Intervju

Dragan Kremer – R’n’R, MRTAV ILI MRDA?

Dragan Kremer, rok kritičar i novinar biće jedan od učesnika festivala #SlobodaNarodu koji se održava u oktobru.

Dragan Kremer, rok kritičar i novinar biće jedan od učesnika festivala #SlobodaNarodu koji se održava u oktobru.

R’n’R je nekada podrazumijevao seks, drogu i alkohol, otkud onda ta nerealna očekivanja o njegovoj subverzivnosti, aktivizmu i opasnosti po sistem?

Podrzumevao je još mnogo drugih stvari, nije ni danas baš gadljiv na to. Nekada je bio i subverzivan, mnogo češće nego sad, pa ljudi i posle toliko vremena očekuju i subverzivnost i svašta što-je-babi-milo.

Ali, varaš se ako misliš da je formula Sex & Drugs & R’n’R isključivala bunt, aktivizam, svakojaki nered potencijalno opasan po vladajući poredak. Čak i da je ostalo samo na Sex & Drugs & R’n’R, poveće doze toga u određenim okolnostima bivale su nezakonite ili bar nepoželjne, nezgodne, uznemirujuće…a svakako protiv preovlađujućih, većinskih normi. Bunt je i danas, kao i uvek, dobrodošao u R’n’R. Čak i bez razloga.

Da li je R’n’R bio opasniji po kapitalizam ili socijalizam i zašto?

Možda je najjednostavniji odgovor: R’n’R jeste kapitalizam – po najčešćim ciljevima ogromnog dela pojedinaca koji se njima bave, po načinu poslovanja, da ne nabrajam dalje. Unutar kapitalizma je pokušavao, ponekad i uspeo da izburgija neke promene. A kao napast za taj isti kapitalizam R’n’R se pojavio tek u sadejstvu sa kontrakulturom i pokretima mladih ’60-ih, kao osovina ozbiljnog otpora mobilizaciji za rat, okoštalom političkom sistemu, ukalupljenom odrastanju i uklapanju u društvo…No, fleksibilan kakav jeste, kapitalizam je to brzo amortizovao, štaviše okrenuo u svoju korist, u nove izvore profita.

Uostalom, ne zaboravimo da su Deca cveća istovremeno i – generacijski – do tad najbogatija deca u istoriji, jer su odrasla u najvećem izobilju i blagostanju, s najvećim džeparcima i slobodama pa su eto mogla da budu i hipici, da na slobodno izabrani način preživljavaju u procvetaloj ekonomiji. Neki od njihovih, makar proklamovanih ideala – levičarskih, socijalističkih, ali i onih potpuno van tih evropsko-angloameričkih nametnutih okvira – kasnije su tu-i-tamo odjeknuli u akcijama pojedinih rok-zvezda ali mislim da je važnije šta su pripadnici i simpatizeri tih pokreta za opšte dobro uradili u sopstvenim životima i poslovima. Da ne potežem sad one večne mudrosti, ‘Menjaš svet menjajući sebe’, ‘Put od 1000 kilometara počinje jednim korakom’.

Kol’ko sad mogu da se setim, poslednji značajan ‘trzaj’ protiv kapitalizma – a potekao iz R’n’R – bio je udar na profit tj. pokušaj da se profit disko-industrijalaca smanji kako bi krajnji proizvod bio jeftiniji za publiku. Dakle, kad su 1979. Clash svog gigant-izdavača CBS naterivali da dvostruki LP London Calling prodaje po ceni običnog. Bar tako priča kaže…Pošto kupio, po’to prodao! Možda je bio samo manevar da suzbiju primedbe kako su se prodali kad su potpisali za taj isti CBS.

Možda liči, ali bila je samo pametna i duhovita umetnička akcija, kad su KLF javno spalili milion funti ‘94, dakle doslovno uništavali novac, no unapred osiguran tako da dobiju nazad samo malko manje od tog miliona. Umetnička provokacija, i u tim okvirima uglavnom je i ostao R’n’R vs kapitalizam.

Može i ovako da se gleda: postoji ta industrija, popularne muzike, kao činjenica; potrebno je da ona ’77. tj. u nultoj godini panka proda recimo 10 miliona albuma Rumours grupe Fleetwood Mac, dakle najdosadnije srednje struje, da bi se ista izdavačka kuća (Warner Bros) odlučila da delićem te zarade finansira pod-etiketu s kojom će isprobati nove proizvode, ciljne grupe i tržišta, u prevodu – objaviti ostvarenja novih, alternativnih bendova. Ili kupiti/distribuirati Zapine ekstravagancije.

Na drugoj strani, čim je postao stereo, R’n’R je prirodno bio protiv mono-partijskih režima. Oni gluplji, okoštaliji među njima pokušavali su da ga zabrane, iskorene i šta sve ne, pa je R’n’R ipak prodirao makar i kroz najtešnje pukotine. Pametniji su ga amortizovali, kao Titov socijalizam, i razvukli ga po raznim kanalima, od oporezivanja tj. šunda preko saradljivosti na tzv. večerima revolucionarne pesme i radnim akcijama, do takođe – kao i šund – iskonstruisane kategorije ‘angažovane pesme’. Neke od mojih starijih kolega su to pažljivo pokušavale da prebace u ‘pesme socijalne svesti’ ili ‘društvenog bunta’ no mislim da to ništa nije bilo protiv socijalizma kao takvog nego protiv njegovih devijacija – kao studentski bunt ’68. protiv tzv. crvene buržoazije, zapravo zazivanje još više, vernijeg izvornog komunizma.

Elem, ukratko, nije R’n’R nikad bio zaista opasan ni po jedan politički poredak, mogao je samo da doprinese otporu protiv konkretnih režima, protiv pojedinaca na vlasti. Nije to tek tako, pretakanje ljudi i energije iz jedne forme – zabave, uživanja – u drugu, politički akciju. Znaš kako je festival Woodstock ’69. po mnogima bio početak nove ere, a ustvari se ispostavilo da je labudova pesma. Bilo je krajnje naivno razmišljati na taj način – ‘Ako bi sad ovih pola miliona ljudi krenulo na Belu kuću…’ – jer ti ljudi nisu na festival došli zbog političke akcije nego da uživaju, nikad ih se zbog politike nije toliko okupilo. To je jednako besmisleno kao očekivati po broju lajkova da će se na nekom uličnom protestu pojaviti isto toliko osoba koliko ih je online potvrdilo da dolazi na event.

Nego, da se vratimo na Tvoje pitanje koje – verujem – podrazumeva neku vezu, makar željenu, rokenrola i revolucije? Najpametnije što sam ikada na tu temu našao je tekst, tačnije 2 reda nepoznatog autora, naime potpis ispod jedne fotografije, pa dakle ne mora biti delo novinara uz čiji se članak ta fotka i pojavila. Naime, u američkom magazinu Billboard, dakle u jednom sasvim poslovnom glasilu – za potrebe ovog razgovora, baš kapitalističkom – uz prikaz albuma Clash, kao potpis za njihovu crno-belu fotku stajalo je samo: Ma koliko revolucionaran bio, R’n’R nikad nije revolucija. Nevezana s tim, a opet u suštini bliska je ona priča Vlade (Jankovića) Džeta ‘kad je domaći rokenrol bio najbliži revoluciji?’ – Kad su jednom njegovi Crni biseri svirali igranku u menzi Studentskog grada u Beogradu, a ispred se okupljali studenti da idu u protest pa došla policija i krenula tuča, momci s igranke istrčali da pomognu kolegama a bend još malo zapanjen svirao pa stao, ne shvatajući šta se dešava…Eto, zatekli se blizu pravog mesta u pravom trenutku????. Da se ne vraćam više na ’68.

Kada je propao R’n’R?

Nikad nisam mislio da je propao. Sasvim moguće da nije onako zdrav i dobar kao što je bio, ali čak je i to upitno. Prvo, danas ga ima i više i raznolikijeg nego ikad ranije; praktično, svi pravci, stilovi, podvrste su aktivni, gotovo sve je – uz manje ili više traženja – dostupno na Netu, čak i besplatno; i, da nije pandemije, i uživo je prisutan na daleko više svakojakih mesta po svetu nego ikad ranije. No, sve slično važi i za ostale vrste popularne muzike, pa se R’n’R – ili bar, utisak o njemu – utapa u tu širu sliku. Teže je uloviti prave kvalitete, zatrpani smo bezvrednim informacijama.

Valjda nije pretenciozno kad kažem, mislim da znam zašto mnogi smatraju da je R’n’R mrtav, propao itd. Odavno nije ni približno značajan kao u svojim najboljim trenucima. Nije većinska muzika, čak ni vodeća; naprotiv, postaje ukus manjine. Ali, ako tebi lično nešto znači, ako je za tebe intimno važno – bez obzira da li je to R’n’R, određena vrsta književnosti, bilo koji oblik stvaralaštva – onda je zapravo sasvim sporedno koliko još mnogo ili malo ljudi to isto voli, je l’ to samo 1 od mnogih pravaca, da li toga ima u medijima glavne struje, da li dobija tzv. društvena priznanja. Štaviše, baš ta marginalizacija može da ti prija, pomaže kult-vezivanju…

Inače, još od sredine ’80-ih česte su tribine, emisije, pitanja…tog tipa, kako/zašto/kad je umro/propao… R’n’R, i ja to sistematski izbegavam. Em se ne slažem, em me mrzi stalno iznova da objašnjavam. Jedino je sigurno da ga nisu ubili narodnjaci/turbo folk, kol’ko se upropastio – sam je sebe upropastio.

Da li je ikada je R’n’R na prostorima bivše Jugoslavije bio opasan po sistem?

Ne da ja znam. Kad si mlad, napaljen a s manjkom znanja i iskustva, deluje ti da jeste bilo opasno i po jednu i po drugu stranu, a onda posle naučiš realne, prilično ograničene razmere te ‘opasnosti’.

Koliko je R’n’R i sve ono što iz njega proizilazi danas subverzivan i uticajan?

Gotovo da nije subverzivan uopšte, a uticajan – koliko hoće. Opet, može da bude subverzivan na ličnom planu, emotivno, može da provocira, šokira, ali daleko je to od uzdrmavanja temelja. A uticaj? Ako sudiš po likovima kao što je Bono, sve se to brzo pretvori u svoju suprotnost i karikaturu. Čim nije uslovljeno sopstvenom promocijom i sujetom, može da bude znatno delotvornije tj. uticajnije. Davanje sopstvenog novca (ako si već bogat), rad u tuđu korist (dobrotvorni koncerti), odricanje dela prihoda za nečije dobro, zauzimanje za manje, dostižne ciljeve umesto globalnog razglabanja…to je pravi uticaj, to nešto menja u stvarnosti. Primera radi, kad je pred kraj SFRJ izbio štrajk rudara u Labinu, par naših poznatijih rokera krenulo je to nešto da pominje po intervjuima, kao preduzeće nešto, samo da sroče pesmu, tamte-vamte…i ne bi ništa, a štrajk se ubrzo ugasio. Ništa nisu naučili iz nekoliko godina ranije situacije u Velikoj Britaniji. Tamo štrajk rudara, sindikat plaća porodicama štrajkača neki minimum da prežive, a novotalasna ekipa brzo napravi atraktivan koncertni paket, udri na turneju i pare od ulaznica šalje štrajkačima tj. njihovim porodicama, publicitet naravno tu ne škodi, ovi imućniji daju i nešto keša iz svog džepa, brzo se snimi i neki singl ili EP prigodni pa opet prihod za štrajk…I tako, neka je štrajk potrajao samo neki dan duže, to je konkretna pomoć, ne umetničarenje. Ali, to je u Britaniji bilo moguće brzo i efikasno organizovati jer postoji infrastruktura – koja je, opet, deo kapitalizma.

Ili, uzmi školski primer demaskiranja tzv. Humanitarnosti: podstaknuti Band Aid-om  iz Londona, u SAD su se organizovali muzičari i ’85. sklepali ono USA for Africa, onu superstar ljigu WeAre The World, pa se prodajom tog singla namakla neka lova za gladne u Africi. Ne budi lenj, neko lepo izračunao, da je svaka od tih zvezda dala pola posto svoje godišnje zarade iz prethodne kalendarske godine, smesta bi skupili više nego USA for Africa. Ali, ne bi bilo promocije, hita, video-spota, PR- prenemaganja…

Možete li nam navesti 5 R’n’R albuma koji su svojim izlaskom „uznemirili“ svijet?

Sad si me zatek’o. Što više mislim, deluje mi da su svet više uznemiravale pojedinačne pesme, dakle nekad singlovi, nego albumi. I opet, to uznemiravanje je suštinski značajno bilo samo na ličnom nivou, kao delovanje na pojedince. Znaš kako se kaže za malotiražni prvi LP Velvet Underground & Nico, legendarni Banana Cover iz ’67. – U svoje vreme prodao se navodno u samo 30.000 primeraka, ali svako od tih 30.000 kupaca je kasnije pokrenuo sopstveni bend’. To je Brian Eno izjavio 15 godina kasnije.

Dakle, ako si za ovo pitanje očekivao neki spektakularan odgovor, kao ‘koje su ploče podstakle masovne proteste’ ili već, imam sasvim suprotno tumačenje. Više posledica su izazvala sasvim intimistička, naoko elitistička izdanja kao npr. My Life In The Bush Of Ghosts tog Eno-a i David Byrne-a iz 1981. I muzički i produkcijski (mada je u konkretnom slučaju to teško i razdvojiti) to ostvarenje je dubinski pomerilo mnogo ljudi, zato njegove uticaje i posledice masovno čuješ i danas, na sve strane.

 

Projekat „Free Mind“ u okviru kojeg se održava i festival #SlobodaNarodu, realizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Nizozemske u BiH.

 

Izvor: slobodanarodu.ba
Blog