Nauka

Арктик — могућа темпирана метанска бомба?

Који од гасова ће се ослободити топљењем пермафроста, односно зоне вечитог снега и леда — непознаница је која брине многе научнике.

Ослобађање угљеника из замрзнутог земљишта, који се скупљао у земљи хиљадама година, може драстично да загреје нашу планету.

Оно у шта научници нису сигурни, јесте да ли ће ослобођени угљеник да буде угљен-диоксид, или још опаснији метан, који производи ефекат стаклене баште, наводи сајт „Попјулар сајенс“.

Пермафрост је земљиште које је замрзнуто целе године. Хиљадама година биљке и животиње су умирале и трулиле, а замрзавањем тако обогаћеног земљишта закључао се и угљеник у њему.

Када се пермафрост одмрзне, микроби су у стању да разграде његову органску материју. У влажном земљишту које је обогаћено кисеоником ова органска материја се углавном претвара у угљен-диоксид.

У влажним условима са мало кисеоника, уместо тога претвара се у метан, који планету загрева 86 пута више од угљен-диоксида.

Чак и ако не осетимо нагли скок метана, то не значи да Арктик није у ризику да постане главни извор угљеника. Пермафрост се и даље губи због климатских промена.

Чак и ако се углавном претвара у угљен-диоксид, то је још много емисија из тог земљишта, преноси Б92. Више угљен-диоксида од метана није нужно и боље, будући да угљен-диоксид дуго опстаје у атмосфери, па се задржава и загрева планету дуже од метана.

 

Извор: Спутњник.рс
Twitter
Anketa

Da li vas samoizolacija čini nervoznim?

Rezultati ankete
Blog