u livadi, to znači da ću trpiti diskriminaciju i moja ljudska prava će biti ugrožena. Moći ću da biram, ali ne i da budem biran.

Mrav slegnu ramenima, izvini se i nastavi da nosi  u mravinjak list sto puta teži od njega.

Prođe nekoliko ljeta kada je mrav noseći list sto puta teži od njega naišao na cvrčka koji je opet sjedio u hladu  majčine dušice.

- Zdravo cvrčak, jel učiš za popravni ispit, upita mrav? Priča se po livadi da iz jednog predmeta ideš na popravni u avgustu? Nikome nije jasno kako si to uspio u ovakvom školskom sistemu?

- Muči mravu reče mu cvrčak, ne učim i neću učiti, niko nas crnogorske cvrčke neće ponižavati. Radije ću izgubiti godinu nego svoj identitet, čojstvo i junaštvo izgubiti na poprvanom.

Mrav slegnu ramenima, izvini se i nastavi da nosi  list, sto puta teži od njega, u mravinjak. .

Prođe još nekoliko ljeta i  dok je mrav  nosio list sto puta teži od njega i naiđe na cvrčka koji je sjedio u hladu mječine dušice.

- Vozdra cvrčak, reče mrav, jel to srpemaš ispite za septembar?

- Ne, reče cvrčak, razmišljam na koji fakultet da se prebacim jer radim u banci i nemam kad učiti, ne priliči crnogorskom cvrčku da život potrošio učeći.

- Pa šta si skonto, upita mrav cvrčka?

- Planiram da se prebacim na Ekonomski fakultet Univerziteta za poslovne studije u Istočnom Sarajevu. Predavanja nisu obavezna, ima učenje na daljinu,  cijena semestra nije velika i priča se da pruža renesansno znanje što je potrebno svakom džentlmenu i menadžeru.

Mrav slegnu ramenima, izvini se i nastavi da nosi  list, sto puta teži od njega, u mravinjak.

Prođe još nekoliko ljeta i  mrav noseći list sto puta teži od njega naiđe na cvrčka koji je sjedio u hladu majčine dušice.

- Siđe cvrčak, š`a ima?

- Evo brate zuji se malo, radim predizbornu kampanju za havera reče cvrčak, dok mu je pružao flajer na kojem je bila fotošopirana fotografija nekog lika sa ziceraški uparenom kravatom, odijelom i košuljom, koju je pratio tekst „Riječ je riječ“ DNS.

- Zvršio sam fakultet nakon 12 godina i pokušavam da promjenim nešto u društvu ali iznutra, pa eto ako nemaš za koga da glasaš sad imaš. Znamo se odavno, znam tvoj psihološki profil i znam da je ovaj čovjek pravi izbor za tebe.

- Aha, moram pročitati vaš program. Za šta se zalažete, kako mislite to da ostvarite i ...

- Čujem da ti je firma privatizovana i da si ostao bez posla. Ako glasaš za nas i nađeš još 10 sigurnih glasova, mogo bi se naći i neki posao za tebe u nekoj javnoj ustanovi.

Mrav slegnu ramenima, izvini se i nastavi da nosi  list, sto puta teži od njega, u mravinjak.

Prođe još nekoliko ljeta i  mrav je opet  nosio list sto puta teži od njega kada je naišao na cvrčka koji je sjedio ispod  cvijeta mječine dušice.

- Vozdra mrav, reče cvrčak.

- Vozdra cvrčak, odgovori mrav, pažljivo spuštajući svoj list.

- Š`a ima novo, upita cvrčak?

- Nije loše, živi se, zdravo je, i nepuca se. Šta jednom mravu više treba. Šta ima kod tebe, upita mrav?

- Ništa evo postao sam ministar za prava insekata i izbjeglice, i dobro kažeš samo nek se ne puca.

- Baš mi je drago, reče mrav, da naša livada ne diskriminiše cvrčke koji pripadaju drugim etničkim grupama i da si prihvaćen kod nas kao crnogorski cvrčak. Fino je vidjeti ministre cvrčku da naša livada daje šansu  obrazovanim da pokažu šta znaju. Veseli me da se struka i znanje ponovo cijene. Tvoje studiranje napokon dobija smisao jer malo je školovanih džentlmena i menadžera. Zato će naša livada uvijek biti bolja od njihovih zelenijih livada.

- Kako je na poslu, upita mrav?

- Još se uhodavam, kupio sam par odijela, kravata i cipela, valja to sve spariti. Sada sređujem kabinet i opremam ga savjetnicama. Imam mnogo ideja kako da pomirim floru i faunu, ali valja sve to uskladiti u jedinstvenu homeostazu.

- Ponosni smo na tebe reče mrav cvrčku i radujemo se tvom uspjehu.

- Hvala stari moj, nego jesi još ono nezaposlen, treba mi šef kabineta?

-  Jesam reče mrav, ali ja ništa ne znam drugo raditi osim da nosim listove u mravinjak  koji su sto puta teži od mene.

- Pa ti si idealan u borbi za naša prava. Sizifovski je to posao na našim livadama i nama trebaju neko kao ti. Pročitaj do ponedeljka, ali sa razumijevanjem, konvenciju o pravima i vidimo se. 

Mrav slegnu ramenima i ode da se učlani u partiju, kupi adekvatna odijela, košulje, cipele i nađe konvenciju o univerzalnim pravima.

 

Naravoučenija:

  • Bosna i Hercegovina je idelana livada da ostvarite svoje snove.
  • Nema tih snova koje vam partija neće ostvariti.
  • Ministar Miloš Lučić je živi dokaz da naše obrazovanje ne prepoznaje talentovane ljude i da je krajnje vrijeme da se reformiše jer ko zna koliko je mladih ministara do sada uništilo.
  • Ljudska prava jesu važna, ali ne toliko da se njima ne bi bavili bankari.
  • Nije ministar Lučić kriv, mi smo glasali.

 

Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (19.05.2020)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

Komentari
Twitter
Anketa

Čega se u ovom trenutku najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog