Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић рекао је у Народној скупштини у завршној ријечи о овом приједлогу закона да су шуме власништво и својина Српске, а не БиХ.

Он је то рекао одговарајући на то што је посланичка група "Заједно за БиХ" предложила амандмане на овај приједлог закона ради усклађивања његових одредаба са Уставом БиХ.

Према његовим ријечима, проблема, криминала, корупције и политичких утицаја у шумарству Српске има, али ресорно министарство чини све да тога буде што мање и да се више ради на рјешавању бројних кривичних и прекршајних пријава у том сектору.

Он је изразио задовољство што ниједно шумско газдинство није обуставило производњу током кризе са вирусом корона.

Када је ријеч о голој сјечи стабала на Козари на површини од 85 хектара, министар пољопривреде је подсјетио да се на тој планини 2018. године догодило невријеме и "сњеголом" који је извалио стабла.

Он је рекао да су на том плану стручњаци савјетовали да се шума мора крчити тамо гдје је 60 одсто стабала одвојено од земљишта јер може наступити велика штета.

- Сјеча је била потребна јер је постојала опасност од те ситуације и јер је могло доћи до пожара или пренамножења поткорњака - рекао је Пашалић и навео да је један дио површине након сјече већ пошумљен, те да ће у наредном периоду бити пошумљена и преостала површина.

Он је додао да се у Српској годишње пошуми око 800 хектара површина.

Када је ријеч о тврдњама из Удружења "Еко зона Шипово" да ће измјене овог закона довести до нелегалне сјече шуме, као и да су угрожени локални водотоци због градње малих хидроелектрана, Пашалић је рекао да се то не тиче измјена овог акта, али да о заштити биодиверзитета треба говорити и тиме се бавити.

Пашалић је рекао да предложене измјене и допуне Закона о шумама имају за циљ прецизније дефинисање имовине јавног предузећа "Шуме Српске", дефинисање начина чувања шумских дрвних сортимената одузетих у инспекцијском надзору и проширење могућих пословних и организационих облика извођача радова у шумарству.

Образлажући у Народној скупштини Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о шумама, Пашалић је подсјетио да је Савез општина и градова у досадашњем периоду инсистирао на измјенама закона које су се односиле на начин утрошка средстава које Јавно предузеће шумарства "Шуме Републике Српске" уплаћују јединицама локалне самоуправе на име коришћења шумских ресурса, што је измјенама и допунама прихваћено.

- Најзначајније разлике између нацрта и приједлога овог закона, који су резултат скупштинске и јавне расправе, огледају се у томе да је прописан рок за евидентирање шумске штете, а прецизирани су и други основи за крчење и трајну промјену намјене шума - рекао је Пашалић.

Он је додао да је прецизирана и документација коју је странка дужна доставити, уз захтјев за прибављање сагласности за крчење шуме или трајну промјену намјене шумског земљишта, а прописује се и сврха за коју се могу користити средства добијена изузимањем земљишта из шумске производње, а која су приход буџета јединица локалне самоуправе.

У образложењу се наводи да је прописан и начин утврђивања неопходног минимума шумских дрвних сортимената који се обезбјеђују локалним привредним субјектима за механичку прераду дрвета.

Предложеним измјенама прецизирана је промјена намјене шумског земљишта.

- Проширени су случајеви у којима се плаћа накнада за изузимање земљишта из шумске производње, тако да се осим корисника експропријације предложеним измјенама и допунама уводи обавеза плаћања накнаде и за концесионара, за легализације изграђених стамбених објеката. Дефинисани су случајеви у којима се не плаћа накнада за изузимање земљишта из шумске производње - наводи се у образложењу измјена овог закона.

Улагања и сјеча

Посланик СНСД-а Дражен Врховац рекао је током посланичке расправе о овој тачки дневног реда да је Инвестиционо-развојна банка Српске у област дрвопрераде до сада уложила око 126 милиона КМ, а у област пољопривреде, шумарства и риболовства 206 милиона КМ.

Посланик СДС-а Небојша Вукановић изјавио је да би Српска у областима најбогатијим шумом и мјестима гдје се шума највише експлоатише требало да има барем једну фабрику намјештаја и развијену дрвну индустрију, док је његов страначки колега Милан Тубин поручио да треба спријечити сјечу стабала кестена у Костајници, јер многи грађани живе од сакупљања плодова тог дрвета.

Шеф Клуба посланика СДС-а Миладин Станић рекао је да јавна предузећа требају и морају бити одржива и профитабилнија да би Српска и грађани од њих имали користи. Он је током посланичке расправе о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о шумама истакао да у "Шумама Српске" постоји вишак запослених због страначког запошљавања.

Станић је рекао да у јавним фирмама, попут "Шума Српске", треба сузбити криминал и недомаћинско пословање, оцијенивши да се на руководећа мјеста постављају послушници.

Посланичка група "Заједно за БиХ" предложила је амандмане на овај приједлог закона ради усклађивања његових одредби са Уставом БиХ, а Социјалистичка партија је предложила амандмане да "Шуме Српске" локалним заједницама уплаћују од 12 до 12,5 милиона КМ на основу продаје шумских дрвних сортимената, а не као до сада 16,5 милиона КМ.

Посланик ПДП-а Драшко Станивуковић је рекао да површине под шумама у Српској треба повећавати по узору на ЕУ, те је упитао колико се ради на пошумљавању и заштити шума од природних штеточина и шумокрадица.

Ненад Бужанин из Удружења "Еко зона Шипово" је у обраћању посланицима рекао да измјене овог закона треба усагласити са нормативним актима ЕУ у области шумарства што, како каже, није испоштовано.

Он је упозорио да би усвајањем оваквог приједлога закона могла бити легализована нелегална сјеча шума, те је у вези са ранијим усвајањем Зонинг плана "Јањске отоке" подсјетио да изградња малих хидроелектрана угрожава водотокове на подручју Шипова.

Прописана намјена средстава прикупљених од концесија

Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о концесијама, о којем данас расправља Народна скупштина, уређује се намјена средстава прикупљених од концесионе накнаде.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је законским одредбама прописано да се средства прикупљена од концесионе накнаде, а приход су буджета јединица локалне самоуправе, могу користити и за друге потребе локалног развоја, те остале трошкове неопходне за функционисање јединице локалне самоуправе, не угрожавајући дефинисана ограничења.

- Средства од концесионих накнада не могу се користити за плате и друга лична примања запослених у административној служби, функционера и одборника у јединицама локалне самоуправе, нити за плате и друга лична примања корисника буджета јединице локалне самоуправе - рекао је Ђокић у Народној скупштини, образлажући законско рјешење.

Он је истакао да су разлози за доношење овог закона садржани у потреби потпунијег и прецизнијег прописивања појединих одредаба ради лакшег тумачења и примјене у пракси.

- Најзначајније разлике између Нацрта и Приједлога овог закона, које су резултат скупштинске расправе, огледају се у томе да се, осим већ прописаних, и соларна постројења са фото-напонским ћелијама на земљи, инсталисане снаге до 250 киловата, изузимају из предмета концесије, односно, концесионог односа - додао је Ђокић.

Он је нагласио да се законским одредбама прецизније дефинишу активности надлежних и свих других органа, јавних предузећа и институција надлежних за издавање одобрења, дозвола и сагласности потребних за реализацију предмета концесије, укључујући и мишљење јединице локалне самоуправе на чијој територији ће се обављати концесиона дјелатност, за концесије које додјељује Влада.

- Такође, прецизирају се поједине одредбе с циљем унапређења процеса додјеле концесија и квалитетног испуњења уговора о концесији - рекао је Ђокић.

Извор: СРНА