Društvo

Кад Пироћанац купи фарму у Аустралији

Пређосмо толики пут да би схватили да је прадеда на Старој планини то већ имао пре сто година. Међутим, свака „наука” мора да се плати. Кад сам се пресељавао у Аустралију, отац ми је рекао: „Вратићете се ви, али са много више памети”. То се управо сада дешава - само на неки други начин.

 

Фарма једног Пироћанца у Аустралији (Фото Џ.П.)

Трчим да вам се похвалим као сваки прави Пироћанац - штедели смо и купили фарму. Мало јачи сат вожње од наше куће у Мелбурну.

 Земље има два хектара, од чега је трећина воћњак кестенова, а има и другог воћа,  још увек не знамо каквог, јер је код нас зима, па је лишће опало.

На ободима су огромни борови, које би сваки штедљиви Пироћанац посекао за грађу. Ту су и струја, вода, као и пумпу за воду из земље, тако да можемо да заливамо будућу башту.


Ограда око фарме (Фото Џ.П.)

Кућа је више као добра барака, али је велика. На поткровље се излази степеницама и тамо су две спаваће собе, дневна соба и магацин.

Овде на цену земљишта највише утиче удаљеност од велеграда. На 200 километара може да се нађе 20 одсто јефтиније а на 400 је је дупло јефтиније.

Други фактор код формирања цене фарми су зграде које тамо постоје. Ако постоји кућа, то се додаје на цену земље. Обично постоје и шупе  ("sheds") па онда батерије и соларни панели за струју, резервоари за воду, машинерија итд.


Фарме у Аустралиији су скупље ако су ближе градовима (Фото Џ.П.)

Цене иду у недоглед, а цела Аустралија (са изузетком пустиње и шума) је насељена.

Место је планинско, брдовито, као код нас, за разлику од других локација где је све равно и досадно (мада је тамо повољније за пољопривреду). Код нас на врху плаца имамо заравњени део а онда се земље благо спушта, тако да би требало да се праве степенасте леје, ако би хтели да се бавимо пољопривредом.

Крај је сточарски, први комшија чува краве, а претходни власник фарме је имао овце. Цела фарма има ограду, тако да овце не могу да напусте имање а пастира - нема.


Дрвеће само треба скупити за "смедервца" (Фото Џ.П.)

Сада планирамо пресељење, добровољно или оно друго. Плашимо се да ће полицијски час у Мелбурну да потраје дуже од најављених шет недеља, па ће нестати хране у супермаркетима.

Сада имамо воћњак, њиву, струју из соларних панела, воду из бунара и Интернет. Шта породици више треба?

Умало заборавих - имамо и „смедеревца”.


Обезбеђена дрва за зиму (фото Џ.П.)

Откуд тај српски бренд, чувени шпорет на дрва, усред петог континента? И нама је то било чудно све док нам агент за некретнине није открио да је претходни власник био „Serbian from Dandenong”.

Тако нас сада Весна и Душан уче како да косимо огромну ливаду, а сами смо разумели зашто се баш та фарма „залепила за наше очи".

А за крај следи и поука (или „порука”).

Пређосмо толики пут да би схватили да је прадеда на Старој планини све то већ имао још пре сто година. Међутим, свака „наука” мора да се плати. Кад сам се пресељавао у Аустралију, отац ми је рекао: „Вратићете се ви, али са много више памети”. То се управо сада дешава - само на неки други начин.

Овај текст посвећујем баш њему. У сузама!

 

Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

 

Извор: politika.rs
 
Twitter
Anketa

Da li visoki predstavnik Valnetin Incko treba da nametne zakon o zabrani negiranja genocida u BiH?

Rezultati ankete
Blog