Frontal Blog Challenge

Vladimir Stanić – Najpoznatiji (ne)diplomirani inženjer na Balkanu

Studiraš u Banjaluci, a ne znaš Stanu!? Kultnog lika koji već više od deceniju studira na ETF-u.

Sve je počelo davne 2004. godine kada Internet nije bio zastupljen u većini domaćinstava. Mladi Vladimir se zaputio na studije u Banju Luku, na Elektrotehnički fakultet. Tada nije bio svjestan kakva slava ga čeka. 

Stanić Vladimira poznatog kao Stana King, Stana Čoban ili Gospodina Stana, upoznala sam što bi se reklo "sticajem čudnih okolnosti". 

15. februar 2014. godine, zvanično upoznavanje Gospodina Stane i mene. Datum ne pamtim zbog Stane (Stana tad nije bio neki bitan frajer, očito jer ga ja nisam poznavala), već zbog svoje neke privatne ludosti, da ne kažem gluposti. Elem, kafanska atmosfera (lokacija Poslednja šansa - poznata kafančura u Banjoj Luci), ja na rođendanu koleginica, tušim se u suzama, jer pobogu čovjek mog života je zaprosio svoju tadašnju djevojku. Pod određenom dozom alkohola, sve pare na muziku dajem samo da mi sviraju Luisa i njegovu Mećavu. Tada u kafanu ulazi Stana, koga sam ranije samo ponekad viđala po hodnicima banjalučkog ETF-a. Stana frajer od dva metra, vidno pijan, prilazi i pozdravlja koleginice s ETF-a, pa i mene. Uvidjevši da se rastajem od života, grli me i kaže "Nije ni tebe Bog štedio!". Kasnije smo saznali da je Stana s nekog rejva upao u turbo folk, jer pobogu - Sodoma i Gomora - daj svega, daj puno! 

Danas, Stana je moj jaran. Neko koga morate upoznati. 

Na poziv da mi da intervju kao najpopularnija osoba Elektrotehničkog fakulteta, odazvao se sa "MoRe munjo, daj da skršimo internetE". 

Upoznajete Stanu! 


Zašto Stana „Čoban“?

Uvijek sam se volio šaliti na svoj račun, a to je ljudima bilo interesantno. Usput, čoban je zanimanje koje se sada nepravedno smatra bijednim i nepoželjnim, a on upravlja stadom, a ne zaboravite da ljude sa ovih prostora nazivaju i ovcama, pa... Grupa Brkovi imaju baš jednu pjesmu o tome, poslušajte. Interesantno je kada sam Stana Čoban promijenio u Gospodin Stana, taj dan mi je prišao drugar u Gospodskoj i rekao: „Gdje si gospodine“. Čudna je ta moć medija.

Zašto si upisao Elektrotehnički fakultet?

Pa ETF sam upisao zbog toga što mi je matematika išla uvijek od ruku, a ona je usko vezana sa ovom strukom. Takođe sam išao i u srednju elektro školu, a i nisam htio da prekidam tradiciju mojih komšija, koji su unazad par generacija upisivali elektro fakultete poslije elektro škole. I što je najbitnije, ne žalim za takvom odlukom. 

Da li si tada znao da ćeš postati slavan frajer na ETF-u?

Ma ne smatram ja sad sebe slavnim frajerom. Ali je opet činjenica da se ljudima i ovakav, pomalo nenormalan sviđam.

Da li si mislio da ćeš ranije završiti fakultet?

Znao sam da fakultet neću završiti u roku, jer nisam bio dovoljno pripremljen za fakultet u kontekstu da primim toliko obaveza odjednom, ali da će se baš ovoliko odužiti to nisam planirao. Napravio sam jednu veću pauzu kad četiri godine nisam položio ni jedan ispit, sticajem nekih privatnih problema, kao i problema na fakultetu koje tada nisam mogao da prevaziđem. 

Da li smatraš da činjenica da si opštepoznat na fakultetu produžila godine studiranja?

Da! Ja sam takva osoba koja voli druženja, bilo kakve prirode. I u tom slučaju đavo mi je izlazio u susret da su me svi svuda zvali. Uključući pijanke i druženja bilo kakve prirode. I jeste, sigurno mi to produžilo godine studiranja. Ali ja to nisam nesvjesno radio. Ja sam to dobrim dijelom sebi želio i negdje u podsvjesti svjesno radio.

Koja ti je najbolja i najgora stvar u toku studiranja?

Najbolja i najgora!? A joj, pa to je baš teško pitanje. Najbolja je možda svo to vrijeme studiranja i upoznavanje svih tih divnih ljudi u Banjoj Luci, i svim prostorima na kojima sam se kretao tokom studiranja. Uključujući naravno i ljude sa Elektrijade. Takođe svo to vrijeme studiranja ja baš nisam bacio u vjetar, trudio sam se da sazrim kao osoba, prvenstveno duševno, pa onda i duhovno. Igrom slučaja sam išao i na dva svjetska prvenstva u bacanju papirnih aviona, jednom sam čak bio petoplasirani u svijetu.

A najgora, pa ne znam. Ne smatram ništa kao najgore ili najlošije, ali možda mi je samo bezveze što nisam završio fakultet ranije. 

Što se tiče žena na fakultetu, da li su te salijetale?

Pa i nisu. Nisam ja nešto bio poželjan kod žena s fakulteta. Prvenstveno zbog toga što je bilo malo djevojaka kada sam ja upisivao fakultet. Za razliku od sadašnjeg vremena gdje je taj odnos gotovo pola-pola. Bilo je tu par djevojaka sa fakulteta da su se interesovale za mene, ali to ništa nije zaživjelo. Ne znam ni sam zbog čega. 

Da li je bila neka posebna djevojka tada?

Pa ne. Sa fakulteta ne. Ranije mi je fakultet bio prioritet, i trudio sam se da se krećem u tim nekim krugovima. Kasnije kad sam shvatio da studiranje nije samo fakultet, onda sam počeo da upoznajem ljude iz doma, Crkve, sa folklora, izviđača, košarke, plivanja, raznih sportskih manifestacija i generalno Banja Luke, shvatio sam da imam veće kapacitete, prvenstveno za druženje, a onda i za djevojke.

Koliko ti je poznanstva to donijelo?

Dosta, stvarno dosta. I ja ne žalim. Jedan moj prijatelj koji je sada asistent na našem ETF-u je jednom rekao: "Ako ne želiš da upoznaš Stanu - hoće Stana da upozna tebe!" Možda je to bolest, ali ja sam takva osoba. Koja želi da se druži i upoznaje ljude. I upoznao sam dosta dobrih ljudi. Upoznao sam dosta i loših ljudi, ali od njih sam se na vrijeme distancirao. 

Šta bi promjenio u toku studiranja?

Kaže u Jevanđelju: „Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski“. Generalno, prvo bih gledao da promijenim sebe. Ali, ne može to tako preko hoći, nego korak po korak, uz Božiju pomoć. A tokom studiranja, pa gledao bih da završim fakultet ranije zbog svojih roditelja, koje sam vjerovatno nasekirao više nego što sam trebao. A što se tiče društva i sistema u kojem živimo, mi službeno iz dana u dan padamo sve dublje i dublje, ali dobro, Bog nam ovdje na zemlji nije ni obećao raj, iako je rekao da se za njega trebamo boriti.

Na koliko elektrijada si bio?

Na 11. Na 3 nisam išao. Na dvije nisam svjesno išao. Bugarska 2012. i Budva 2018. Rekao sam da će biti najgore ikad, i bile su. A za ovu jednu 2007, ne znam što nisam išao. Vjerovatno sam imao nula maraka, a nisam baš s nula maLaka mogao da idem. Bio sam na 11, dovoljno! 

Da li ćeš nas počastiti svojim prisustvom na nekoj idućoj?

Nije nemoguće, ja zaista imam želju, ali da to što se sada zove Elektrijadom barem jednim dijelom liči na ono što je Elektrijada nekada bila. Ja znam da to neće nikada biti dobro kao prije, ali, da makar organizatori ispune minimum uslova, sa tim bi se zadovoljio. Mi smo došli do te situacije, da bi organizaori i more isušili ako bi imali neku konačnu korist od toga, to su strašne stvari.

Najbolja elektrijada? 

Pa dvije su najbolje – 2006. i 2010. Možda je 2010. bila za nijansu bolja. Te godine su prvi put došli Zagrepčani i tad je bilo, slagaću te, oko 40 fakulteta. Svi, bukvalno! Čak i privatni fakulteti. Došlo je stvarno puno ljudi, i bilo je savršeno. Te godine su Slovenci bili poslednji put, i oni su uvijek dolazili u sastavu autobus njih, kamion pun ozvučenja i kamion pun ekstazija, šalim se za ovo poslednje, ali, dijelom je bilo tako. Malo bolesni ljudi, ali u suštini dobri. Te godine smo mi dogovorili sa njima, da mi ponesemo naše ozvučenje, i u tom centralnom hotelu su bili oni, Beogradski EESTEC-ovci i mi. Vrhunsko druženje i vrhunski provod.

Kome sada pripada titula maskote Elektrijade?

Pa ne bih znao. Mislim da ta titula ne pripada više nikome. Pretprošlu elektrijadu mi je prišao čuveni beogradski profesor Šekara i rekao „Stana uradi nešto da bude bolje!“ Ja sam tada rekao da se ne može ništa na silu, pa čak ni to ludilo. Već da mlađe generacije moraju da ulože neki svoj trud, da imaju taj sportski duh u takmičenju, ružno je reći, ali to može biti makar i ispijanje alkohola. Što se maskote tiče ponavljam, ima ljudi sa tim kapacitetom, ali neće da se trude, i eto, onda svima bude bezveze i dosadno.

Da li će na ETF-u biti neki novi Stana? 

Ionako se gordim i previše, a ti sada hoće li biti Stana, kao da je to neka titula. Ne bih ti znao odgovoriti na to pitanje, mislim da svuda oko nas ima kapaciteta za sve, ali kao što sam već rekao, mladi se samo moraju pokrenuti.

Da li te je neka maca osvojila? 

Trenutno nemam djevojku, prije par mjeseci sam ostavio jednu, pokušavao sam, i nije išlo. A što se djevojaka uopšteno tiče, pa barem je Banja Luka poznata po tome. Ima tu uvijek par djevojaka da su za sve šta ja predložim, brak, veza, krevet, ali, šta znam, nekako se ja sada sa njima ne vidim ni u jednoj toj kombinaciji, pa... Daće Bog neki izlaz iz te situacije, ne sekiram se ja za to.

Kako si ti položio ispite kod famoznog profesora Ćelića?

Ja nisam imao problema s matematikama, kao ni sa profesorom Ćelićem koga izuzetno cijenim i poštujem. Taj usmeni sam prošao iz prvog puta, čak sam dobio i sedmicu.

Koliko još imaš do kraja?

Još diplomski! Slava Bogu! Neki dan sam položio poslednji ispit – Baze podataka. 

Kada očekujemo diplomski?

Pa nemam pojma, malo sam škripcu s literaturom, ali naći će se već nešto. Tema mi je „Mikroprocesorski upravljani sistemi za video nadzor“. 

Hoće li biti narodno veselje od 3 dana, s šatorom ispred ETF-a za tvoj diplomski?

Pa ne znam. Bilo je tu prijedloga da zakupim dvoranu Borik i da dovedem Zorana Zoku Kulinu i Brkove, i da bude ona priča kao kod prosječnog Srbende koja glasi nanes' svegetine. Šalu na stranu, stvarno ne znam, ni kada ću diplomirati, ni koliko ljudi će tu biti.

Kakav je osjećaj kada se sve to primaklo kraju?

Čudan! Drago mi je, ali opet sad dolazi neki drugi početak, posao i sve što ide sa tim, ali, što kaže jedan moj rođak samo da se zdravo i da žena radi. 

Danas, Stana je moj prijatelj od koga se može mnogo naučiti. Stana je dokazao da fakultet nije mjerilo koliko je čovjek uspješan. Koliko vrijedi. Stana je dokaz da iskreni, pametni, vrijedni i pomalo luckasti studenti uspijevaju. Iako je svjestan da je mogao bolje, svoje odluke nikad ne bi promijenio. Sve što ste čuli od Stane neka vam služi kao primjer kako treba ili kako ne treba. Bitno je da u životu učite na primjeru drugih. Budite pametni! 

 

Autor: Vanja Gigović

#FrontalBlogChallenge

 

Tekst je objavljen u sklopu projekta Frontal Blog Challenge. Više informacija o Frontal Blog Challenge-u možete pronaći direktno na portalu Frontal, ali i na društvenim mrežama prateći zvanični hashtag projekta #FrontalBlogChallenge.

Projekat se realizuje uz podršku Ambasade SAD u BIH.


Povezane vijesti:

Putovanja nas obogaćuju

 

 

 

 

Twitter
Anketa

Da li visoki predstavnik Valnetin Incko treba da nametne zakon o zabrani negiranja genocida u BiH?

Rezultati ankete
Blog