Gradonačelnik se više ne svađa sa  odbornicima većine onako žestoko, smeće se  odvozi punom parom nakon što su se  za  iznos  budžeta  nekako usaglasili, pa  je ova komedija  o usvajanju  budžeta  glavnog  grada, za sada završena. Meni  izgleda kao one nekadašanje prepirke domaćica iz  istog ulaza, sa  viklerima na  glavama, čije  dijete jeste uradilo nešto, a čije nije.  Na kraju popiju  kafu zajedno.

Naravno, da je neobičan događaj  i ostavka  Slobodana Javora v.d. upravnika Doma zdravlja Prijedor, koji je ponudio OSTAVKU  iz  moralnih razloga zbog neadekvatnog čuvanja  vakcina tj. prekinutog „hladnog lanca“. Nama  se   desilo i  to čudo  da neki rukovodilac ima  dva prsta obraza  odluči da  snosi krivicu za dodgađaj, koji se nije smio desiti. Ko je stvarno kriv – valjda će se dokazati, a kako čujem počinje i istraga o pomenutom slučaju.

Referišući se na ovaj presedan ne mogu izbjeći da ne spomenem  veselog  Novalića, čovjeka na visokoj i značajnoj funkciji  u Federaciji, koji nabavi respiratore  sa  čuvenom  „Srebrenom malinom„ , dade deset milona  kaemova, a   oni  ne vrijede ništa, dapače, ima  naznaka da su opasni, dakle nebezbjedni za pacijente – proces  je u toku – a  on   predsjedava  kao  da nema nikakvih briga. Ne daje ostavku, ne pada mu na pamet. A i što bi. Može mu se, zna da će se izvući. To što ljudi umiru  od korone  kao snoplje u Sarajevu  i šire u Federaciji  – što je malo respiratora, što nema vakcina – šta ga briga.

Ili recimo slučaj  naše  Od bisera grane,  SDA –ove, a  valjda  i  naše, mislim na RS, kao entitet, mada  gospođa nikada  ničim nije  to pokazala u praksi, ministrice vanjskih poslova  Turkovićeve i njene kupovine u zadnji čas  za iftar sa dvojicom iz   obezbjeđenja. I dok predsjednik Austrije putuje tramvajem na posao, dok se  neki, gore, sjevernjaci, ministri, voze biciklom na posao (ona na bicikl  svakako ne može), Angela Merkel  kupuje u samoposluzi neke stvari  s a m a  (možda  je pratnja negdje u blizini, ja ne tvrdim da ih nema), ali oko nje nema dvojice  zaštitara  kao pored  ministrice  Bisere, koja sva ozarena kupuje  za  iftar, misleći valjda da je to ekskulpira od kupovine uz pomoć čuvara i službenog džipa (nakon ogromnog posla koji obavlja za svoju zemlju). Neki  poslije komentarišu da štićene ličnosti imaju pravo na  zaštitu 24 časa. Možda i imaju. Ali, postavlja se  pitanje KO  bi  i  ZAŠTO, sa  zlom namjerom, usred  Sarajeva, u Bingu,  udario  na Biseru dapače, narod  Sarajeva, kao duševan i blag, bi  se  strčao da joj ponese one silne kese, pa  su je sve od  te  silne  ljubavi  i slikali !! 

Ali,  treba biti objektivan, čak i kad to nije lako. Nije  čuvenoj gospođi Bisi  lahko ako  zapne nogom  za kakav stepenik, ako se zaljulja onako gladna, ne daj Bože, valja  nju  pridržati, podignuti -  dakle njenim  zaštitarima stvarno  ne  bi bilo lahko. A  lako bi bilo, recimo, pridržati ministricu  Nataliju ako joj se zavrti, tu bi se strčali oni krupni, zgodni  momci u teget  kaputima  oko nje  da  je pridignu  i snažno pridrže.  Ali, imali  bi i  oko čega da  se strče – što jest –jest. Dobro zdravlje im želim objema, naravno. Ovo je tak malo šale u sumornoj i mračnoj svakodnevici.

Pisati o aktuelnim  političkim temama tipa  Janšinog  no paper-a  i svega navedenog  u njemu –pa i  o benevolentnom pitanju premijera Slovenije Pahora  o mogućnostima   se se ovaj  BiH  brak, u kome partneri nisu srećni, možda razvede sporazumno - a koji  je  razgovor do kraja   izbezumio  Džaferovića (tog dobrotvora   vascijelog  bliskog  i još  bližeg  Istoka, od  koga  došljaci  dobiše  bez problema državljanstvo BiH, i, zanesenog  ljiljana, Komšića) meni se baš  čini pričom  uludo, baš kao ona  SF igra prestola, ili  gospodarenje prstenovima  ( sa AMBLEMOM KOSTI I LOBANJA, naravno)  s tim što su pravi gospodari prstenova u sjenci, a njihovi   glasnici  puštaju  šarene balone za  naivni   narod zapadnoga  Balkana  –ne bi li opet gdje ko koga uhvatio za vrat za dio teritorije  (ali što dalje od Amerike), – pa da se vratimo tamo gdje  smo bili, u smislu,  ko će koga i kako će ko koga  umlatiti. Kažu da je BiH bih puna  milijardera, a oni su  već sredili svoju situaciju, te mogu kuda hoće i kako hoće. Sjetimo se da je bilo priča  zbog čega je (slijedi trag novca,  D. Lučić) došlo do rata  u Jugoslaviji, a i u BiH. To su priče  o bankama, velikim iznosima, otetim od  građana  itd... I sve je i ostalo na pričama, osim  stvarnih grobova, naravno,  sva tri konstitutivna  naroda u ovoj zemlji, u kojoj neki opet priželjkuju rat.

Niko od aktera  ove  najnovije  igre ne vodi računa o stvarnim problemima  naroda  bivše  Jugoslavije (kako sada vole reći regije), koji  i  dan danas  nisu  srećni, mada su se razdvojili od mrske Srbije i pokopali  Jugoslaviju, mrze  jedni  druge, žele propast komšija, tako vukovarski „junaci“  traktorima ruše partizanske spomenike, nedostaju im  Srbi da bi imali oko čega da se glože i koga da krive, jer im ništa ne ide kako  žele, pominje se i  Srbija u tom Janšinom papiru, sa „navlakušom“ da želi da bude VELIKA,  dobrovoljno  bez  Kosova,  sa „dopunom“ Srpske Republike, što je (budući da je Republika Srpska  u maltene gvozdenom zagraljaju nezavisne i „suvrene„  BiH  nemoguća  misija, pod poznatim  okolnostima, a  za nepoznate  još  ništa ne  znamo) a drugi   bi  da  zgrabe   mnogo   jači   plijen, dok  bi   Srbija   po  difoltu  nekako  opet  bila  kriva.  I Vučić, naravno.

Od toga, naravno,  nema ništa,  ne zato što to  Srbi iz Republike Srpske  ne bi htjeli i voljeli, nego zato što je to danas  pitanje rata, mada ne znam  otkuda potiču stalne  prijetnje ratom iz Sarajeva, tj. Komšića,  Džaferovića, kojima komanduje izetbegović, a  znaju da prijatelji (koji su im BiH i dali) neće dozvoliti  da se  oni   rastuže i  rasplaču,  sve  blateći  Srbe da su jedini krivi za onaj, ili neki budući rat, koji oni u  kukavičkom  strahu od  bilo kakvih promjena -  prizivaju i vide.

Domoljubi, branitelji  Republike  Hrvatske, sada već i javno ustaše, dozivaju nekog  novog   poglavnika,  kukaju zbog  „četničke“ politike Milanovića (uz jadnog Pupovca), ne vole  oni   ni  Plenkovića, on je previše nježan za njihove pojmove, okreću  se  EU samo kada uzimaju pare, a o ljudskim i manjinskim pravima i antifašizmu  se kod njih, ozbiljno, i ne govori.

Dakle, ukupno gledano, većina  nije  u stanju da riješi ni  deset posto onoga što je Tito (kakav god da je bio i ko ga volio, ili ne) rješavao u prvih desetak godina vladavine. Gladovalo se, a  gradilo, bilo se boso i golo, a pjevalo se - neki  koji nisu voljeli onu zemlju i danas se dive i čude kako je bilo moguće izgraditi toliko toga, što  ovi danas   ne mogu potpuno  da unište, mada se trude. A gradila je omladina, krampama i lopatama, hranjena na  kazanima vojničkim pasuljem  i veknama hljeba - i   izgradila  više i bolje nego što će ovi, po cijenama koje  sada  čujemo – ikad  izgraditi bez kredita koji će ugušiti narod.. Da ne spominjem inžinjerijske jedinice JNA  koje su izgradile kilometre i kilometre cesta, ( Jadransku magistralu su izgradili, oni kažu, Hrvati, i niko više !!) pomagale u poplavama, spašavale ljude u zemljotresima, činila sve što je mogla narodima, koji će je kasnije pljuvati. Ali ko danas to vrednuje. Skoro pa niko.

I na kraju vidjeh  i saslušah  i onaj egzaltirano  najavljivani   intervju na N1  zastupnika u Bundestagu o problema, prije svega Janšinog papira, ali i  (ne) ulaska nekih zemalja Zapadnog Balkana u EU.  Bio je to izvanredno poučan intervju, s jedne   strane  prestrašenog i uzbudjenog voditelja  (svi su se u Federaciji nekako usplahirili  i prepali, ne znam čega, pa oni  najviše kukaju na susjede  i  jedini  jauču o tom nekakvom papiru i  hoće li ih neko braniti ako ih neko  (čitaj   Srbija i Rusija ) napadnu,  jer im se  stalno prividja rat-   i  smirenog gospodina  s  druge strane, koji  je sjedio kao Metuzalem i mirno ponavljao floskule koje su davno izrečene i  stalno se ponavljaju  – „nećete u EU dok ne ispunite sve zahtjeve“, koji moraju da se ispune. Oni, naravno znaju s kim imaju posla  vezi obaveza, samo se prave da ne znaju.

Poslije razgovora  voditelju nije bilo puno jasnija  situacija tj. zaključci  da će EU čuvati  svoju  mjezimicu  BiH, obećanje   da   neće biti komadanja i „rašivanja“  po entničkim granicama (a u Jugoslaviji je moglo),  a  moram priznati ni meni nije  bilo puno jasnije u kom grmu leži zec. I to je ta poenta o poučnosti. . Dakle   ovi  uzdrmani   i isprepadani  trebaju  vjerovati  u obećanja. Baš  kao nekada . Rekli  su i uoči prošlog rata  svjetski  moćnici (čitaj Amerika)  da neće  rasturati  Jugoslaviju,  a  onda je rasture, pa  zavade narode, obećaju  svima  svašta,  ali pomognu etnički  rat   - sve da bi otkinuli Kosovo, a onda kao šlag na sve to  bombarduju  i  nas i  Srbiju. Toliko o obećanjima. Osim naravno neprekinutog prijateljstva sa Bošnjacima. Da li se to iščitava i sada – nije moje da zaključujem.

Ali, kad  znate cilj, kao što ga  zna Amerika i  NATO  i kad vam cilj postane opsesija tada više ne vlada  razum. Tada mračne sile, duboka mržnja, nezajažljiva želja da se slomi Rusija   (iako znaju da to neće biti moguće)  nalaze način da krenu u misiju guranja drugih (nesrećne Ukrajine )  da ratuju  za njih -  a  znaju da izgleda  na uspjeh  teško da ima . .I  pouke iz  istorije prestaju da važe. Sam Bajden je blijeda figura,  čovjek koji ima   značajne zdravstvene probleme, čini se  gore  nego svi drugi na američkoj  predsjedničkoj sceni, ali koji  je baš kao takav izabran da  dokaže  „dubokoj državi“, da  će izvršavati  obaveza  prema  vojnoj industriji.  Šta će  biti -  ostaje  da  vidi  narod  na ovoj   planeti, slomljen  od  korone, prestrašen, otrovan zrakom i GMO - hranom, obeznađen, zaključavan, smanjenih  vidika i  odgovornosti, zombiran  lažnim pričama (u Americi svaki dan neko puca i ubija bližnje, ili nepoznate, valjda im je to Božja kazna).

Sigurno je  jedno, a  to je da  moćni  NATO izgleda  kreće  da  iznova uredi svijet. Kako će ko u tom poduhvatu proći,  vidjeće  onaj  ko preživi, ako preživi. Jedno je sigurno a to je da u toj borbi, ako ona  eskalira i potegne neka  strana  uništavajuće  nuklearno  oružje  (ako se Bajden, recimo,  zabuni  pa pritisne dugme !!)  biće jasno da  ovaj biološki rat i  nije  najveća opasnost  koja nam se dešava -  a   biće  to i   kraj  života na   planeti  kakvu  poznaje ljudski  rod.

Da se vratim na koronu.

Pročitah neki dan savjete neke doktorice o tome šta treba da se jede i pije u vrijeme korone. Spisak je baš respektabilan. Sve navedeno je zaista   prijeko potrebno. Samo potrošačka korpa običnoga čovjeka  nije u srazmjeri  sa onim šta uvažena doktorica  predlaže. Mislim da  i ona misli da je  ono što piše „mislena imenica„  za  običan narod. Stoga moj skromni  savjet, vratite se narode na kiseli kupus, on je fermentirana biljka, pa vam ne trebaju (skupi)  probiotici, a  obezbjeđuje  većinu vitamina i minerala  (neki K2 posebno). To nisam smislila  ja,  nego jedan uvaženi, stari doktor iz Srbije, imena  mu  se ne sjećam.

Čuvajte se narode.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (19.04.2021.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal