Svijet

Игор Бјелац: Србин који храни гладне

Игор Бјелац већ пет година, од када је стигао у Ванкувер преузима храну, пакује је и разноси онима којима је потребна. У почетку је волонтирао у једној хуманитарној организацији, а онда је са пет пријатеља имиграната, направио Удружење чији волонтери из дана у дан, скупљају храну у неколико супермаркета, сортирају, пакују и деле имигрантима, избеглицама, људима који живе на улици.

Игор Бјелац наводи да се на годишњем нивоу сакупи преко 200-250 тона хране у вредности преко 2,5 милиона долара.

"Пре пет година када смо схватили да можемо да спасимо храну, у сарадњи са менаџерима радњи који су нам кришом дозвољавали да узимамо храну која није покварена већ само значи да је храна савршеног укуса до означеног датума на амбалажи", објашњава Бјелац.

Више од половине хране која се производи у Канади завршава у ђубрету, показују прошлогодишња истраживања. Сваке године губи се  око 49 милијарди долара, а количина бачене хране била би довољна да се сваки становник Канаде храни пет месеци. 

"Није само бачена храна, бацаш и време и новац, а на крају мораш да платиш да неко то однесе на смеће, да би на крају када крене да труне производило метан, а он је 25 одсто гори него угљен-диоксид", објашњава Бјелац.

Вредност једне кутије до 300 долара 

Сва храна дели се на очекивани број породица. Вредност сваке кутије је између 200 и 300 долара, породице их добијају два пута месечно што је уштеда од око 500 до 700 долара по домаћинству. Илити просечна потрошачка корпа за једну породицу.

"Не само да дајемо људима храну него организујемо људе и њихову социјалну страну тако што постају наши волонтери, међусобно комуницирају мешају се културе и на тај начин упознају своје комшије", објашњава Бјелац.

Игор и његови пријатељи, кренули су и корак даље. Прошлог децембра основали су малу фирму, креирали свој бренд и убрзо добили награду Британске Kолумбије за то што раде. 

"Направили смо социјално предузетништво јер је цео процес постао скуп за нас, ми смо га плаћали из свиг џепа. Сада смо направили фирму чији 50 одсто прихода иде за нашу и друге организације тако да се бавимо превенцијом глади у Канади", објашњава Бјелац.

Организације попут ове посебно су важне за људе који пристижу у Канаду. Без много пријатеља, породичног окружења и са страхом како ће се снаћи. 

"Једна од наших највећих жеља је да покренемо сличне приче у земљама одакле смо ми, у Србији, Молдавији, Египту, Ирану... и да тако вратимо нашим земљама део оног лепог што су нам дали", поручио је Бјелац.

 

Извор: РТС
Blog