Zanimljivosti

Биткоин четници

За свет виртуелне баналности у који смо умарширали потребна је и његова монета. Какав свет такво и средство плаћања.

Ни четнички јатаци нису као што су некада били. Не скривају се у земуницама, не спремају масну гибаницу – прсте да полижеш – не чекају западне савезнике да се искрцају на Јадрану. Вероватно немају ни браде модне линије старог америчког бенда „Зи Зи Топ”.

Непозната сајбер илегална група упала је у подрум куће чича Драже у Ивањици. Заиста, прворазредна вест. Инсталирали су снажне процесоре и машине за рударење биткоинима и даљинским системом. Ко зна одакле. Можда са Кариба, можда из Косјерића, можда из Јајца – ако су ипак партизани. Трговали су криптовалутама. Умало да тако растуре уличну расвету током „Нушићијаде”, па су челници општине спровели интерну истрагу, тражећи илегалце који врше диверзију над електроенергетским системом града и фестивалом сатире.

Упали су у Дражин дом, сишли у подрум и затекли софистицирану опрему, снажне процесоре и некакве машине за рударење по интернету. Компјутерски командоси, наравно, нису били присутни. Сада их јури полиција. Потрошили су око 55.000 киловат-сати струје. Вероватно се скривају под стриповским кодним именима, попут хакера из Ниша који су ојадили Тексашане, па им је доакао ФБИ, јер Амери можда трпе своје преваранте који музу коцкаре на глобалном гробљу криптовалута, али не дозвољавају да се у међународну спекулативну игру убаце мозгови са јужне пруге, где је дозвољено да се пржи паприка, прави ајвар и слуша меланхолични џез на „Нишвилу”.

Један од чланова нишке хакерске групе је Антоније Стојиљковић, који се крио иза лажних имена „Тони Ривас” и „Џејкоб Голд”, а у слободно време био је репер познатији као „Зли Тони”. Стојиљковић је изручен Америци због рачунарских превара. Добровољно се пријавио како би се склонио у Америку.

Ти момци су нудили биткоин упола цене и створили такву виртуелну међународну мрежу лажних компанија, менаџера, уз организацију видео-конференција, да су омађијали добар део интернет инвеститора из Тексаса, те је Федерални истражни биро морао да спасава част каубоја које су израдиле Нишлије. Њихов вођа, извесни Кристијан Крстић, престао је да се јавља полицији, нестао је са супругом и ортаком Марком Павловићем без трага, иако су под истрагом, што може да поремети и дипломатске односе између Србије и САД.

Тај Кристијан, не онај Кристијан који се сели из ријалитија у ријалити, користио је надимке попут „Феликса Логана” или „Маршала Грахама” и на интернет преварама зарадио је више десетина милиона евра. Прича није нимало безазлена. Везе „Злог Тонија” досежу, бар по досадашњем току истраге, све до клана Беливука.

Али, то ће решавати судови и полиција, мада и подаци који су процурили откривају суштину фаме биткоин и на хиљаде криптовалута које може створити било који махер, авантуриста, шаљивџија, клинац, мултимилионер, тајне службе, трговци оружјем, нарко-босови, плаћене убице или Дел Бојеви који ће идуће године постати милионери.

Виртуелни свет не може постојати без виртуелних валута, с тим што оне нису опипљиве, иза њих не стоје централне банке и владе. Дакле, немате појма ко их је створио, немате појма с киме тргујете и ко су брокери.

Видим да на „Јутјубу”, у мотелу „Стари Храст” на Коридору 10, неки момци плаћају пребранац и вешалице биткоинима, преко мобилних телефона. У кафани примају и етереуме, дигитални новчић у успону, одмах иза биткоина. И за то чудо је потребан дигитални новчаник... Овде ћу се зауставити јер је за свет баналности у који смо умарширали потребна и његова монета. Какав свет такво и средство плаћања.

Како су компјутерски подаци свих врста, од претраживача, друштвених мрежа, апликација, до података компанија, државних и међународних организација, и оних личних, које управо ви поседујете, постали незамисливо огромна база коју је немогуће ускладиштити, отворена је берза за интернет магационере који ће, рударећи на интернету, постати кандидати за потенцијалне шефове складишта. Теоретски, можете изрударити део архиве ЦИА. Препорука – ако сазнате ко је укокао Кенедија, ћутите ко заливени!

Да је Алија Сиротановић којим случајем рударио као специјалци из Дражиног подрума, постао би Бил Гејтс. Алија је знао да нема ’леба без мотике, односно крампа. Зато је остао Сиротановић. Ово је ново доба. Машина крампује у симулираној стварности, а виртуелни хомо сапијенс управља процесорима. Биткоин врти где бургија неће! Ствар ипак није тако идилична. Те скаламерије троше огромне количине електричне енергије и страховито загревају просторије, па је у Дражином подруму било нешто врелије него у сауни. Прича се да су највећи мешетари отперјали на Исланд да се природно расхладе. Следеће станиште им је Гренланд.

Коме год је стало до рачунарског криптовалутног авантуризма може да формира свој мали рудник, где нема злата ни дијаманата, али има коина, односно стотог дела биткоина. Један тренутно вреди 50.000 долара. Питам се, овако застарео, где су банке и мењачнице?

Са оно мало информатичког знања – ваљда ћу успети некако имејлом да пошаљем овај текст – сазнао сам да вредност биткоина вртоглаво скаче и пада на дневном нивоу, а како је његов број ограничен на глобалном нивоу, а неформални шеф Федералних резерви биткоина је донедавно био један од најбогатијих људи света Илон Маск, који је на свом твитер налогу свакодневно формирао графикон раста и пада својим опаскама, ту већ наслућујем елементе бондовског заплета. Харизматични супербогаташ који лети у свемир, поседује компанију електричних аутомобила „Тесла”, управљао је донедавно имагинарном берзом и валутом, али је недавно одустао. Можда зато емигрира у космос?

Ствар заиста може измаћи контроли или ће, можда, биткоин постати наша судбина, а ми рудари из сауна? Салвадор је пре неколико дана постао прва земља на свету која је усвојила биткоин као законско средство плаћања, уз амерички долар, с плановима коришћења вулканске геотермалне енергије за напајање рударења дигиталне валуте. Поставили су и банкомате. Тамошњем народу, као и мени, ништа није јасно.

Међутим, број биткоина је ограничен и зато помало подсећа на злато. Али код злата ипак понешто разумем. Рецимо, ако имам златну полугу и неко ме нападне, могу да је користим у самоодбрани, а онда је склоним у трезор банке.

Могу да учиним и нешто друго, једнако глупо. Да створим сопствену криптовалуту. Назваћу је „Сер Оливер коин”. Цијена ће јој, логично, бити права ситница. Требају ми сарадници. Кружи фама да се поприличан број клинаца, махом двадесетогодишњака, придружио култу биткоина. Током короне изгубили су поверење у све, нарочито у нас маторе. Оптужују нас за издају и предвиђају пропаст држава и званичних валута, уз успон двоглаве аждаје – савеза богаташа и политичара.

Делимично су у праву, али нису укапирали кључну ствар. Аждаја расте, а они рударе. На крају ће завршити још горе него Алија Сиротановић. Ликови им неће бити на новчаницама, а кабловима ће бити прикључени за суперкомпјутер. Њихов нови власник, с кодним именом „Процесор”, плаћаће их идиот-коинима. Тражили смо, гледаћемо.

 

Пише: Александар Апостоловски 
Цртеж: Драган Стојановић 
Извор: politika.rs 
Blog