Prof. dr Lavić:  „Da nije bilo Republike Srpske, ne bi bilo rata u BiH„

Ja ću opet citirati latinsku mudrost, ali original je duga rečenica da je napišem izvorno. U prevodu glasi: Život naš je veoma sličan vinu: kad ga malo ostane, pretvara se u sirće.

Pitanje je šta su mudri Latini htjeli da kažu?  Šta god. Meni je pomogla da napišem ovaj tekst.

Sve što pritiskuješ, tlačiš, obezvređuješ, nabjedjuješ, iskrivljuješ, pljuješ itd. i ako dovoljno dugo to radiš, prvo  podlo, pa poslije sve otvorenije, desetinama godina, vijekovima, surovom silom i nakaznim mjerama-to nešto se najzad  trgne prestane  da bude  pitko kao  rujno vino  iz hrastovog bureta  i postaje ljuto sirće, da ne kažem esenc -  strašna  tečnost  za pravljenje zimnice, što su se njome  nekada trovale žene koje su muževi tukli i zlostavljali, ili ostavljali, te su one jadnice sebe žive sagorjevale. To je bilo loše  rješenje. Ali, za neku  je bilo  i drugo bolje rješenje. Žena  uzme toljagu i pretuče gada kad se ne nada, da mu više nikada ne padne na pamet da je prstom dirne. To je dobro rješenje. Ali, ne mora toljaga –  može i  razvod, što je puno bolje jer ona  tako izbjegne zatvor.

Primjenimo  to na realni život  „manjeg entiteta“ tj. Republike Srpske.

Čekajući da se nešto promijeni u vrednovanju  tzv. „manjeg entiteta“(čitaj dejtonske Republike Srpske) u BiH, koja je sastavni dio spojene zajednice konstitutivnih naroda  i dva entiteta, što je uzalud   i   kad  se  u  srpskom entitetu pomisli  da  ipak može  da bude  nekako  OK, te da je i siće vino  –  oni koji  rujno  vino  piju u  potaji  u  Centru događaja (ako im vjera dozvoli),  dakle dobri  Bošnjaci  i dobri Srbi, počeše   da  govore  da  hrastovina  ne valja, ne  vino  je dobro – nego   počeše  javno  da u  rebra  udaraju ne bi li se  samo  bure  razbilo -  e  tada bi nešto trebalo  poduzeti. Nije moje da savjetujem Srbe šta treba da rade, bitno je da prof. dr Lavić, kristalno bijelih  zuba kao u filmskog glumca, ne savije hartiju  sa mnogo novih i starih  akademika na listi,  punu  srpskih genocida  i ne ode da od prijatelja traži pomoć (kao i uvijek) prij nego se Srbi probude i shvate da je dara prevršila mjeru.

Neki  dan  prvi među Bošnjacima,  na bošnjačkoj  TV –u, blijed  i  nekako iznuren    javno  je rekao sve što misli o srpskom  narodu, a zaista  misli sve najgore. Mada i sam  zna da  priča  gluposti, jer on je obrazovan, načitan, ima iskustva  -  još davno je  čuo  dosta dobrog  o Srbima  i  mnogo toga pročitao – ali  očev amanet  se ne poriče. Bakir se nekako mučio da ideju o dobrim i lošim Srbima izrekne, ali konačno to izbi  kao bujica:  Srbi  su loš  narod.  Mora se priznati – dugo je i trpio.

Ako je razlog to što sa druge, srpske, strane dođe  ponekad od pojedinaca (znamo ko je tu glavni problem) neka  izjava, koja  nije  baš pohvalne, i mogla je biti i neizrečene, ali je   izrečena bila  zaista nakon jasnih i vidljivih pokušaja da se prenebregne i poništi  svaka odluka koja ide u korist Srba. Jasno je da recimo, rezultati izbora  nisu na svim mjestima u Republici Srpskoj mogli biti  falsifikovani, jer to nije moguće,  pa onda nećemo da pustimo među  nas migrante, koji prevrću policijska  vozila i  biju federalne   policajce – a  Bošnjaci strpljivo sve to gledaju, čak  neki i  sa simpatijama.  Pa ne damo  zemljište i kasarne  što ga Fedacija traži itd. Migranti nisu izbjeglice iz rata, nego su  to momci koji žele, navodno da idu dalje na Zapad, mada znaju da ih tamo na hrvatskoj granici  čekaju batine i toljage Oni bježe iz Libije, Maroka, Alžira, Bangladeša, Pakistana, a naši ljudi bježe odavde.  Oni  misle, valjda, da mi ovdje super živimo,  imamo svega  u izobilju,  pa moramo pomagati  koga god stignemo, dok  naš  narod  siromaši do neviđenih granica.

Ipak  niko od vodećih Srba  nikada nije rekao  da su Bošnjaci loš narod, mada  među njima  ima nekažnjenih ubica, komandanata surovih krvnika  koji nikada nisu osuđeni,  ili su im presude bile za ismijavanje.

Konačno  osobođen, Bakir se otvara i  poziva Srbe da se dijele, da oni „dobri“  krenu  da  ruše režim (u Federaciji dobri Bošnjaci su samo oni  koji glasaju za SDA  i ne ruše režim) da  se u opštoj katarzi Srbi  izvinjavaju  komšijama  svaki dan  za počinjene zločine -  kao da komšije Bošnjaci nisu okrvavili ruke (pa i na Božič)    ubijajući  komšije   Srbe, da armija  BiH  nije ubijala  i klala u ratu, nije bilo Viktora Bubnja,  Silosa  i  drugih logora, da su tamo Srbe milovali  i pitom hranili.

Prosto je nevjerovatno ingnorisanje  srpskih žrtava. Prolivena srpska krv, ubijeni  muževi, sinovi, braća,  u crno zavijene majke - niko su i ništa za Bošnjake. Kao da u ratu nije postojala uopšte bošnjačka strana, nego imaginarna, nepostojeća  strana, koja se branila cvijećem i miomirisima. Srbi su sami sebe ubijali. Srpske žrtve ne postoje. Ali mi znamo da postoje, znamo kako surovo su neke bile pogubljene, znamo kako su stradali Srbi tamo gdje nisu bili spremni da se brane.

Ublehatorske priče o tome da su Srbi započeli rat i priče pomenutog porf. dr Lavića, nikako  primjerene  za  naučnika, akdemika,  su tipičan primjer novog bošnjačkog  kvaziintelektualca, nacionalno ostrašćenog političara u potaji, koji u ekstazi duboko uživa u svojoj ulozi  onoga ko će dokinuti Republiku Srpsku, nazivajući  mirnog   sagovornika  dr. Đokanovića  nacistom, fašistom, Hitlerom itd. (Emisija kod Hadžifejzovića).

Bošnjačkim ubicama ne treba katarza, bošnjački  narod kao da je osakaćenih emocija  prema svemu što je hrišćansko  (ili samo što je pravoslavno), kao da namjerno, stalno i  uporno nameće krivicu CIJELOM NARODU srpskom. Bošnjaci zatvaraju oči pred istinom, koja, međutim  više nije jedino njihova. Ne citira se samo Holbruk, ima  još autora koji su opisali  rat u BiH, ne nužno hvaleći bošnjačku samilost  prema  zarobljenicima.

Bošnjaci  prave patetične bajke od krvavog građanskog i vjerskog rata, snimaju  filmove o srpskim zločinima,  dugo ubjeđujući  svijet da nema goreg naroda od  Srba. A onda dođe u Srebrenicu  Vučić, kao dio te, kako kaže Bakir srpske katarze, da izjavi saučešće – i  jedva preživi napad dobrih Bošnjaka. I šta? Ništa. Kao da se nije ni desilo.

Koga  još  žele od Srba na koljenima u katarzi, kada su najveći zločnici, po njima, na doživotnoj, ili  dugogodišnjoj, neki na doživotnoj,  robiji ? Zar nije dosta ? Osim da djeca i unuci  svih Srba,  pobijenih, zaklanih, mučenih - sada  i ubuduće - kleče i mole ubice svojih očeva  i djedova  da im oproste što su siročad?! Ni to ne bi bilo dovoljno.

Koga bi  Bošnjaci, zapravo, željeli da vide kako nestaje? Očigledno Republiku Srpsku. Pošto se to neće desiti,  jer ne može, evo prijedlog  dobrog i možda jedino objektivnog rješenja  ove  situacije:

Predlažem da Federacija   kao  sastavni   entitet u BiH  odluči  j e d n o m  da ne želi da živi sa Republikom Srpskom u zajednici (budući da stranci, čitaj EU i Amerika  ne odgovaraju na bošnjački tajming  uništenja Srpske,  jer Republika Srpska  traje već dosta dugo) dakle neće  sa  ubicama komšijama, zločnicima, ličnim i po komadnoj odgovornosti, zlikovcima,  (što kod njih ne postoji, jer ta se matrica  stvara  i cementira   godinama),  te da RASPIŠU TENDER  u Evropi, u kojem će sebi  tražiti novi  entitet,  koji će  biti  po njihovoj volji. Valjda se jave i  bolji  od nas, pa  da se jednom smire. Možda  je  jagma  za  Federaciju ?

Ako Republici Srpskoj ne daju da se odvoji,  a   mrcvare  je  iz  dana u dan, odvlače  „dobre" Srbe u izdaju, a  ove druge pljuju, ne bi li  je uništili – ne daju joj da slobodno diše, pa je siluju svi  od reda   evropski  predstavnici   tako što joj  sude  i   odjeđuju sudbinu – šta jeste cilj?  Da  na kraju  izmrcvarena, ranjena, ponižavana   klone, ili  da ustane i   kaže  DOSTA. Ako  se Srbi pobune, možda bi tako Bošnjaci opet  izmolili  bombardovanje ?!  Je li  to ono što strpljivi  Bakir i euforični dr Lavić  očekuju kao  final solution ?   Ili gosp. Lavić sanja da će se pok. Holbruk  probuditi,  ili  će Bajden odlučiti da prebriše  gumicom Republiku Srpsku ?!

Evo, neka  komšije  razmisle, šta  je bolje. Da  dobrovoljno  i  ljudski gradimo BiH, zajedničku zemlju, datu  nam Dejtonom –  u kojoj bismo svi mogli mnogo  bolje da živimo, a ne samo neki, koji profitiraju  u  zajedničkom nagovaranju  naroda  BiH    na  ZLO,  ili  da se okrenu od nas, koje mrze, i  budućnost   grade s  nekim drugim. .Bolje  ljudska  rastava, nego  nemogući brak.  Da se ne bi mi  Srbi okretali  jedni od drugih, neka  se oni  okrenu  od nas. Malo nas je da bismo  sebi dozvolili takvu  grešku da podijeljeni čekamo neko dobro rješenje. Takvog rješenja  za Srbe  nema,  niti je bilo.

Podijeli  pa  vladaj –  zar smo zaboravili  staro latinsko  pravilo? Nismo valjda tolike budale!         

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (28.01.2021)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal