Radmila Trbojević

Pe(m)zioneri* vi ste budućnost ove zemlje

(*tako nas zovu ovi neki što su političari)

Neki dan „pade“ pomoćnik generalnog sekretara  Vlade  naše Republike, mada je informacija bila da je on nekakav  savjetnik  (nije navedeno ČIJI  je sin, budući da je punoljetan i svjestan svojih postupaka, bar tako bi trebalo biti kad se neka osoba stavlja u vijesti)  dakle pade dečko  pod dejstvom  „materije   bijele  boje koja izgledom  asocira na heroin  ili  kokain),  pade  sa svih funkcija, pa i iz  stranke koja ga je na te funkcije postavila.

Njegova  zaduženja, kako shvatam, nisu bila mala i beznačajna, dapače, pa  se pitam  kad je  uspio naučiti naučio, je  li bio sudija, advokat, ili šta već (izgleda  da je bio apsolutni anonimus) svu tu, dosta opširnu i ozbiljnu temu  U s t a v a, je, kako se piše u sredstvima informisanja, bio je involviran u tu priču. Možda  je bio  čudo od studenta  Prava (čudom u stranci je mogao biti), ali  nikad ne znaš  šta će se u finalu iz  studenta  izroditi, kad razmisli šta mu je najbolje. A zna se šta je. Ja sam imala  iskustva  i  sa ublehatorima   i  baš veoma dobrim studentima, ali  ne imade, niti ima sada, na otvorenoj političkoj sceni, puno ovih drugih, tj. odličnih  studenata   – e da bih se ja i  mnoge mi kolege  profesori  mogli ponositi.  Neki drugi, umješni, snalažljivi, svjesni  realnosti, dečki   involvirajući se   u  politiku -često uspiju da opstanu.

Ko će znati, majčin sine, kako  testiraju oni koji biraju političare na mjesta gdje treba  znanje,  iako  pomenuti  dečko u  suštini nije ni stigao pokazati da li nešto zna. Nije lako dobiti veliku platu, ne raditi Bog zna šta – nije se lako s tim nositi. Uljuljka se  čovjek i izabere  da šmrče, kad mu je dosadno.

Ja znam kako je bilo nekada, sada sam pe(m) zionerka, ne naravno  iz MEDECINE (kako uporno govori dugogodišnji  poslanik SDS –a   Glamočak, teško je starom čovjeku  mijenjati  rječnik na koji je navikao) nego  sam iz  tako suvišne i   grupe  stranih  jezika, tj. Filozofskog – današnjeg   Filološkog fakulteta, koji nekim  današnjim   DIPLOMATAMA  i ne treba.  Šta će im kad je dovoljno biti  umiljato  jagnje  svoje stranke, ili moći  dobro platiti dobru poziciju (naravno nikad svi -  valjda je  to  jasno) pa će vrata budućnosti sama da  SE OTVORE.  Tako se priča. Ja nisam bila ni u užem izboru moga tadašnjeg  predsjednika (ko zna ko o tome odlučuje, pa da ne spomenem, a da nisam u pravu)   stranke onda davno, jer nisam bila kompetentna, samo dva strana jezika i ekonomska diplomatija godinama, istina  iz  Sarajeva   – pa  se nije znalo u javnosti  i šire  u regiji  – pa se reklo, dajte pustite, šta će nam to.. Imamo mi prave. I tako bi. Tiempi passati.

Kako sada stvari stoje možda je kucnuo čas da se i   pe(m)zionerima    u d i j e l i  koja  crta   bijeloga  praha,   ali   da   bude   skroz    free,   da država, ili vlade  smognu  snage  da im  benevolentno  olakšaju  i onako  težak  život, kako rekoh, pa dadnu kakav  regres  za  nepostojeće  godišnje dmore  -u vidu  bar malo o n e    trave, ili  kesicu   bijelog praha, kad bi moglo po  glavi, da izdrže da postanu oslonac  društvu,  kako se čini da će biti. U državi gdje na jednog radnika otpadaju tri pe(m)zionera .. teško će biti skupiti za  drogu starcima i staricama ali  oslonac (jasno klima, ali bar oslonac)  će oni  biti budu li mladi bježali glavom bez obzira. E r g o:  Treba ulagati u nas.

A drugo, i najvažnije, nema opasnosti da se pe(m)zioner vremenom “navuče“ već je u  ozbiljnim godinama, te  neće morati  o n o bijelo   dugo da mu  se  daje.

Većina   drugih,  običnih građana  ne  mogu ni platiti, niti šta  odraditi  da bi  tu privilegiju  (čitaj  vještačko   stvaranje  raspoloženja  koristeći bijeli  prah)  stekli -  e  da bi im se popravilo raspoloženje dva tri dana nakon što dobiju   svoju crkavicu  od penzije,  kad  poplaćaju  obaveze državi (dobili onih dva posto povećanja)  -  a  ostanu sa  jedva koju desetinu  kaemova   tj.  ono   malo adrenalina koga i  inače  imaju u tragovima...Gdje su lijekovi, suplementi, osim ako su lijekovi dvije narandže, ili dva limuna, one nedelje kad legne pe(m)zija).

Taj  udarajući  drive  u glavu   se ne može dobiti normalnim   putem,  mada   kod    onih    koji  ne   šmrču (da  li  im  djeca   šmrču, nije moje da ispitujem, svako  ima nešto  što ga žulja), dakle  kod  običnih političara,  pomoćnika, osoba od  važnosti  itd.  koji   jesu   na  nekim, pa čak i važnim,  funkcijma (ima i takvih,  ne mali broj, da se ne  lažemo,  kao  stameni  Špirić,   vječno mlad   Radmanović, heroina svoje stranke  gdja. Majkić,  koji  su   sui generis)  kojima  je možda   baš  politika   moćni afrodizjak, dakle MOĆ je u pitanju, džaba  pare što imaju, bazeni sa  slanom   vodom   na brdima   za neke..... dobro, kad stigne   asfalt –ništa nije daleko, ni strmo – ni  ljetovanja na Maldivima, u Zanzibaru -  te   im  bijeli  prah, koji asocira na  kaokain   i  ne  treba,  čak i da im je pod nosom, tj. na tacni  itd.  Nisu budale da  stare, mislim ovi pomenuti  (da li uopšte stare ?)  ponosni su   na  svoj lik i djelo. Tako treba.

I  da završim ovaj osvrt na našu  sve vedriju  svakodnevicu.

Trgovalo se maskama i zaštitnim odijelima  dok je narod umirao (bila  lično svjedok) udisao se   ispravan kiseonik. .Ja  sam  preživjela, pa ne mogu u toj priči učestvovati ni  kao stručnjak, ni kao preživjela. – te je za mene na tu temu, baš kao i za  našu   ostalu, potpuno  utrnulu i nezainteresovanu  javnost – kraj priče.

Da se kod  nas   z a i s t a   javno otvara  nova tema,  osim sukoba, pravnoga nadmetanja  sa Bošnjacima  i  borbe da  dokazujemo  cijelom  svijetu  da nismo svi mi Srbi  zločinci -  dakle  ušmrkivanje  kokaina na najvšem novou – izgleda da jeste   prime time   vijest. I čini se da jest za ovoga  gore pomenutog mladoga političara  mada se sumnja i na druge. Ko su oni drugi - pojma nemam.

Do sada smo samo čuli  da  to  rade mnogi  iz  visokog   društva.  Ja  ništa ne tvrdim,  ja nemam  svoje tajne  izvore,  nisam novinar istraživač, ne plaćam dojave - samo sam u toku kao običan pe(m)zioner. Čini  se ipak  da baš   pe(m)zionerskoj  patnji nema kraja te zato svaki dan uporno gledaju BN TV. Svako svoju patnju zna. Pa i onaj  što je pao zna što je šmrkao. Jadan nije izdržao biti u dobru. Nekada ni previše dobra nije dobro. Ko danas pominje unesrećenog  Zeljkovića u zatvoru ?! Niko. A mogao je onako ljepuškast  visoko da dogura. Ali ne da  đavo. Nije bilo dosta.

I ovo šmrkanje  će za par dana postati bezveze vijest. Jedan član iz  srednjeg dijela piramide, ko bilo  šta radi  na ustavu, nije smio pasti. Morao je izdržati  kriziranje pa doći kući i  sve lijepo odraditi, ali zajebao se....

Za mene je vrhunski pravnik onaj ko piše Ustav, dakle  neko koga treba poštovati  z b o g   iskustva i velikoga  znanja, bar je  bilo   tako do  sada, a   sada ovaj   detronirani  dečko  bruka  one nekadašnje vrhunske pravnike, koji su  pisali Ustav naše  Republike. Sramota!

Ali, nikakava šteta.   

Ima njih  tamo mnogo  koji će uskočiti. Koji ? Nije moje da  cijenim. Jedino bi možda bilo dobro uzeti mu  (ili njoj) prije smještanja  na  pomoćničko  mjesto, ili svako drugo  odgovorno  mjesto u Vladi --  urin za testirenje na droge  pa bismo makar znali može li  posao raditi, ili će krizirati kad droge ponestane. 

To da  li je osoba  stručnjak – nije ni važno.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (18.11.2021.)      

Komentari
Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog