Frontal Blog Challenge

Šolaja: Političke elite imaju rješene svoje živote i one rade u cilju da im to ne bude ugroženo

Profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci i direktor Centra za međunarodne odnose mi je odgovorio na nekoliko pitanja o stanju u Bosni i Hercegovini poslije izbora.


Kada će, po Vašem mišljenju, biti formirana nova vlast nakon izbora na nivou Republike Srpske i Bosne i Hercegovine?

Republika Srpska će uspostaviti institucije vrlo brzo jer su izbori završeni na takav način da omogućavaju formiranje parlamentarne većine i izbore izvršnih ograna, prije svega Vlade. Međutim, ono što se može očekivati jeste da je parlamentarna većina uspostavljena na osnovama vrlo širokih političkih razlika labave parlamentarne koalicije tako da će biti potrebno mnogo umjetnosti i u vođenju Parlamenta i u vođenju izvršne vlasti i u svim politikama da se ta stabilnost Republike Srpske održi. Nije dovoljno da se većina samo sabere za izbor Vlade, potrebno je i da to funkcioniše, a razlike su zaista velike, kao i interesi. Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina mislim da će ona ući u jedan dugi period nestabilnosti i da će se vrlo teško uspostaviti stabilne institucije zato što se prije svega neće moći stabilizovati ni situacija u Federaciji BiH, a ni u zajedničkim institucijama isključivo zbog odnosa SDA i HDZ. Izbor Željka Komšića u Predsjedništvo BiH pokazuje razliku između legalnog predstavljanja i političkog legitimiteta jer ga Željko Komšić u ime Hrvata zaista ne posjeduje što je na slikovit način dokazano činjenicom da je proglašen persona non grata u većini gradova gdje Hrvati imaju većinu. Tako je i pokazano da on nema politički legitimitet što znači da će HDZ nastojati da ostvari što više uticaja i što više predstavničkih mjesta i u reprezentativnim instutucijama demokratije i u izvršnim institucijama. S druge strane, SDA ima problem jer u nekoliko kantona uspjevaju te uslovno rečeno stranke koje nisu na pozicijama SDA, nego su deklarativno na građanskim pozicijama i one sklapaju određene koalicije. Tako da će ta dva problema biti uzrok nestabilnosti u Federaciji u formiranju zajedničkih institucija. Biće potreban zaista dug period definisanja odnosa i uspostavljanja parlamentarnih većina kao nosilaca institucije. 

Šta se desilo sa opozicijom u RS, da li oni uopšte i htjeli da pobjede ako možemo tako reći?

Mi smo tranziciono društvo i ta tranzicija ide jako sporo. Bosna i Hercegovina nema uslove za pravnu tranziciju tako da je vlast i dalje ostala personalizovana i kalkulantska i izbori se i dobijaju na tim osnovama. Činjenica je da iza ovih političkih podjela uopšte u Republici Srpskoj, a i u cijeloj Bosni i Hercegovini stoje definisani jasni politički koncepti, politički projekti i jasno definisane političke ideje, a to su više grupe ljudi koje u svojim predizbornim programima nisu ni isticale neke posebne politike i koje su se na klasičnoj matrici pokazivanja nekih ličnih ambicija i ličnih opredjeljenja i pljuvanja onog drugog  nastojale dočepati glasova. Nisu uopšte stimulisali da se kod širokog broja ljudi uspostavi definisanje interesa i da zaista glasači znaju šta uopšte dobijaju glasanjem za neku politiku. Oni svoje politike uspostavljaju na nekim emotivnim osnovama, neko više, neko manje i na nekim parapolitičkim interesima. Nema stvarnih politika, ne vidi se taj opšti razlog zašto bi ljudi podržali neku politiku, jednostavno je sve nekako ogoljeno i svedeno u velikoj mjeri na neke ekonomsko komercijalne odnose.

Zašto kod nas stranke u svojim predizbornim kampanjama ne zagovaraju evropske integracije?

Kod nas vladajuće strukture ne zanimaju evropske integracije, oni se retorički koriste njima kao ideološki cilj, ali u suštini ne rade gotovo ništa da bi se išlo brže ka tome i osjećaju opasnost u slučaju da se transformacije u društvu krenu na put evropskih integracija, odnosno svjesni su da bi u tom slučaju vjerovatno mnogi izgubili izbore. Nema kod nas iskrenog opredjeljenja za evropske integracije i čak mislim da mnogi od njih i ne znaju šta to u suštini znači. Evropske integracije podrazumjevaju duboke transformacije u društvu i razumjevanje procesa gotovo od svakog pojednica individualno do zajednice. Ovako čisto retoričko bavljenje služi da se zamažu oči briselskoj birokratiji koja takođe ne ulaže mnogo u to. Na kraju krajeva, i zašto bi oni ulagali u to kada evropske integracije treba da postanu naš cilj, a ne cilj Brisela. Onog časa kada postanu naš cilj tada će vjerovatno i biti aktivnijeg zalaganja, a za takvo nešto su potrebne jasnije politike i jasnija opredjeljenja. Zasad političke elite za tim nemaju neke potrebe, one imaju rješene svoje živote i one rade u cilju da im to ne bude ugroženo i svaka promjena u tom pravcu za njih može biti pogubna.

Da li migrantska kriza može da ugrozi bezbjednost Bosne i Hercegovine i na koji način se taj problem uopšte može riješiti?

Sasvim je sigurno da migrantska kriza već ugrožava bezbjednost Bosne i Hercegovine, a ono što najviše ugrožava Bosnu i Hercegovinu jeste to što migranstka kriza pokazuje da institucije ne funkcionišu. To su znači institucije koje su pozvane na rješavanje te krize, a njih je više, ne radi se tu samo o bezbjednosti i odbrani, radi se i o socijalnim politikama, o međudržavnim politikama, jako mnogo toga ima što treba da bude u interakciji i da zajedno radi. Oni treba kroz interaktivne pristupe da priđu analizi i rješavanju migranstke krize, ali se pokazuje da je to potpuno neefikasno. Bosna i Hercegovina je zatečena sa ovom krizom potpuno nespremna. Prije nekoliko godina se mislilo da to neće uticati na institucije, a kriza se sada događa i institucije prosto nemaju odgovor na to i na sve izazove koje ona nosi sa sobom. Trenutno po nekim procjenama imamo oko 19 hiljada migranata u Bosni i Hercegovini i mislim da će taj broj i rasti i to će zaista predstavljati bezbjednosni problem jer oni su u Bosni i Hercegovini već duže vrijeme, a nema nekog rješenja i zato je sve više bezbjednosnih incidenata jer migranti ne znaju šta je njihova budućnost. Sve to umanjuje materijalnu osnovu postojanja Bosne i Hercegovine. Ovo je jedna pat pozicija, migranti dolaze, ometaju, a niko ništa ne radi po tom pitanju.

 

Autor: Ivana Vasić 

#FrontalBlogChallenge

 

Tekst je objavljen u sklopu projekta Frontal Blog Challenge. Više informacija o Frontal Blog Challenge-u možete pronaći direktno na portalu Frontal, ali i na društvenim mrežama prateći zvanični hashtag projekta #FrontalBlogChallenge.

 Projekat se realizuje uz podršku Ambasade SAD u BIH.

 

Povezane vijesti:

Vikend na planeti Prenj

 

 

 

 

 

Twitter
Anketa

Da li visoki predstavnik Valnetin Incko treba da nametne zakon o zabrani negiranja genocida u BiH?

Rezultati ankete
Blog