Društvo

Vladika Grigorije: Najistinitije ličnosti u novijoj sprskoj istoriji su Oliver Ivanović i Zoran Đinđić (VIDEO)

Vladika diseldorfski i cijele Njemačke Grigorije (Durić) izjavio je, gostujući u “Novom danu” televizije N1, da ga još niko nije kontaktirao iz Informativne službe Srpske pravoslavne crkve povodom oštrog saopštenja u kome je kritikovan zbog izjave beogradskom listu “Danas”.

“To još stoji na sajtu, što mnoge vernike zabrinjava i zbunjuje. Ja sam rekao svoj stav, ljudi su rekli svoj stav, i to je na nekom otvorenom prostoru da ljudi prosuđuju”, rekao je vladika Grigorije.

Na pitanje kako se nosi s optužbama da je postao perjanica antisrpskih krugova, on je naveo da je to fraza koja se uvek koristi za diskreditaciju nekoga ko ima svoj stav.

Mene kritikuju ljudi koji nisu osetili ni barut ni krv ni videli ni mrtve ni ranjene, a ja sam proveo četiri godine u ratu, bio na Kosovu. Ako se srpstvo meri nekim junaštvom, sposoban sam da odbranim svoje srpstvo.”

Zamenik gradonačelnika Beograda označio ga je kao inspiratora protesta.

“On je nebitan, njemu je neko dao zadatak to neko da napiše, kao što je neko dao zadatak nekome da okači to na sajt moje Crkve. Dobar borac prima udarce i pobeđuje”, kazao je Grigorije.

On se prisetio učestvovanja na protestima protiv Slobodana Miloševića.

Njegova vlast tada je još bila u začetku. I mi smo nazivani antisrbima. Da su Miloševića antisrbi pobedili, mi možda ne bismo danas bili tako prokaženi u svetu. Naši protesti tada, kao i sada, bili su bunt protiv principa “Mi smo država, vi niste ako nas ne slušate'”, naveo je vladika diseldorfski.

On je rekao da je nužno da se napravi dijalog.

“Demokratija je da postoje i desni i levi i da oni treba da razgovaraju. Ne kad neko dođe na vlast da kaže ko je protiv mene, on je protiv države.”

Vladika Grigorije komentarisao je demonstracije u Beogradu:

“Moj utisak o ovim protestima je zanimljiv: ponovo su na protestima, ne računajući ubačene elemente kojih uvek ima, i levi i desni. Oni koji govore ‘Kosovo je srce Srbije’ i oni koji misle da je najvažnije ući u EU. Nešto ih ujedinjuje. Hajde da vidimo šta je to.”

Na drugoj strani su, kaže, policajci i ljudi koji kažu da će braniti državu.

“Treba da pođemo od toga ne šta razjedinjuje ljude koji stoje u dva kordona, demonstrante i policajce, kao ni onoga što razjedinjuje same demonstrante, nego da vidimo šta ih ujedinjuje. Ja bih počeo od toga da su sve ljudi. To mogu biti rođaci, prijatelji, mi smo mali narod i mala zemlja. To su komšije. Dalje, liberali i proevropski nastrojeni štite prava čoveka na slobodu govora. Desni kažu ne damo Kosovo. Oni nisu neprijatelji države. I jedni i drugi brane ustavni poredak te države, jer su i sloboda medija i prava i Kosovo u Ustavu Srbije. I policajci koji stoje na drugoj strani, i oni brane ustavni poredak, red i mir. Mi intelektualci, sveštenici, novinari, novinarke koje pokazuju srčanost, hrabrost, odgovornost, koje stoje između ta dva kordona. Sad smo mi važni. Moramo da prevaziđemo jaz. Oni moraju da se zagrle.”

Krucijalno pitanje je kako to uraditi.

“Treba da znamo i jedni i drugi da nasilje mora da se spreči. S obe strane. To nije lako. Dovoljno je da poleti jedna kamenica. Ogorčenost naroda je ogromna. Treba da potražimo uzrok”, rekao je vladika Grigorije.

On je ponovio da postoje provokatori, ali i da policiji nije lako.

Oni moraju da se biju protiv svog naroda. To je najteže za jednog borca. Ja ih razumem, ali ih molim. Kao što molim demonstrante da shvate da su im to susedi i rođaci i braća, da i svaki policajac razmišlja da tuče sina ili ćerku od svog druga, svog prijatelja. Ta brutalnost mora da prestane.”

Grigorija mnogi percipiraju kao ličnost oko koje bi narod mogao da se okupi

“Hvala ljudima na tome. Ja želim da budem sveštenik do kraja života, iako trpim ozbiljne napade. Ako hoćete da kažem nešto iskreno i ispovedno: najistinitije ličnosti u novijoj sprskoj istoriji su Oliver Ivanović i Zoran Đinđić. Ako hoćete da kažem još nešto iskreno, ponešto od obrazovanja i iskrenosti Đinđića možda imam ja. Eto, čak i to malo iskustvo života u Nemačkoj. Možda nešto hrabrosti Olivera Ivanovića imam ja. Ali ono što mene opominje: ja ne bih želeo da završim kao oni. Hoću da idem razumom. Ako koristim taj razum i ne idem srcem, a razum je dar Božji, treba da ostanem sveštenik.”

Ne bih želeo da poginem kao ti ljudi koje su ubile kukavice i to u ime neke procene da su oni antisrbi, ja bih želeo da umrem dobrovoljno”, nastavio je Grigorije. “I ako bih znao da bi ta smrt premostila jaz između dva kordona koja stoje na beogradskim ulicama, onda bi to bilo dobro. Ali ako treba da budem političar pa da neko puca s leđa na mene i da procenjuje da li sam Srbin ili antisrbin, na to ne bih pristao.”

Vladika Grigorije ponovio je da na demonstracijama narod treba da pokaže mir, strpljenje, da ne naseda na provokacije, da ne gleda na policajce kao na neprijatelje.

“Policajce molim kao otac, kao brat, kao borac, kao Srbin, morate dobro da razmislite. Obratio bih se i momcima koji imaju velike mišiće, da li su policajci, navijači: isto tako treba paziti. Ja sam bio u ratu, u ratu veliki mišići ništa ne pomažu. Nasilje rađa nasilje. Revolucija nije dobra jer uvek ubije više dobrih nego što ih dovede na vlast. Ona je dobra samo ako se žrtvuje jedan da bi mnogima bilo dobro. Nemojte da bude da se mi bijemo da bi nekome bilo dobro.”

 

Izvor: N1
Blog