Intervju

Biznis u 5 lekcija je naslov key note predavanja Dr Dragane Đermanović na 6. Forumu menadžera u Bijeljini

Dr Dragana Đermanović: Rast i razvoj najlakše se rađaju iz problema i bola

Dr Dragana Đermanović je savjetnica na polju digitalne transformacije, predavačica i preduzetnica proglašena za “Ženu decenije u oblasti društvenih mreža i liderstva” na intenacionalnom Ženskom ekonomskom forumu u Nju Delhiju. Proglašena za jednu od TOP 100 preduzetnica Evrope u Berlinu, a listu na kojoj se našla potvrdio je najčuveniji američki poslovni magazin Forbes.

Moglo bi se još mnogo pisati o Dr Đermanović ali fokus ćemo zadržati na aktuelnim temama i predstojećem predavanju na 6. Forumu menadžera u Bijeljini.


Njena predavanja su uvijek korak ispred vremena i o njima se priča dugo. Ovog puta tema je vrlo konkretna, nosi naslov “Biznis u 5 lekcija” i preispituje da li cijela filozofija biznisa može da stane u pet lekcija i jedan školski čas? 

Dragana Đermanović je u realnom biznisu doktorirala, baš kao i na fakultetu, na temu postavljanja, vođenja i razvoja uspešjnog biznisa. Ova izuzetna poslovna žena vjeruje da može mnogo da se kaže u malo vremena i to je dokazala mnogo puta do sad. Na ovogodišnjem Forumu podijeliće svojih omiljenih pet lekcija kako bismo lakše prevazišli izazove nakon pandemije. Svoje uvide u izazove i trenutne okolnosti kad je digitalna transformacija u pitanju, podijelila je u kratkom razgovoru.

Jesmo li kao društvo bili spremni za digitalnu transformaciju u trenutku kada se sama nametnula? 

Đermanović: Panika, strah, neizvesnot, nesigurnost, sumnja i nemaština uvukle su se u naš lični i poslovni svet kao ni jedna zaraza ili virus u dosadašnjoj ljudskoj istoriji.  To je baš zanimljiva pojava i sasvim dobra vest jer se rast i razvoj najlakše rađaju iz problema i bola. Pathemata mathemata je naziv ove pojave - stvari otpaćene stvari naučene. Dobili smo jedinstvenu priliku da restartujemo naše poslovne modele, način na koji radimo, da unapredimo jedne te iste proizvode koje već godinama na isti način prodajemo. Svedočimo globalnom resetu, samo što će za neke to biti restart, a za mnoge druge će ova kriza biti smrtna presuda. Bitan deo restartovanja biznisa biće i primena tehnologije. Tehnologija je alat koji posao treba da učini lakšim, proizvode kvalitetnijim i jeftinijim, a odnose sa kupcima i zaposlenima dubljim i smislenijim. Nismo bili spremni za takvu transformaciju svojevoljno, sada ćemo biti prinuđeni voljom sile. Uvek je tako. Da bismo promenili nešto veliko, kao što je veliki tromi sistem, neka velika sila mora na nas izvršiti uticaj. Od Njutna ništa novo, a za nas opet šok. Što se mora nije teško, mada mnogima neće biti lako. Uverena sam da je ovo jedinstvena prilika za dobre da postanu bolji, za bolje da postanu odlični, a za prosečne da dobro razmisle da li im je uopšte mesto u biznisu.

Šta je nedostajalo u odgovoru država i institucija na digitalnu transformaciju koja se desila zbog pandemije? 

Đermanović: Proaktivnost. Ne pripremajmo se za problem kada problem nastane. Kada smo usred krize trošimo više energije, novca i resursa nego da smo se za nju pripremili. Improvizacija, koliko god kreativna bila, retko je tako uspešna kao planski proaktivni rad. Nije morala da se desi korona pa da dobijemo e-upravu, e-zdravstvo, e-školstvo. Nije morala da se desi korona pa da razvijemo sisteme razmene naučnih podataka. Nije morala da se desi korona pa da pokažemo odgovornost i solidarnost u životu i poslu. Mada, kada bolje razmislim o tome kakvi smo kao narod možda je i morala. Kako bilo, države su nam adhokratije i najčešće loši đaci, okoreli kampanjci kojima nije uspelo da pobegnu sa ovog časa. Uzevši sve u obzir, moglo je biti gore. Znajući kako može, uveravam vas da je moglo biti bolje. Idemo dalje, na žalost ovo nije poslednja kriza globalnog karaktera. Šta smo iz nje do sada naučili?  

Kažu da je pandemija pokazala da žene bolje upravljaju u kriznim situacijama. Mislite li da je to zaista tako ili je samo izazovan trenutak bacio više svjetla na tu činjenicu? 

Đermanović: Neki mediji su isticali zemlje u kojima je pandemija držana pod kontrolom znatno bolje u odnosu na neke druge zemlje. U takvim navodima implicirano je da su te takve zemlje vođene od strane žena. Nisam sklona da u to olako poverujem, jer isti izvori nisu pokazali i primere zemalja u kojima su na vlasti muškarci, a koje su se odlično nosile sa krizom. Nisu navedeni ni primeri zemalja koje vode liderke, a koje su ipak neslavno prošle kroz prvi talas pandemije. Svi, kako lideri tako i liderke, u biznis unose nešto jedinstveno jer smo svi jedinstveni. Možda ne dobijamo iste prilike u životu, ne takmičimo se uvek pod istim pravilima, ali je isto važno koliko smo dobri menadžeri onda kada preuzmemo lidersku funkciju. Tada je bitno šta znamo i ništa drugo. Videli smo da malo znamo, mnogo lažemo i loše učimo, svi kao ljudska vrsta. Da nije tako korona bi bila nadnacionalna tema, lečenje od nadnacionalng interesa, preživljavanje siromašnih globalna umesto lokalna agenda, a nauka javno dobro umesto švercerska disciplina. Ne postoji upravljanje u kriznim situacijama, postoji improvizacija i priprema. Deluje da su žene bolje u pripremi, a muškarci u improvizaciji. Ovo, međutim, nikako nije činjenica već puki lični zaključak. Svi smo mogli više da znamo i svi možemo više da damo. U koroni, ali i uvek. Kako muškarci, tako i žene.

Mogu li baš svi poslovi da se digitalizuju i koliko nam fali obrazovanja i sposobnosti da bismo procijenili šta može i treba a šta ne?

Đermanović: Dobar alat može da unapredi svaki posao, pa tako i dobar tehnološki alat. Alat ne sme da menja smisao zadatka, već da rad učini lakšim. Gde god je tehnologijom moguće unaprediti poslovanje, obrazovanje ili upravljanje, to se treba uraditi. Ovaj svet neće biti manje tehnološki zato što se mi bunimo, tj. oni od nas koji su javno tehnofobični. Hajde da umesto straha pokažemo dominaciju upravljanja alatima na način da nam služe, a ne da nas porobljavaju. Da li robujemo tehnologiji ili nam je ona sluga, ne zavisi od alata. To zavisi samo od nas i naše vizije. Čini mi se da od vizije imamo samo Evroviziju i slična mentalna zamlaćivanja. Nisu bitni drugi ni sistem, uvek je pitanje šta ti lično možeš da uradiš za sebe, svoje ljude, svoj biznis i svoj narod. Taman toliko računaj i na ostale.  

Zabilježite, 27.10. je prilika da poslušate odlično predavanje a Centar za edukaciju PRO EDUCA omogućiće live prenos događaja putem Facebook stranice i YouTube kanala. Cijeli program možete pogledati na web stranici proeduca.net.

 

Frontal

 
Twitter
Anketa

U Banjaluci postoje ulice koje nose imena lokalnih četničkih komandanata: Da li bi ste podržali njihovo preimenovanje?

Rezultati ankete
Blog