Intervju

Војислав Перишић, гастроентеролог, о имунитету и правилној исхрани: Две кашике маслиновог уља, то је као да сте узели “ибупрофен” и то од 500 милиграма

Начин на који се хранимо и свакодневно градимо наш имунитет утичу и на то колико ће наше тијело имати ефикасно изграђене одбрамбене механизме против разних болести па и против актуелног вируса корона.

Каже ово у интервју за “Глас Српске” познати београдски педијатар и гастроентеролог Војислав Перишић, који је своје богато професионално искуство стицао радећи за неке од најпознатијих свјетских клиника, од Велике Британије, до Јапана.

- Природа нам је дало много ствари с којима се можемо борити против вируса корона и посљедица које настају код обољелих, а ту се прије свега истичу намирнице које у себи садрже бета глукане, који спречавају појаву тромбоза и емболија. У Јапану су се они чак венски давали и болесницима који се опорављају од операције, као и онима који болују од карцинома, јер “јуре малигне ћелије”. Бета глукани су антиоксиданси, а када дође до упалног процеса, они неутралишу слободне радикале, изузетно имају стратешки значај и много ми је драго да народ у последње време то све више користи - истакао је Перишић, који посљедњих неколико година долази и у Бањалуку, гдје помаже обољелим, али и преноси своје знање својим млађим колегама.

Да ли начин на који се хранимо може утицати и на ефикасност вакцина против вируса корона?


ПЕРИШИЋ: Свакако да може. То се прије свега односи на антиоксидантне материје које се налазе у појединим животним намирницима, попут грожђа, лимуна, ананаса, мандарина, банана, али и на, рецимо, паприку или парадајз.

Све воће и поврће које у себи садржи ове материје је добро, јер оне имају уништавајући ефекат на оксиданте у нашим телима. У том смисли, поменуто воће и поврће “диже” дејство вакцина, које стварају антитела. Та антитела, уз антиоксидантне материје, постају врло снажан спој и моћна одбрана против свих опасних вируса.

Којим још намирницама можемо ојачати наш имунитет?

ПЕРИШИЋ: Морају се користити намирнице које су пре свега свеже и без конзерванаса. Оне ангажују нашу јетру и имуни систем у елиминацији штетних материја које су потенцијално токсичне. Када користимо храну с конзервансима, наш организам нема више простора да се бори са вирусима. Треба се што природније хранити.

Значи имамо јабуку, грожђе, парадајз, паприку, а сада и кисели купус. Треба форсирати употребу тих и сличних намирница да бисмо ојачали наше одбрамбене системе. Ове намирнице поготово треба давати деци. Зелена пијаца је место где се све то треба куповати.

Како на тим пијацама и у тржним центрима препознати оно што је здраво за наш организам?

ПЕРИШИЋ: Треба куповати код наших сељака. Ако то радимо у тржним центрима, онда свако воће и поврће треба добро опрати, да би се скинули разни пестициди са њихових површина, јер они оптерећују наш организам и имуни систем. Блокирају га. И то је кључна ствар.

Вероватно сте много пута купили јабуке чија је “кожа масна”, а тај слој представља у ствари ксенобиотик. У тим случајевима те плодове треба потопити бар на 15 минута у соду бикарбону или сирће и онда добро опрати под млазом воде.

Шта Ви ујутро најчешће једете и зашто, да ли радије попијете чај или кафу?


ПЕРИШИЋ: За децу је најбоља бела кафа са цигуром, односно цикоријом. Ради се о љековитој биљци, чији се испечени и самљевени корен може користити уместо зрна кафе. Та биљка у себи има пуно антиоксиданса. Они старији би требало да пију “нормалну” кафу, јер је кофеин такође моћан антиоксиданс.

Значи јутарња кафа је више него здрава и пожељна и тада има највећи ефекат наш мозак. Пет шоља кафа дневно ја попијем на “празан стомак”, али то не значи да би и други толико требали. Ако се бавите послом који захтева концентрацију, онда је ујутро обавезно треба попити.

Шта ујутро појести да бисмо покренули наше моторе?


ПЕРИШИЋ: Ујутру се будимо и имамо узбуђење читавог организма па и желуца, који лучи много киселине. Онда желудац ради “на леру”, без много хране, ако нисте доручковали. Моја је препорука - једно јаје, кувано, једно парче жуте сланине и један барени парадајз, због витамина Ц. Ако се питате зашто баш сланина, она има бета каротена. Ја је једем свако јутро.

Када дођу хладнији дани, требало би почети са једним антиупалним коктелом воћа. Све што има жуту боју једите за доручак. Грејпфрут, поморанџа и ананас су ту кључни. То треба узети на празан стомак, да би се боље апсорбовало. Доручак је светиња. У старим домаћинским породицама он је трајао по пола сата и то се морало поштовати.

Како је дошло до тога да смо маст готово избацили из употребе и замијенили уљем. Ако се не варам, Ви сматрате да је она здрава и неопходна у свакодневној исхрани?

ПЕРИШИЋ: Њена храњивост је потврђена у светској стручној литератури. Утврђено је како је она више него здрава и неопходна. Жута маст у себи садржи аминокиселине које су сличне онима које у себи имају рибе из Северног мора. Она је боља од лососа. Већина лососа који се купује у свету је “вештак”.

Такође, око 48 одсто садржаја масти чине незасићене масне киселине исте оне које садржи и маслиново уље. А како је дошло до тога да се она избаци из употребе па због велике производње уљарица.

Велике компаније су нам једноставне наметнуле уље те бомбардовале вестима како је маст наводно штетна. То је тужно, али истинито. Та индустрија нам је наметнула нови начин исхране, а који није здрав.

Када сте поменули маслиново уље, како да препознамо оно које је добро?


ПЕРИШИЋ: Две кашике маслиновог уља имају дејство као да сте попили противупални лек. Ако унесете сваког дана две кашике маслиновог уља, то је као да сте узели “ибупрофен” и то од 500 милиграма. Наш организам је у перманентном стању упале, а чим имамо упале, одмах смо и у ризику од болести. Најквалитетније маслиново уље носи ознаку девичанског или екстрадевичанског, а она која се лако провиде избегавајте. То је интегрално уље.

Када се каже хранити се здраво, то сигурно не подразумијева да једемо само салату?

ПЕРИШИЋ: Апсолутно не, она само треба да буде допуна свакодневној исхрани. Да се разумемо, сваки дан би требало да поједемо 250 грама меса и двије, три воћке. Када су у питању салате, најбољи је кисели купус, идеална храна у зимском периоду, због својих антиоксиданаса и витамина. И због тога га треба што више користити.

Споменуо бих и јаја. Она су готово занемарена у исхрани, а требало би појести бар једно дневно. Требало би и више користити и домаће јабуково сирће. Једном приликом вратио сам се уморан с пута. Када сам попио мало овог сирћета, оно ме је одмах окрепило. Након пола сата био сам потпуно “свеж”. Треба га узимати неразблаженог и са мало меда. И то не само због укуса, већ антиупалних дејстава које мед има.

Познати смо и као велики љубитељи хљеба. Неки га једну чак и уз шпагете. Који Ви једете и зашто?


ПЕРИШИЋ: Једем онај од хељде. Он је обавезан у мојој исхрани. Хељда у себи нема глутена, али има бета глукана, влакнастог типа шећера. То су хемијска једињења која помажу одбрани организма од разних инфекција. Ако неко није у прилици да једе овај хљеб, требало би бар од зоби, житарице која у себи има капиталне оксидансе. Њега би требало давати и деци ујутро, ако ништа друго онда у виду овсених пахуљица. Жене су раније деци давале квасац. Питајте вашу баку да ли се сећа да је она вашим родитељима давала квасац? У пекарском пивском квасцу има и бета глукана, а ја се сећам када сам био млад да смо узимали, посебно код оних који су имали акне, пекарски квасац.

У једном граду у Србији одлучено је да печењаре, киосци брзе хране и ресторани не користе чврста горива за спремање хране, односно угаљ. Због чега је то учињено?

ПЕРИШИЋ: Урађено је то због канцерогених материја које се налазе у диму. Када се на њему пече, од ћумура мора настати жар, а не да и даље гори и испушта дим. Тај дим, садржи микро партикуле и токсичне угљоводонике. Дакле, ћумур мора да изгори и да остане жар па тек онда ви наступате и стављате месо на роштиљ.

Све више је људи који се жале на желучане проблеме, али и надутост. Који су најчешћи узроци те како се борити против тога?

ПЕРИШИЋ: Ради се о неспособности варења хране. Неке карбохидрате попут скроба поједини људи тешко варе. И они ферментирају у нашем пробавном систему, изазивајући надутост. Негде око 16 одсто људи има тих проблема. И то све доводи, а што је интересантно, и до поремећаја пажње. Када једемо крушку, шљиву, брескву, кајсију, пасуљ, грашак, карфиол или рецимо брокуле, у нашем организму се ослобађају гасови. То чак чине и чај од камилице или рецимо мед. И о томе треба водити рачуна. Чак и врхунски специјалисти мало знају о томе.

Како објашњавате да и дјеца све више оболијевају од дијабетеса, да ли то има везе са генетиком или...?

ПЕРИШИЋ: Није само генетика. Много је ту фактора. А како да родитељи препознају да им дете има дијабетес па оно обично тада слабо напредује, има слаб апетит и увећан обим стомака.

Често сте упозоравали и да се треба обратити велика пажња приликом куповине флаширане воде.

ПЕРИШИЋ: Флаширана вода је врло често обогаћена “свим и свачим. Треба узимати ниско натријумску воду, ону са високих надморских висина, где нема много индустрије. Та вода пролази кроз земљу и стење и добијамо високоминералну воду. Један састојак флаширане воде је посебно опасан за људе који често имају здравствене проблеме, односно кардио-васкуларне болести. Ако погледате етикету на којој су састојци, видећете садржај натријума и он не сме да пређе одређену вредност. Ако има до 50 милиграма по литру, онда је то у реду.

Опрезно са гладовањем и држањем дијета


Шта мислите о многобројним дијетама те како оне утичу на наш организам?

ПЕРИШИЋ: Не ваља гладовати, то исцрпљује организам. Једном ми пријатељ који је иначе хирург рече како би ме волео оперисати. Када бих легао на сто, имао бих добру залиху масти за опоравак. А мршави људи се теже опорављају. На осећај ситости или глади утичу наши хормони и када се они поремете гладовањем, то није добро. Ако сте на дијети, не смете седмично да изгубите више од 250 грама. То је један килограм месечно. Неко ће рећи “само” један килограм, али све преко тога не ваља за хомеостазу. Када гојазни крену на ригорозну дијету, јетра им се погоршава, посебно ако ујутро не једу. Нашим можданим ћелијама треба глукоза па како ће да раде без хране.

 

Извор: glassrpske.com

 

Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog