Vijesti

Подићи квалитет високог образовања

Коначан циљ Приједлога закона о високом образовању јесте подизање свеукупног нивоа квалитета у овом систему у Републици Српској, наводи се у образложењу овог документа о коме вечерас расправљају посланици Народне скупштине Републике Српске.

Овим законом ће домаћи систем високог образовања бити усклађен са промјенама у европском простору високог образовања које су, у периоду од усвајања важећег Закона из 2010. године, биле бројне, хетерогене и континуиране.

Њиме се уређују циљеви и принципи високог образовања у Српској, нивои и врсте високог образовања, оснивање, организација и рад високошколских установа, општа начела у области обезбјеђења квалитета у високом образовању, образовна, научноистраживачка и умјетничка дјелатност високошколских установа, права и обавезе академског особља и студената, тијела у области високог образовања, финансирање високошколских установа, као и друга питања од значаја за обављање дјелатности високог образовања.

У овом акту се обавезним поступком акредитације треба обезбиједити већа препознатљивост, проходност, упоредивост и квалитет домаћих високошколских квалификација ван граница Републике и БиХ.

- Прописивањем акредитације као обавезне, Српска је свој систем високог образовања ускладила са водећим тенденцијама у земљама чланицама европског простора високог образовања - наводи се у образложењу овог акта.

Поступак акредитације биће уређен посебним законом о обезбјеђењу квалитета, што је такође, важна промјена у правцу обезбјеђења већег нивоа квалитета у високом образовању.

Приједлог овог закона, између осталог, прецизира врсте и нивое студија и поставља ригорозније услове за оснивање високошколских установа, као и ригорозније критеријуме за изборе у научно-наставна и умјетничко-наставна звања.

Овим актом Савјет за развој високог образовања Републике Српске добија значајнију улогу у систему високог образовања, а у његов састав улазе представници привредног сектора. Неке од нових надлежности овог тијела су предлагање стандарда за почетну акредитацију и акредитацију, предлагање Влади мреже високошколских установа и студијских програма Републике, те предлагање Министарству модела финансирања научноистраживачке дјелатности, високог образовања и технолошког развоја.

Први пут од приступања болоњском процесу, у Закон се уводе кратки програми високог образовања као дио студија првог циклуса који изводе високошколске установе и чијим се завршетком стичу одговарајући сертификати.

Ради олакшавања финансијског положаја студената уводи се ослобађање од плаћања школарина за редовне студенте првог и другог циклуса који први пут уписују прву годину студија и први пут уписују сваку наредну годину студија и који први пут обнављају завршну годину студија првог циклуса, те подстицајна средства за редовне студенте трећег циклуса студија, као и студенте првог циклуса студија.

У новом закону је и низ одредаба етичког и казненог карактера чији је циљ развијање и унапређивање моралних и етичких вриједности академске заједнице, превенција и санкционисање плагијата и других кривичних дјела у вези са научноистраживачким и наставним радовима.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић је образлажући у Народној скупштини овај приједлог закона рекао да је њиме, између осталог, омогућено да студентска пракса буде обавезна и постане саставни дио овог закона, као и да се обезбиједи континуитет у смислу менаџмента високошколских установа.

- Влада је уложила низ амандмана на текст овог закона који се односе на одредбе са законском снагом током ванредног стања и ситуације, односно то да овај закон пресликава најбољу праксу и законска рјешења која смо имали тада, а који су на својеврстан начин обезбиједили континуитет и опстанак ове академске године у вези са пандемијом вируса корона - рекао је Рајчевић.

 

Извор: СРНА

Twitter
Anketa

Da li visoki predstavnik Valnetin Incko treba da nametne zakon o zabrani negiranja genocida u BiH?

Rezultati ankete
Blog