DUŠAN ŠEHOVAC

Mr. sci. Dušan Šehovac, sociolog, živi na Ilidži, lokalni heroj koji razmišlja globalno, svoj i ničiji a sa svima povezan, pokušava da spoji akademsko, aktivističko i ljudsko promišljanje, misli humanistički, aktivno radi na pozitivnim promjenama zajedno sa drugima, voli da bude dio mreže aktivista, rasuđuje i svojom dušom. Obožava da se ne slaže i sa samim sobom!

DUŠAN ŠEHOVAC

Кристијан Шмит: „Војска Републике Српске неће бити формирана!”

Брзо ћемо сазнати, бити свједоци, чије су одлуке, (Народне скупштине Републике Српске или високог представника Кристијана Шмита) засноване на поштовању Устава БиХ и Устава Републике Српске а чије одлуке су правно насиље!

Високи представник међународне заједнице за БиХ Кристијан Шмит (Christian Schmidt) u Вашингтону (Washingtonu), 23.11.2021. године, послије разговора са највишим америчким дипломатама и руководиоцима НАТО-а, први пут јавно је изјавио: „Војска Републике Српске неће бити формирана!“

Најавио је које су његове могуће активности, а која је улога у свему томе ЕУФОР-а и НАТО-а.

„То значи да треба постојати сарадња између Европске уније и НАТО-а. НАТО је присутан у Сарајеву. Требало би бити јасно да ако се ствари закомпликују, да Европска унија, ЕУФОР и НАТО, преко такозване командне и стратегије „Берлин плус“ могу повећати своје присуство. Не видим потребу у овом тренутку, али мислим да морамо бити свјесни ситуације.“

„Мислим да је добра вијест да заједно можемо ријешити могућност једностраног распуштања војске (Војске БиХ). Војска Републике Српске неће бити формирана. Посљедице тога су врло јасне, укључујући и моју страну. Након што сам разговарао са генералним секретаром НАТО-а прошле седмице, рекао бих да се не ради о повећењу присуства, већ о присуству које се може сматрати опредјељењем међунардне заједнице да допринесе имплементацији Дејтона.“

„Мој став, као неког ко би могао само да наређује и управља државом, (још један од доказа да је Босна и Хецеговина протекторат) је да то није оно што би будућност требала бити. Оклијевам да искористим такозване бонске овласти. Имам пуно захтјева само да некога смијеним са позиције. То је кориштено раније. То се може урадити само помоћу „штапа и мркве“. Штапови би могли бити поништење закона, или замјена закона који не испуњавају захтјеве Дејтонског мировног споразума. Имам коначно право на тумачење.“ и поентирао, нагласио је да:

„(У) у мојој ладици су инструменти и имам кључ од ладице. Знам како да га отворим. Нико не би требао погрешно схватити да је то знак да их никада нећу искористити. Могли бисмо доћи у такву ситуацију , али ово није тренутак.“

Нико неће да чује, прочита правне аргументе Републике Српске, да она своју активност на враћању пренесених надлежности са државе на ентитет базира на уставима Босне и Херцеговине и Републике Српске.

Ако бошњачка страна која се противи, повратку надлежности са државе на ентитет Република Српска, посједује правно ваљане аргументе да је то правно насиље, дужна је да те аргументе јавно изнесу и брани у дијалогу са другом страном.

У случају да противници овог процеса то не ураде, ако остане само њихова прича без правних аргумената и без дијалога, то ће бити доказ да се они надају да ће одлуке високог представника бити у њиховом интересу.

Сви правно писмени људи знају за правну праксу да се о нечему може на основу неког правног документа, устава, закона донијети одлука да се нешто, (институција, организација) формира и исто тако и расформира. Нажалост и то изазива ове проблеме јер у Уставу Босне и Херцеговине не постоји правна норма да се нешто данас може расформирати или пренијети са државе на ентитет.

Иако се за ово, недефинисано право да се са државе на ентитет пренесе нека надлежност,  зна од првог дана кад нам је наметнут Устав Босне и Херцеговине ником није пало на памет да се покрене доношење амандмана који би регулисао пренос неке надлежности са државе на ентитет.

Уставом Босне и Хецеговине, у члану 10. Амандман пише у ставу (1) Процедура доношења амандмана. Амандмани овом Уставу могу бити донијети одлуком Скупштине Босне и Херцеговине, која је донијела двотрећинска већина присутних који гласају у Представничком вијећу

Високи представник Анексом 10, Дејтонског споразума одговоран је за „формирање политичких и уставних институција у Босни и Херцеговини,“ и он ће „координисати активности цивилних органа и тијела у Босни и Херцеговини да би се обезбиједило ефикасно провођење цивилних аспеката мировног рјешења.“и баш је ово тренутак, вријеме да се покаже у улози оног који ће „омогућавати, на начин на који сматра да је потребно, рјешавање било каквих проблема који се појаве у вези са спровођењем цивилних аспеката.“

Високи представник Кристијан Шмит, прије примјене бонских овлаштења, јавности би требао представити правне аргументе, утемењене на Уставу БиХ, да су органи Републике Српске донијели одлуке које нису у складу са уставом, и да то буде прихваћено од стране надлежних институција.

Остаје отворено прво питање: Кад ће високи представник почети користити своје инструменте? На почетку процеса, у тренутку кад се у Народној скупштини Републике Српске донесе одлука о формирању Војске Републике Српске или на крају кад се формира Војска Републике Српске?

Одговор, однос високог представника, (који је представник међународне заједнице), према овом питању, показат ће да ли су активности Републике Српске на стварању Војске Републике Српске у складу са Дејтонским Уставом и Уставом Републике Српске или да је то правно насиље од стране Републике Српске.

Најважније и најбитније питање, које је везано за овај актуелни и друге  политичке процесе, одлуке  у Босни и Херцеговини за мене је: Да ли је то дјеловање, утицај  међународне заједнице, директно дјеловање битних субјеката, држава или индиректно дјеловање, утицај преко Савјета безбједности, Вијећа за имплементацију мира и високог представника, дјеловање у складу са мандатима или правно насиље?

 

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (25.11.2021.)

Komentari
Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog