Tehnologija

Digitalna diplomatija ex YU zemalja 2016

Digitalna revolucija munjevitom brzinom udara u temelje konzervativnog poimanja diplomatije. Sve više svetskih lidera, vlada, predsedništava i ministarstava zaduženih za spoljne poslove se, prateći trendove, seli na društvene mreže. Kakva je situacija u regionalnim okvirima i ko je šampion a ko na začelju digitalne diplomatije, pročitajte u nastavku.

Digitalna diplomatija je digitalno otelotovrenje javne diplomatije i predstavlja više od pukog linkovanja saopštenja i vesti sa sajtova zvaničnika jedne države. U regionalnim okvirima to još uvek nije u potpunosti shvaćeno pa se često srećemo sa Tviter verzijama službenih glasila.

Gotovo da nema države u svetu koja nije prisutna na najpopularnijim društvenim mrežama. Društvene mreže imaju ogroman kapacitet, ne samo za vođenje ličnih PR ili kampanja u predizborne svrhe, već i za komuniciranje javne diplomatije i promociju interesa zemlje koju nalozi predstavljaju. Osim toga, brojni su primeri kako se uspešno mogu koristiti  za spoljno-političku analizu, privlačenje stranih investitora, nacionalno brendiranje (upravljanje i popravljanje imidža) i naročito za kriznu komunikaciju.


Analiza koju smo uradili samo je jedan korak u pravcu širenja svesti o značaju digitalne diplomatije i pripremljena je na osnovu podataka koji su bili javno dostupni zaključno sa 14. decembrom 2016. godine pa su tako moguće i određene kvantitativne promene u odnosu na dan objavljivanja.

Analizom su obuhvaćene sledeće društvene mreže: Fejsbuk, Tviter, Instagram, Gugl plus, Periskop, Linkedin, Jutjub i Vajn. Institucije koje smo analizirali u svakoj od zemalja, zavisno od državnog ustrojstva bile su: Predsedništvo, Vlada, Ministarstvo inostranih poslova, a od funkcija smo obuhvatili predsednike, premijere, ministre inostranih poslova kao i istaknute pojedince. Zbog nemogućnosti da utvrdimo jasnu listu svih ambasada i predstavništava država regiona u inostranstvu, koje imaju svoje naloge na društvenim mrežama, ovoga puta njih smo izostavili iz analize.

Jedno je sigurno – ukupan broj pratilaca na svim državnim nalozima u regionu je oko 2.240.000 pratilaca.

Poređenja radi samo Instagram nalog jordanske kraljice Ranije Al Abdulah ima 2.600.000  pratilaca. Najviše pratilaca ima Hrvatska sa udelom od 37%, slede Srbija sa 24%, Kosovo* sa 21%, Slovenija sa 9% i Makedonija sa 7% dok su na samom začelju Crna Gora i BiH.

Naravno, broj pratilaca nije presudan kriterijum za određivanje uspeha i kvaliteta komunikacije, pa smo imajući to u vidu dodali još neke parametre, koje ćemo kasnije obrazložiti, a sve u svrhu prvog ikada #digitalnadiplomatija rangiranja zemalja regiona.

RANGIRANJE

Prvi put u istoriji regionalne digitalne diplomatije predstavićemo rangiranje država u areni digitalne diplomatije . Rangiranje je izvršeno po sledećoj metodologiji: za svaku državu bivše Jugoslavije i Kosovo, izračunat je ukupan broj pratilaca na svim zvaničnim, državnim nalozima koji se koriste (ili se mogu koristiti) u polju delovanja digitalne diplomatije.


Države su, zatim, rangirane prema tom kriterijumu dodelom poena od 1 do 7 prema poziciji (prvoplasirani 7, poslednje plasirani 1 poen). Sabiranjem je utvrđeno  na koliko je društvenih mreža svaka država pojedinačno prisutna i na osnovu toga je takođe izvršeno rangiranje i dodela poena prema prethodno navedenom modelu. Treći kriterijum bio je koeficijent udela ukupnog broja pratilaca u ukupnom broju stanovnika. Države su rangirane i po tom kriterijumu koristeći isti model kao za dva prethodna.

Koristeći ove jednostavne kriterijume, želeli smo da ukažemo  na to kako koja zemlja i sa kojim uspehom komunicira u digitalnoj areni. Da nismo daleko od dobre procene govore nam i slična, ali dosta složenija rangiranja koja svake godine sprovode specijalizovani portali koji se bave digitalnom diplomatijom. Tako jedan od njih „Digital diplomacy review“ ide toliko daleko da državama odredjuje rejtinge (poput kreditnih) svrstavajući regionalne države u gotovo identični redosled kao naše rangiranje.

Prema navedenom rangiranju, prve tri države u svetu digitalne diplomatije su Velika Britanija, Francuska i SAD.

Prema našem rangiranju regionalne države imaju sledeći raspored


Kao što se iz analize koja je prethodila ovom rangiranju može nedvosmisleno zaključiti, najbolje komunicira Hrvatska, sledi je Kosovo*, treće mesto ispred Srbije zauzima Slovenija, dok Makedonija i Crna Gora imaju isti broj poena, s tim što blagu prednost dajemo Makedoniji zbog ukupnog broja pratilaca. Bosna i Hercegovina je na začelju liste sa gotovo neprepoznatljivom digitalnom diplomatijom.


Nadamo se da će ovo rangiranje biti dobar podstrek regionalnim akterima da unaprede svoje prisustvo na društvenim mrežama u smislu pozitivne kompeticije i regionalne saradnje. U našem planu je da ovakvu analizu radimo na kraju svake kalendarske godine.

U narednom periodu predstavićemo vam opširne analize digitalne diplomatije svake države posebno, uključujući i Kosovo*.

Podsećamo vas da sa ovog linka možete skinuti PDF pregled sa linkovima ka svim zvaničnim nalozima zemalja regiona. Pratite nas na tviteru i fejsbuku za više zanimljivih informacija.

Autor: Zoran Sokić

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

PRILOG: tabele iz materijala



 

Izvor: digidiplomatija.wordpress.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari
Twitter
Anketa

Gdje planirate doček Nove godine?

Rezultati ankete
Blog