Redakcijski komentar

Dragan Čavić - Jedini čovjek koji može da ugrozi Milorada Dodika

Dragan Čavić jedini je čovjek na opozicionom političkom spektru koji može danas da parira Miloradu Dodiku. To Mladen Bosić nije u stanju i neće, a Ivanić ne želi. Čavić i dalje ima energiju, znanje i političku visprenost u dovoljnoj mjeri da nešto još uradi u svojoj političkoj karijeri.

Čini se da u to danas najmanje vjeruje upravo sam Čavić. On ima jedinstvenu priliku da povuče kvalitetan potez i ponovo se nametne kao ozbiljan takmac Dodiku, baš kao što je to učinio za vrijeme Dodikovog premijerskog mandata 1998. godine. No, dva su momenta zbog kojih će Čavić vjerovatno donijeti pogrešnu odluku.

Prvi se odnosi na činjenicu da niti Dragan Čavić, koliko god da je on politički dovoljno inteligentan i ekonomski pismen da vidi da je aktuelna vlast na aparatima za reanimaciju, ne vjeruje da je Dodika lako pobjediti. To jeste tačno, Dodik je čovjek koji se nikad ne predaje i koji je nesporno izuzetan politički talenat. Ipak, Dodik je danas slabiji i ranjiviji nego ikad i organizovana opozicija koja zna šta želi bi srušila aktuelnu vlast za godinu dana, ako ne i ranije. Čavić tu pravi grešku jer čeka ostatak opozicije da krene na Dodika svom snagom, odnosno čeka da to uradi SDS. A SDS sa Bosićem i Ognjenom Tadićem neće dinamično krenuti zato što sa njima dvojicom nije dimanično krenuo od 2006. godine. Cjelokupna SDS-ova strategija se svodi na dobijanje funkcije direktora Sipe, odnosno na otvaranju afera za koje u SDS-u cijene da će im donijeti podršku birača kao što je Aleksandar Vučić na talasu borbe protiv kriminala i korupcije došao do ogromne podrške u javnosti. No, u SDS-u zaboravljaju da oni nemaju Vučića, odnosno da oni nemaju ličnost koja može, makar i marketinški, da baci rukavice najkorumpiranijim elementima u zemlji i time obezbjedi za sebe i SDS političke poene. Da je Ognjen Tadić spreman da se prihvati funkcije direktora Sipe i da on lično počne da se na tom mjestu ponaša na način kako je to obećavao u izbornim kampanjama, to bi bila druga stvar. No, Tadić nema hrabrosti za nešto takvo, baš kao što niko u SDS-u nema hrabrosti da krene u otvorenu borbu sa Dodikom i njegovim problematičnim elementima u okruženju. Zbog toga je SDS-ova strategija u vezi Sipe osuđena na propast, baš kao što je osuđeno na propast i čekanje ostatka opozicije da SDS prvi nešto uradi. 

S druge strane, Ognjen Tadić je uštopao Dragana Čavića prijedlogom da ovaj bude kandidat udružene opozicije za gradonačelnika Banje Luke. Sad Čavić čeka i očekuje da se ta ponuda i realizuje. Njegovo razmišljanje, ne lišeno svake logike, jeste da bi za aktuelnu vlast gubitak Banje Luke bio ogroman udarac, odnosno da će opozicija doći na vlast u Republici tek nakon što osvoji prethodno Banju Luku. Čavić bi želio da dođe do treće po važnosti funkcije u Republici što manje politički i zdravstveno ranjen, te smatra da sad samo treba čekati lokalne izbore i na talasu ujedinjenja opozicije osvojiti gradonačelničku poziciju. No, i tu postoje problemi.

Naime, SDS je već uveliko u novoj fazi unutarstranačkih lomova. Problem je počeo u Banjoj Luci gdje je Ognjen Tadić ponovo uspio da ispolarizuje gradski odbor koji će teško jedinstveno doći do prijedloga za gradonačelnika Banje Luke. No, problem se sad širi po ostatku Republike i čini se da SDS ulazi u najveće probleme još od 2006. godine. Ukoliko bi SDS bio eliminisan iz državne vlasti to bi značilo katastrofu za tu stranku (kojoj se, uveliko se šuška po kuloarima, veoma raduju unutar PDP-a i DNS-a). No, čak i da do tog scenarija ne dođe, sve su prilike da SDS neće jedinstveno podržati Čavića za kandidata za gradonačelnika, baš kao što bi lako moglo da se dogodi i da Nenad Stevandić sve do lokalnih izbora ne pređe u bilo koju od partija na vlasti baš iz razloga da bi na tim izborima mogao da nastupi kao kandidat koji nije a priori vezan za vlast. U tom slučaju opozicija ponovo ne bi bila homogena, a Igor Radojičić bi imao realne šanse da postane gradonačelnik Banje Luke.

Dakle, trenutno nisu posebno značajne šanse Dragana Čavića da bude jedan na jedan sa Radojičićem. Opet, malo je i nelogično da se bivši predsjednik Republike Srpske spusti na niži politički nivo, odnosno da mu je sad motiv da bude gradonačelnik. Ono što u ovom trenutku Dragan Čavić može da uradi jeste da oko sebe okupi sve one istinske opozicione snage u zemlji i da na platformi žestoke ali argumentovane kritike vlasti konačno ponudi istinsku alternativu SNSD-u. To je onaj posao za čije nečinjenje kritička javnost već deset godina optužuje SDS, ne kritike radi, nego zato što se očekivalo da SDS shvati u čemu griješi i ponudi konačno nekakav smislen politički koncept. To SDS nikad nije uradio niti će uraditi sa trenutnom funkcionerskom postavom, i zato je ovo odličan trenutak da Dragan Čavić kao čovjek koji ima nesumnjim politički nerv i koji zna dobijati izbore učini sve kako bi okupio sve one koji su nezadovoljni stanjem opozicije i koji žele da se bore protiv vlasti. 

Ako bi Dragan Čavić sutra formirao političku platformu sa nekoliko nezadovoljnih poslanika pozicije i opozicije, ona bi automatski postala respektabilan politički faktor u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Ta koalicija bi takođe po automatizmu napravila značajan izborni rezultat na lokalnim izborima, čak i bez SDS-a. S druge strane, takva politička snaga bi na odlučujući način uticala upravo na SDS koji bi tad morao konačno da se znatno ozbiljnije politički aktivira ili koji bi se ubrzo pocijepao nakon čega bi onaj iskreni opozicioni dio SDS-a prišao Čaviću. 

Prema tome, jasno je da je sad sve na Čaviću. On mora prestati da se sklanja i da traži izgovore. Ako nije spreman na ovu borbu, onda treba da se povuče sa političke scene. Sve drugo je povlačenje istih onih poteza koje povlače godinama svi ovi nesrećni lažni i uljuljkani kvaziopozicionari.

Redakcija Frontala

 
Komentari
Twitter
Anketa

Да ли са сигурношћу знате за коју партију ћете гласати на локалним изборима 2020. године?

Rezultati ankete
Blog