Iz potresnog filma "Dara iz Jasenovca" svet će konačno saznati šta se događalo u logoru nad kojim su se zgražavali čak i Nemci, govoreći da je suroviji od njihovih.

To, u intervjuu za "Novosti", ističe pomoćnik direktora redakcije i urednik francuskog magazina "Figaro" Žan-Kristof Bison, koji je preko "Tvitera" poslao poruku javnosti da se film pojavio u SAD i da ga obavezno treba pogledati.

- Stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja i Roma surovo su ubijeni i konačno će se čuti o tome. Tim bolje ako će to da učine kinematografija i dobar film - kaže Bison.

Hoće li posle Amerike, film doći i u zapadnu Evropu?

Žan-Kristof Bison: Ovo je prva etapa. Mislim da ima velikih izgleda da film bude prikazan i ovde. Između ostalog, zato sam i poslao tvit. Da skrenem pažnju i iniciram da se to ostvari. Da kažem da film postoji, da podsetim šta se dogodilo i možda zainteresujem neke distributere. Moj nalog sledi 30.000 ljudi i među njima je i mnogo njih iz sveta filma.

Zašto je ovaj logor smrti tako malo poznat?

Žan-Kristof Bison: U Francuskoj se, uopšte, malo govorilo o koncentracionim logorima sve do kraja sedamdesetih. Ni Jevreji nisu mnogo pričali o tome. Rane su bile duboke i sveže. Ne treba zaboraviti ni da je bilo Francuza koji su se našli na strani kolaboracionista i koji su indirektno učestvovali u deportacijama Jevreja. Osamdesetih, došlo je do promene, reč se oslobodila, a nosile su je ličnosti koje su i same imale da ispričaju svoju ličnu priču, poput Simon Vej.

FRANCUZI NEINFORMISANI

KOLIKO u Francuskoj znaju za Jasenovac?

Žan-Kristof Bison: Nažalost, veoma malo!A bio je jedan od najstrašnijih logora, poput Aušvica. Pre nego što sam počeo da se interesujem za Srbiju, u Francuskoj nikad nisam naišao ni na slovo o Jasenovcu! Poznat je, na primer, Terezin, bilo je i filmova o njemu, ali za Jasenovac ne zna gotovo nijedan Francuz. Zato je važno to što sada postoji film o njemu.

Ubrzo je izbio i rat u bivšoj Jugoslaviji...

Žan-Kristof Bison: U tom trenutku, kada su Srbi ovde predstavljeni kao jedini "loši momci", nije bilo zanimljivo da se priča o logoru u kojem je ubijeno 700.000 Srba! Ranije, imajući u vidu da je Tito bio Hrvat, a da su Jasenovac držali Hrvati, postojala je i činjenica da je Hrvatska htela, na neki način, da u jugoslovenskoj istoriografiji "izbriše" taj deo. Sve su to razlozi koji su uticali da se ovde mnogo ne čuje za Jasenovac.

Film je, sada, bar delimično, prilika da se rasvetli ovaj deo istorije?

Žan-Kristof Bison: Film je fikcija, ali se zasniva na istorijskim činjenicama. Iz mnogih filmova zasnovanim na istinitim pričama saznali smo mnogo o događajima u Drugom svetskom ratu, kao iz Spilbergovih, na primer. Darina romaneskna sudbina zaista zaslužuje film. A iznad toga postoji i istorijska realnost.

Time se shvata i širi istorijski kontekst?

Žan-Kristof Bison: Oni koji ne znaju da je 700.000 Srba masakrirano, ne mogu da razumeju zašto su bili toliko revoltirani kada su Hrvati ponovo izneli svoje šahovnice. Ne kažem da to treba da opravda neke događaje iz devedesetih, koje su izazvali Srbi. Ali, mnogo toga objašnjava. Ovde su na konflikt devedesetih u bivšoj Jugoslaviji gledali kao da je bez korena i veza s Drugim svetskim ratom. Narod, koji su hteli da istrebe, kao Srbe četrdesetih u Hrvatskoj, imao je čega da se plaši i razlog da se brani od onih koji su portparoli takve prošlosti.

Stiče se utisak da je širom sveta shvaćena važnost ovog filma?

Žan-Kristof Bison: ovom ostvarenju se priča u filmskom svetu. Tehničari francuskih filmskih studija, koji su imali kontakte i učestvovali na zajedničkim snimanjima, preneli su mi da je film grandiozan, s ambicijama da verno rekonstruiše događaje o kojima govori. Od početka se videlo da se ne radi o običnom filmu, već o veoma važnom ostvarenju. Glumci i ekipa su osetili značaj filma, i to se osetilo u njihovom radu. Jednostavno, to je više od filma.

Izvor: novosti.rs