Radmila Trbojević

Razno ali važno

Ne draži živog medvjeda dok mu se nos puši...

Napisao tu mudrost davno neki Marcijal, naravno na latinskom. Značenje ove izreke mislim da ne teba  objašnjavati,  doduše kako kome  i kako  se uzme. Tako je i  mladi Stanivuković pokazao kako ima muda, iako  nije zgodno da ja, u ovim godinama, to imenujem pravim imenom , ali moram  zbog autentičnosti... 

Dečko izgleda ne namjerava da stane samo na jednoj stvari. Uzeo pa prevrće papire, fakture, račune za popravak  krova, ručkove (slične rimskim gozbama) onih kojima je sve svejedno  što su  redovi  ispred javnih kuhinja (8.mart, najduži red  na  Obilićevu) sve duži i širi, pa objelodanjuje  šta je sve bilo tamo gdje je sjedio Radojičić (mada ni Trebinje nije za odbaciti, ima najčistiji vazduh u Evropi), ispituje dalje hrabro ko je,  kako se tvrdi,  pjevao, a nije pjevao, ko više ne „namješta“ sobe  i briše podove po nekom motelu, nego želi mjesto ministarke (lijepa je, nema zbora), a koje će mjesto ministarke,  vjerovatno, na kraju i  dobiti, ako mjesto ovjeri  omaleni i  nimalo zgodni „engleski pacijent„ (dobar film istoga imEna treba ga gledati) i ako u međuvremenu ne iskoči  iz bubnja  kakva mlađa  „treba“. Starcima je poželjnija  piletina, jebeš staru junetinu, da ne  slome  jadni, skupe, nove, vilice sa skupim  implantima  i  keramikom- nikad ne znaš, zagrizeš  u živo meso, a ne znaš  šta te čeka....  

Još nešto o političkim temama.

Kako je moguće da je  SDS (državotvorni)   za ostanak visokog predstavnika u BiH?  PDP me ne iznenađuje, ali me nasmijava onaj jedan N E K I koji kaže da smo ekonomski jači mi u Srpskoj – bilo bi lakše suprostaviti  se visokom predstavniku, tako nekako je lupetao, pa se posljedično sjećam onih prvih  poslanika Prve  Skupštine, bez  vode i struje  na Palama, tj. njihove „ekonomske moći„... SDS -  je  jedan visoki predstavnik, čuven po tome kako je volio Srbe doslovno „desetkovao“, bar one viđenije?!  Radi li se možda o onome  „ švedskom“  ili čijem već,  sindromu, da voliš onoga ko te .....dobro koga  zavoliš  baš zato  jer te muči ... Pojma nemam o čemu se ovdje radi. Tako i čuvene, dobronamjerne Turkovićkine izjave o  konsenzusu u BiH po pitanju svega i svačega  ! Događaji se u BiH smjenjuju filmskom brzinom, tako da je svaki zaključak  o političkoj situaciji u BiH krajnje rizičan.

To da li će biti srušen „Kajak„ hoće li Incko trljati ruke zbog nas, jer mu ništa ne možemo, ili  će otići  sa rodama, a mi i dalje imati našu legalnu Skupštinu,  da li će doći neki novi  visoki, ili neće – hoćemo li na zelenu granu sa koronom, da li će, ili neće nešto biti – ko sam ja da spekulišem. Ima onih koji analitički  stvari prate i povezuju, imaju podatke –pa neka,  majčin sine, prognoziraju šta će biti.. Optima fide, ja mislim da “spasa nama nema, a propasti nećemo“...(N. Pašić) a ja se referišem, naravno, na koronu, koja izgleda ponovo uzima sve što joj se nadje na putu. Ako nije na distanci i ako nema masku.....

Međutim, tema koja je mene neki dan bacila u očaj (ali i bijes)  jeste stanje okoline  tj. prilaska gradskom groblju s donje strane tj. sa kapije onoga što se zove  PARTIZANSKO GROBLJE, a u suštini  smrdljivog  smetljišta, gomile raznoraznih otpadaka, nezamislivog rugla i bruke ovoga grada, koji se primiče jednom od „Dana oslobođenja grada Banja Luka 22. aprila 45–te„ ..koji je oslobodila Narodno –Oslobodilačka vojska (NOV)  (ne navode se nazivi jedinica, da se ne bi koji narod uvrijedio. Ja znam da su u Banja Luku ušli Krajišnici, moja majka među njima, partizanka, koja je i tada gledala pljačku iz stanova u Gospodskoj ulici, od strane   nekih, koji su imali veće činove od nje, a  bila je u vojničkim  čizmama i  bluzi, mlada, lijepa i hrabra, nije joj ništa trebalo osim njene puške, pogotovo ne „najlonke„ iz ladica bogatih ormara na spratovima kuća, koje, možda, do tada   nije ni vidjela. Ja sam zato  velike gradove svijeta  gledala njenim očima... Ona je nekada davno, razvijajući pitu, sva prašnjava od brašna, ponavljala meni, koja sam pored nje, za istim stolom (nisam imala radni sto)  čitala neki tekst  na njemačkom jeziku za prestojeći  ispit, glasno govorila: Samo ti uči  kad ja nisam mogla!  Moja predivna, polupismena, premudra, majka partizanka..

I zbog nje, ali i zbog onih koji su poginuli za Banja Luku te 45-te godine dvadest i drugog aprila, vratimo se mjestu koje bi trebalo da je uređeno, da se čuva, jer je poveznica sa onim što smo mi danas- antifašisti,  poštovaoci  idela naših predaka. 

Postavlja se pitanje, šta ono smetljište na ulazu u Partizansko groblje (samo  kamenje sa imenima  boraca  sa  mjestimično  polomljenom ogradom, borcima koji izginuše za Banja Luku -  govori o nama danas,  jer prilaz-dakle ono mjesto gdje se parkiraju vozila- izgleda gore neko neka  prava gradska  deponija.

Pisala sam o ovoj temi više puta i bivšem gradonačelniku. Ništa se nije promijenilo. On je uljepšavao ono što se vidi u centru i gradio zgrade–što jest –jest. Samo nije napravio ni jedan  j a v n i, lijepo  uređeni   WC  kao na Zapadu, ili Sloveniji-u centru, što sam takođe od njega  tražila. Ali, on sigurno nije čitao moje blogove, a saradnici, njih veliki  broj, nisu htjeli da ga zamaraju bizarnostima, imao je on preča posla.

Postavljam evo i sada  nekoliko pitanja gore pomenutom mladom gradonačelniku:

  1. Ima li smisla graditi parkove, asfaltirati ulice, uljepšavati  centar, a pustiti   da se u onome smetljištu na ulazu u Partizansko groblje kote  zmije i  miševi, da  smrdi  onaj  parking od bačenoga smeća, a radi se o ulazu u groblje onih, kojima bi ovaj grad trebalo da bude zahvalan i  oda priznanje za datu mu slobodu ?
  2. Kada se prije obilježavanja dana oslobođenja 22. aprila pomenuto smetljište može očistiti ?
  3. Može li se organizovati kakva patrola komunalne policije, a ja mislim da može, da se otkriju i kazne, većinom  parovi u autima u večernjim satima, protiv kojih nemam ništa, ali imam protiv bacanja „ostataka„ oni znaju čega, na asfalt, praznih pivskih  konzervi  i boca, prljavih  maramica, itd., ali  i onih  koji donose slomljene stolice, stare  šporete, razno–razne kućne otpatke itd. tamo gdje im nije mjesto?

Mislim da to ne samo da se m o ž e, nego  s e  i  m o r a uraditi, ako ne želimo da budemo  prljavi, zaboravni nitkovi, kojima je važno samo ono što je spolja– dakle gladac – a potpuno nevažno što vrijeđamo one koji su ginuli  kada su imali godina kao ovi sada što  dolaze  u tatinim  i maminim  autima (bogate  tate  to  ne rade,  oni imaju bolje  i skuplje opcije) nego baš  mladi, ili tzv. parovi „na brzaka„ što kaže narod -  da prljaju mjesto  koje bi trebalo  da poštuju. Trebalo bi ih naučiti da poštuju poginule, pa makar i kažnjavanjem.

Na kraju, nemoćna da  sama uradim posao o kojem pišem, molim nadležne  da se ne sramote, da ne urade ono što je uradio bivši načelnik tj. da  ignorišu pomenutu temu.

Ovaj put pokazujem snimak  toga   „divnog krajolika„ na banjalučki  način,   koji  govori više nego riječi, koje sam napisala u vezi s tim.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (10.03.2021)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal

Komentari
Twitter
Anketa

Koju televiziju iz BiH najviše gledate?

Rezultati ankete
Blog