Tema nedelje

Пола вама, пола мени - Или како је Пантелија Ћургуз „завршио“ борце

Није то тако давно било кад је Пантелија Ћургуз, бушећи лактом рошу на говорници испред сале Народне скупштине Републике Српске, машући наизмјенично кажипрстом и стиснутом шаком, урлао на све оне који су се усудили да питају је ли то Влада (поново) весла борце.


пише: Андреа Матић

Гледајући га тако заваљеног за говорницом, у зелено - браон одјелу и карамел ципелама, са сатом за који су ми рекли да кошта неколико хиљада марака (што, иако сам тај сат из непосредне близине видјела много пута, не могу да тврдим јер се не разумијем у сатове, а још мање у паре) , док галами кроз бркове као какав газда који васпитава унезвјерену послугу, пало ми је на ум да је Пантелија Ћургуз један од најјачих људи у Републици Српској.

Тад сам га именовала побједником избора за Нај дасу Републике Српске, испред предсједника (тада Владе) Милорада Додика. Бирачко тијело од 150 - 180 хиљада бораца (таквим подацима се располаже у званичној коресподенцији и комуникацији) , статус борца прве категорије, страх, трепет и ауторитет (нећу да улазим у то како заслужен) у завичају и сналажљивост (благо речено) с резултатима који су ми одувијек били фасцинантни изазвали су у мени потребу да се спрдам с тим ставом и наступом Пантелије Ћургуза којим је обиљежавао територију у Скупштини.

Док су гледали како Илуструјем своје приче пријатељским загрљајима и мушким ударцима преко лопатица које су размјењивали тадашњи премијер Додик и предсједник Борачке организације, неки људи које сам сматрала упућенијим од мене рекли су ми да ће премијер Додик  „излеватити“ Пантелију Ћургуза. Предсједник Борачке организације Републике Српске моју спрдњу схватио је као комплимент, а ја сам схватила да су они  „упућенији“ од мене знали премало и да су ствари о којим сам збијала шале опасна истина – нико не може  „излеватити“ Пантелију Ћургуза. То што су борци (поново) преварени је друга ствар.

Галамећи тад (не тако давно) кроз бркове с гардом шерифа, Пантелија Ћургуз пријетио је да ће се због тадашњег приједлога измјена Закона о правима бораца (који је за борце био повољнији од овог који је недавно усвојен) пољуљати фотеље у Министарству рада и борачко - инвалидске заштите. Једна од њих – она помоћника за борачка питања, Радомира Граонића - убрзо се потом преврнула.

Граонићу је напакован и пропуст којим су борци закинути за један борачки додатак. Влада Републике Српске до данас дугује борцима борачки додатак за 2009. годину – гарантован прошлим Законом о правима бораца, који је Влада, кршећи Закон, избацила из буџета за 2009. Када је негдје око Божића 2010. Исплаћен додатак на којем је писало  „борачки додатак за 2010.“, власт је тврдила да се ради о техничком пропусту и да је то додатак за 2009. У годинама након тога исплаћени су сви додаци осим оног из 2009. Борци 1. И 2. Категорије који су примали додатак знају да се ради о стотинак марака с којим на годишњем нивоу не могу много, али они који су исплаћивали додатак, као и Борачка организација Републике Српске, врло добро знају да се ради о 12 милиона КМ које у 2009. Нису исплаћене и које одавно нико не помиње.

Међутим, још занимљивије, Пантелија Ћургуз тада је рекао да борци не могу бити третирани као социјална категорија, јер то нису социјални случајеви него  „људи који су стварали Републику Српску“. Актуелни предсједник Владе Републике Српске по доношењу новог Закона о правима бораца рекао је да ће због недостатка пара (али, наравно, прије свега због правичније расподјеле) приоритет по новом закону имати социјално угрожени борци. Пантелија Ћургуз, као ни цијела Борачка организација РС, на то нису рекли ни ријечи. Данас Ћургуз каже да нови закон, у којем нема никаквих гаранција за борце, треба да остане у примјени и помиње часне и поштене борце  „којим је угрожена егзистенција“. Драги часни и поштени борци, ако вам то још није јасно, Пантелија Ћургуз вас је продао као социјалне случајеве.

Одредбе нових закона (о ПИО - у и правима бораца) које су шокирале пензионисане борце, а Владу изазвале да поново пусти плочу  „то је за ваше добро“, заправо су одредбе које су од почетка усаглашаване с Борачком организацијом. Влада је рекла колико пара има, а Борачкој организацији је остављено да бира. Власт је била спремна да призна да се закони мијењају зато што нема новца, али јој је Борачка организација амортизовала пораз причом о правичнијој расподјели као циљу нових закона. С друге стране, правична расподјела не прави се промјеном закона у којим власт одузима као неоправдано оно што је прије неколико година дала (можда једнако неоправдано). Правична расподјела прави се ревизијом. Проблем је што би она бољела много више него резање кроз недоречени закон.

Komentari
Blog