Svijet

Skandinavci okreću pedale, a Balkanci nigde bez rotacije

Skandinavske zemlje su po mnogo čemu primer visokog životnog standarda, koji je za naše uslove nedostižan, ali mogu da posluže i kao ideal štedljivosti i ekonomičnosti od kojih dosta može da nauče razmetljivi lidera Balkana.

Najslikovitiji primer velikih ušteda kojima pribegava skroman državni aparat, a koji opet funkcioniše besprekorno, jeste Švedska.

Prema informacijama koje se mogu pronaći na internetu, ta država u svom auto parku na raspolaganju ima svega 10 službenih vozila koja može da koristi švedska vlada u bilo kom trenutku. I ne treba im više, nikada im nije trebalo, jer tamošnji visoki državni funkcioneri idu do posla biciklom ili peške. Ne pada im na pamet da kroz Stokholm protutnje u blindiranom vozilu pod (protivzakonitim) rotacionim svetlima, najčešće pod pratnjom još nekoliko jednako “besnih” automobila, iako sigurno imaju novca da svojim ministrima pruže i takav ugođaj.

Samo radi poređenja, nezvanični podaci govore da se za funkcionerske potrebe u Srbiji trenutno vozi neverovatnih 6.244 službena automobila.

Koliko god čudno zvučalo, ali Švedska svojim političarima jednostavno ne nudi nikakav luksuz niti privilegije. Bez službenih automobila ili privatnih šofera švedski ministri i članovi parlamenta putuju u prepunim autobusima i vozovima, baš kao i građani koje predstavljaju i koji su ih birali.

Štaviše, političari koji se usude da potroše novac iz budžeta na taksi prevoz, umesto da koriste javni saobraćaj, završavaju na naslovnicama novina. Čak i predsednik švedskog parlamenta dobija karticu za korišćenje javnog prevoza.

Osim toga, švedski parlamentarci žive u malim stanovima u glavnom gradu i niko od njih ne zarađuje besramno visoku platu.

Čuvanje okoline

Skandinavska ekonomičnost prelila se i na druge države tog regiona. Prema neslužbenim informacijama, za potrebe danske vlade stoji parkirano 16 automobila, dok se skoro svi funkcioneri ove države voze biciklima.

U tom smislu ne zaostaje ni premijerka Danske Mete Frederiksen koja čuva okolinu zemlje vozeći se na dva točka.

Ona je svoju svakodnevnu rutinu nonšalantno demonstrirala u oktobru prošle godine kada joj je u posetu došao tadašnji predsednik vlade Irske Leo Varadkar. Njih dvoje su se na biciklima provozali od danskog parlamenta do mesta gde su se sastali da razgovaraju o tada gorućoj temi izlaska Velike Britanije iz EU, popularnom Bregzitu.

Ni njen prethodnik na mestu danskog premijera Lars Loke Rasmusen nije drugačije dočekao predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Rute na dva točka

Svakodnevni biciklista je i premijer Holandije Mark Rute, koji je u toj zemlji na ovoj funkciji već deset godina.

Koliko je to uobičajeno i normalno za Holandiju, govori i to što nije nikakva atrakcija uslikati Rutea dok okreće pedale kroz Hag.

Jednom je, ipak, osvanuo u medijima kada je u oktobru 2017. otišao da obavesti kralja Viljema Aleksandera o sastavu nove vlade. Nije ostalo neprimećeno da je Rute čak zaključao svoj bajs ispred kraljeve palate.

Da je veliki fan dvotočkaša dokazao je i kada je indijskom kolegi Narendri Modiju poklonio bicikl, a ovaj mu na tome uz osmeh zahvalio.

Dok je ovo bila “vest”, mnoge Bečlije su na društvenim mrežama objavljivale fotografije Van der Belena kako strpljivo stoji u prevozu, pokazujući time kako deli sudbinu svog naroda.


Međutim, ubrzo su shvatili da za predsednika imaju običnog čoveka, pa im više nije bilo ni zanimljivo da beleže trenutke zajednične vožnje sa šefom države.

 

Izvor: Nova.rs
 
Blog