Kultura

Матија Бећковић у новој књизи опевао и литије

Управо објављена збирка изабраних песама Матије Бећковића „Црна Гора, име једне вере“, јединствен је поетски зборник посвећен „каменој колевки и престолу његовог песништва“. У њој је једна нова песма - о литијама.

Шест поглавља („Све је стигло куд је кренуло“, „Е је Црна Гора сва изједна“, „Не остављај нас и не дај нас“, „Чији си ти мали?“, „Србин сам јер сам Црногорац“, „Љубиша, Његош, Миљанов“) сведоче како је и колико - певајући о Вељем Дубоком, Острогу и Морачи, Везировом и Зиданом мосту, Костићима и кукавицама, Његошу и Лубарди, Лалићу и Пекићу, Бећковић стварао свој узвишени споменик Црној Гори.

Бећковићева колајна, иако нанизана од старих стихова, сачињена је на нов и актуелан начин: уводне риме песме „Ко смо, да смо“ добијају своје ново, дубље значење у завршним стиховима песме „Литије“, написане 10. фебруара ове године:

„Рече ми један чоек

Да је сањао

Светозара Вукмановића Темпа

Како иде на челу једне литије

И носи икону свог брата

Свештеномученика Луке

Да је жив то не би била лаж“

Тиме овај „највећи песник Црне Горе после Његоша“ заокружује простор времена прошлог и времена садашњег, у којем вечно актуелно питањe с почетка („ко смо“) добија одговор тек у његовој завршници („Литије“).

„Матија Бећковић веома воли Црну Гору! Овековечио ју је. Бди над њом. Даноноћно. Црна Гора, она званична, не воли Матију Бећковића. Својевремено га је почастила Његошевом наградом, а данас му забрањује улазак у Црну Гору“, подсећа, у предговору књиге, у тексту „Није ово земља него небо“, њен уредник и издавач Мањо Вукотић.

 

Извор: Спутњник.рс
Twitter
Anketa

U ovom trenutku čega se najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog