Redakcijski komentar

Novi SNSD

Čini se da su dvije stvari, više od ostalih, posebno upečatljive kad je Savez nezavisnih socijaldemokrata u pitanju.

S jedne strane, kao da više niko uopšte ne sumnja da će SNSD, ukoliko se nešto bitnije u toj stranci uskoro ne promijeni, doživjeti poraz na lokalnim izborima 2016. godine, te potpuni krah na opštim izborima 2018-te. S druge strane, osjeti se nekakva ideja kod mnogih ljudi da bi nekakav novi, redizajniran i kadrovski potpuno osvježen SNSD ipak mogao da izbjegne po tu stranku negativan scenario i ponovo ojača svoju političku snagu i izborni rezultat.

Ovaj drugi momenat veoma je indikativan. Zbog čega ljudi uopšte razmišljaju o SNSD-u? Ta stranka na vlasti je osam godina i birači, pa i njeni simpatizeri i članovi koji nemaju direktnu korist od SNSD-a bi trebali biti zasićeni tom partijom, odnosno logično bi bilo da se okreću nekim drugim alternativama. No, to i dalje ogroman broj ljudi ne čini i postavlja se pitanje zašto.

Odgovor je jednostavan: alternative, izuzev neglasanja ili „bijelih listića“, zapravo i dalje nema. Opozicija nije uspjela da kreira program koji bi okupio ljude i probudio im energiju potrebnu za stvaranje nove političke vrijednosti. Program opozicije svodi se u osnovi na anti-Dodik parole, što samo po sebi i nije besmisleno kad se u obzir uzme trenutna očajna situacija u društvu i činjenica da je upravo Dodik sam dozvolio da ga ljudi vežu za sve procese u društvu. Međutim, ono što opoziciji oduzima čak i takav negatorski legitimitet jeste ponašanje njenih prvaka u prošlosti a za koje su se takođe vezale korupcijske afere i izostanak konkretnih pozitivnih rezultata.

Dakle, većina građana i dalje prosto ne vjeruje opoziciji i ne želi da joj da svoj glas. Ta činjenica, kao i ona da je zapadni dio Republike Srpske u ogromnom procentu ideološki naklonjen ljevici, a zapadni dio Srpske je glasački dominantan, iznova aktuelizuje priču o političkom i kadrovskom osvježivanju SNSD-a kao preduslovu nove ekspanzije te stranke. Čini se da su toga svjesne i mnoge struje unutar samog SNSD-a, odnosno kao da sve više ljudi u toj stranci počinje da razmišlja na način da sam Milorad Dodik više nije stranka, da ne uživa nekadašnju popularnost, te da bi ta stranka mogla i bez njega na svom kormilu sasvim pristojno da nastavi političku egzistenciju.

S druge strane, upravo bi sam Dodik mogao da iskoristi posljednja komešanja u stranci i da prosto pomete kompletan stranački vrh, da se riješi svih većih frakcija, kadrovski da pomete ne samo Radmanovića, Radojičića, Gavranovića i druge funkcionere koji u javnosti slove za „kontra-Mile“ struju, nego i da se riješi premijerke Cvijanović i najvećeg broja viđenijih ministara i direktora važnih institucija i javnih preduzeća, te da tako sebe predstavi kao čovjeka koji je odlučio da uvede red i u stranku i u državu, a da za svoje poteze traži (i u takvom razvoju događaja vrlo vjerovatno i dobije) podršku partijskog članstva, ali i značajnog broja građana. Takav manevar, uostalom, ne bi bio ništa novo za tzv. demokratske autoritariste, odnosno Dodik bi zaigrao na onu kartu na koju su u istoriji često igrali mnogi napoleoni koji su se riješavali političke konkurencije tako što bi se za podršku direktno obratili samom plebsu. Nesporno je da bi Dodik sa potpuno novih i svježih trideset ljudi u vrhu partije i države, a koji iza sebe nemaju mrlja i problematične prošlosti vezane za procese privatizacije ili ma kakve druge orahe u džepu, mogao uz sebi svojstvenu energiju i politički talenat da napravi pravi bum i da obezbjedi sebi lično makar još četiri godine neprikosnovene vlasti u Srpskoj.

Dakle, kakva god varijanta da se desi, bilo da Dodik pomete potpuno SNSD, bilo da pometu njega, čini se da bi krupne promjene unutar te partije u svakom slučaju istu ojačale, ne zbog kvalitativnih iskoraka u takvom razvoju događaja, ne zato što bi se bogznašta promjenilo suštinski, nego zato što ljudima ne treba previše da se počnu ponovo nadati i da se opet angažuju. A tu opet dolazimo do nekompetentne opozicije, budući da ista i dalje ama baš ništa ne čini da na nekom konkretnom planu i platformi motiviše ljude za pozitivni aktivizam.

Prema tome, politički prostor za novi SNSD je tu, on je značajnih gabarita i biće veoma interesantno posmatrati dalji razvoj događaja u i dalje najvećoj partiji u Republici Srpskoj.

Redakcija Frontala

Komentari
Twitter
Anketa

Какав је ваш животни стандард данас у односу на годину дана раније?

Rezultati ankete
Blog