Region

Српски манастир Крупа већ више од 700 година сведочи о бурној историји српског народа

Читавих седам векова протекло је од подизања задужбине српског краља Милутина, манастира Крупе у Обровцу крај Задра. Ова светиња била је и остала један од најзначајнијих симбола српског народа у Далмацији и најстарија српска светиња на овом подручју.


Смештен је подно Велебита, поред истоимене реке, недалеко од насеља Крупе. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крке и Драговића. Саграђен је у време краља Милутина, 1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из Манастира Крупа на Врбасу.

Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Истанбула. Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица, негде 1494. године. Манастир је први пут обновио српски цар Душан 1345.

Манастир Крупа је, као и многи српски манастири, тешко страдао у више наврата. Посебно од стране Турака 1502. и 1620. У 20. веку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995. Као најдрагоценији бисер крајолика, који је права оаза у горштачком камењару и кршу, манастир је за све ово време преживео бројне ратове између Турака, Млетака, Аустријанаца, налете хајдука, ускока, време комунизма, “Олују”, пишу Новости. Паљен је неколико пута, али никада није био срушен.


Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.

У Крупи се чувају важне реликвије и светиње као што су: честица моштију Св. Јеротеја и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан Мустафа II.

Према речима игумана, оца Гаврила, некада је у Крупи било више од две хиљаде књига, а сада је ту око три стотине, од чега је десетак рукописа, међу којима је минеј из 15. века за месец новембар. Посебно се поносе пергаментом из 18. века на грчком језику, који је недавно рестауриран, као и Јеванђелистаром, даром руске царице Јелисавете Петровне. Ту је и сребрни сервис за кафу из 18. века из Русије, као и царске двери Герасима Зелића из 1779. године.

Манастир Крупа је прихватао бројне великане српске књижевности. У њему је извесно вријеме боравио и Доситеј Обрадовић. Симо Матавуљ је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу, ту научио скривене лепоте српског језика.


Од 2000. године у до тада напуштени манастир дошао је игуман Гаврило (Стевановић) који је започео обнову. Још увек је архимандрит Гаврило сам у овом сада лепо уређеном православном објекту.

С обновом манастира полако се враћају и Срби у села у околини, па је тако у селу Жегар обновљено 200 кућа, у Крупи 40 а у Голубићу и више од 40 кућа. По речима игумана Гаврила, у селима око манастира Крупа живи око 1.000 Срба. У Обровцу, градићу поред Задра, некада је живело више од седам хиљада Срба. Данас их је свега 1.000, али како кажу, надају се бољим временима и повратку својих сународника на вековна огњишта.

 

Извор: Опанак, Новости
Blog