Intervju

Валентина Милекић: Љубав према народном стваралаштву

Ове године Етно група „Траг“ обиљежава десету годину свог рада и постојања. С обзиром на то да је иза нас мноштво концерата, турнеја, награда, признања, снимљени спотови, снимњен један албум (Звуци Балкана), а други албум у овом тренутку у завршној фази реализације, дошли смо на идеју да наш десетогодишњи рад заокружимо са неколико великих концерата у региону, а прије свега великим музичко-сценским догађајем у Бањалуци, истиче Валентина Милекић, умјетнички руководилац Етно групе Траг.


Етно група Траг постоји девет година, као бисте оцјенили тај претходни период?

У протеклих девет година Етно група „Траг“ је покушала формирати свој специфичан музички израз који ће бити препознатљив не само на Балкану, већ и шире. Ми смо вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана. Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти – гитара и виолина, као и модерни (електронски) – клавир (“стаге пиано”) и бас-гитара. На репертоару групе налазе се пјесме из Републике Српске (Босне и Херцеговине), Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика. Чланове састава окупила је љубав према народном стваралаштву. У жељи да изворну музику спасимо од заборава, али и приближимо уху данашње публике, традиционалне ритмове и мелос уткали смо у сопствене аранжмане. Када смо прије готово цијелу деценију почињали наш рад овај тип музике био је популаран у свијету, али овдје су на нашу музику испрва реаговали скептично. Било је потребно неколико година да разбијемо предрасуде људи о "сељачкој" музици, "за старије генерације". Срећни смо што су сада на нашим концертима у регији пуне концертне сале, али и што је нашу музику препознала публика широм свијета. Све ово додатно је нас је стимулисало да наставимо свој рад на његовању традиционалне музике и учврстило нас у увјерењу да је управо ова музика права класика народа Балкана којом се требамо и морамо представити свијету.

Прије три године изашао је и први албум групе, да ли је у припреми нови?

Планирамо да на овом музичком догађају угостимо велики број музичара, група и ансамбала из Бањалуке, али и шире, са којима смо свих ових година сарађивали, а тиме и да иницирамо један музичко-сценски етно перформанс у Бањалуци који би могао кроз неколико година прерасти у фестивал етно музике, који би окупљао најбоље музичаре шире регије.

У мају 2008. завршили смо снимање свог првог албума, под називом „Звуци Балкана“. На њему се налази 15 пјесама са простора Балкана. Посебно мјесто на албуму нашла је музика Лијевча поља, до тада мање позната публици, јер је народна музика овог подручја тек 2008. године истражена и забиљжена. Већ двије године припремамо нови албум и он је тренутно у завршној фази реализације. Стрпљиво и много смо радили на припреми материјала за снимање. Покушали смо да учинимо мали искорак, прије свега у квалитативном смислу у односу на претходни албум, када смо били ограничени многи факторима. Овај пут угостили смо на албуму и неке друге анасмбле и групе, а и сами себи смо поставили далеко више циљеве. Надамо се да ћемо до љета успјети завршити и издати албум, а жеља нам је да након тога направимо велики концерт на Кастелу као промоцију и поклон нашој публици поводом јубилеја.

Осим у РС,БиХ и регији наступате често и иностранству, да ли већ имате планова за ову годину?

Група „Траг“ учествује на многим значајним манифестациијама у земљи и иностранству. До сада смо имали бројне концерте и турнеје у Републици Српској, БиХ, Црној Гори, Хрватској, Србији, Њемачкој, Холандији, Русији. Посљедњих година често и радо гостујемо у Русији. Године 2010. наступили смо на 11. међународном фестивалу хорова и фолклора “Звучит Москва“ и освојили 1. награду у категорији фолклорне музике. Овом приликом Етно група „Траг“  је наступила у неким од најважнијих културних центара руске престонице: Московски конзерваториј, Московска филхармонија, Музеј хармонике итд. Наступи су изазвали велико интересовање не само публике већ и медија који су извјештавали о концертима и активностима „Трага“. Након побједе и одличних критика медија, прошле године добили смо прилику да се поново представимо руској публици на десетодневној турнеји по Русији. Учествовали смо на 8. међународном фестивалу словенске културе  „Славјанск-2011“  у граду Славјанск-на-Кубани.

Ове године већ смо одржали двадесетак концерата по регији, али смо наступили и на међународном филмском фестивалу "Кустендорф" у Србији и у Никшићу у Црној Гори. Тренутно припремамо трећу турнеју у Русију, гдје су планирани концерти на Црвеном тргу у Москви 24.маја и у Петрограду 12.јуна.

Познати сте и по наступима на хуманитарним концертима. Такође наступаћете и на предстојећем концерту Српска за Девич. Чиме ћете се овај пут представити публици?

Наша група често и радо учествује у хуманитатним акцијама. Дали смо свој мали допринос на концертима на којима су прикупљана средства за помоћ Косову: „За Дечане, за живот“, Велики хуманитарни концерт у Дворани „Борик“ о Васкрсу 2008. године, на изложби монахиња Манастира Градац, затим на манифестацијама организованим за прикупљање средстава за лијечење болесних и за људе са посебним потребама, те на хуманитарним концертима за обнову и изградњу Манастира Клисина у Приједору и Манастира Богородице Тројеручице на Кордуну. 18. марта, у Дворани Борик наступићемо са "Косовским божурима", хором из Звечана, те групама "357" и "Рибља чорба" на хуманитарном концерту за Манастир Девич. Поред неколико пјесама са нашег стандардног репертоара, овом приликом ћемо извести пјесму "Црвен цвете" која говори о страдањима нашег народа на Косову.

Гдје бисте вољели да видите Етно групу Траг за наредних 5 година?

Нажалост примјетно је то да бањалучке групе и ансамбли не успјевају да дјелују дуго (изузев аматерских друштава, прије свега фолклорних, од којих многа имају заиста завидну традицију) и прекидају свој рад управо у тренутку кад се чини да су заиста нешто постигли. Мени би било драго кад би "Траг" успио да да траје и онда када нас, садашње чланове живот одведе на неку друго страну. Ми смо сад велика музичка породица и кроз пет година видим нас још увијек на сценама широм свијета како дијелимо музику, аплаузе, успоне, падове, енергију, инспирацију и прије свега љубав.

(Фронтал)

Komentari
Twitter
Anketa

Za koga ćete navijati u baražu za Evropsko prvenstvo u fudbalu: BiH ili Ukrajinu?

Rezultati ankete
Blog