Tehnologija

Uticaj 5G tehnologije

Sa već poslovičnom sklonošću da se, umesto svojih elementarnih potreba, bave temama na koje malo ili nimalo mogu da utiču, građani Srbije su u poslednje vreme okrenuti pitanju delovanja pete generacije (5G) komunikacione tehnologije na zdravlje.


Piše: Zoran Radovanović (epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji)

Kako to kod nas obično biva, izdvojila su se dva ekstremna stava.

Velika većina oštro polarizovanih učesnika rasprave doživljava 5G tehnologiju kao pretnju čovečanstvu skoro biblijskih razmera („smrtonosno za ljude“, „zločin“), dok upadljiva manjina, mahom sastavljena od predstavnika tehničke inteligencije (ali i vlasti) negira bilo kakve štetne efekte i ismeva „katastrofičare“. Po svemu što se do sada zna, za isključivost nema naučnog osnova. Čak je neumesno davati kategoričan odgovor ni za uticaj do sada široko korišćenih elektronskih mreža, označenih kao 2G, 3G i 4G. Pokušajmo prvo da shvatimo o čemu se radi, svodeći složen problem bežične komunikacije na mobilnu telefoniju, kao područje koje nas najviše zanima u svakodnevnom životu.

Tako pojednostavljeno posmatrano, 2G mreža nam je, uz bežično telefoniranje, dopuštala samo slanje poruka, 3G je omogućavala pristup internetu, a 4G i slanje video-sadržaja. Mreža 5G sve njih šalje u istoriju ne samo dodatnim izborom usluga, već i do sad nezamislivom brzinom prenosa informacija.

Prve tri mreže zauzimale su sukcesivno sve veće frekvencije u okviru radiotalasnog spektra, a njihova talasna dužina izražavala se, grubo rečeno, u metrima. Tako je za mrežu 5G preostalo da se pomeri udesno, ka kraćim talasnim dužinama, merenim centimetrima, odnosno milimetrima i višim frekvencijama, preko 2,5 gigaherca.

U pitanju je nejonizujući deo elektromagnetnog spektra koji, za razliku od jonizujućih iks i gama zraka, ne dovodi do raskidanja hemijskih veza, sa posledičnim oštećenjima zdravlja, recimo pojavom raka. Međutim, i sunčevi zraci su odgovorni za pojavu nekih vrsta raka. Radio-talasi (2G-4G mreža) su vrlo daleko od vidljivog i nevidljivog sunčevog spektra, a to u nešto manjoj meri važi i za mikrotalase (5G mreža), ali osnovno je da ne postoji biološki objašnjiv mehanizam kako bi radio-talasi napravili štetu. Jedini njihov efekat je jedva merljiv površan porast temperature.

Ni mnoge solidno metodski utemeljene epidemiološke studije nisu ukazale na opasnost po zdravlje od izlaganja radio-talasima. Ipak, neka takva istraživanja, pre svega u Švedskoj i Francuskoj, nagovestila su da se na strani na kojoj se drži mobilni telefon nešto češće javljaju maligni tumori mozga, zvani gliomi. Razlike su neubedljive, na granici statističke značajnosti ili jedva preko nje, ali nisu mogle da se prenebregnu. Uz to je opisana (ne i pouzdano dokazana) češća pojava dva benigna tumora – slušnog živca (švanom) i moždanih opni (meningeom) kod pasioniranih korisnika mobilnih telefona. Imajući u vidu te okolnosti, Međunarodna agencija za istraživanje raka stavila je 2011. godine elektromagnetno zračenje iz mobilnih telefona i drugih bežičnih naprava na listu mogućih kancerogena.

Da li je neodređena sumnja dovoljan razlog da se unapred dignu ruke od tako atraktivnog izuma kao što je 5G umrežavanje? Možemo da se preganjamo šta je pravi odgovor, ali nam iskustvo govori da čovečanstvo nikad nije odustalo od novih tehnologija, čak i kad su stvarni ili umišljeni rizici izgledali mnogo veći. Prizovimo u sećanje neke primere.

Pre 200 godina, kada je pronalazak parne mašine označio prvu industrijsku revoluciju, tvrdilo se da će neverovatna brzina voza od 50 km na sat neminovno ugroziti čovečji nervni sistem. Nekoliko decenija kasnije, „gvozdeni konj“ bio je atrakcija još samo za američke Indijance. Krajem XIX veka motor sa unutrašnjim sagorevanjem potisnuo je iz gradova konjske i volovske zaprege. Novina je dočekana sa skepsom, a pokazalo se da je, uz druge koristi, došlo do smanjenja učestalosti crevnih bolesti po mehanizmu: manje krupne stoke – manje balege – manje muva – manje trbušnog tifusa i dizenterije (naravno, značajniju ulogu tu je imalo rešeno pitanje vodosnabdevanja).

Tek što je čuveni lord Kelvin 1895. izrazio stav da nema šta više da se otkrije u fizici, saznalo se za iks zrake. Mnogi pioniri na tom polju fascinirano su snimali kosti svoje šake, zračili se i umirali, uglavnom od raka krvi. Decenije su bile potrebne da se sagledaju sve posledice preteranog zračenja. Rendgenski i drugi slični aparati nisu zabranjeni, ali je strože regulisano njihovo korišćenje.

U novije vreme, stočarima se činila vrlo prihvatljivom ideja da govedima povećaju proteinski unos obogaćivanjem hrane mlevenim unutrašnjim organima ovaca. Ništa nije ukazivalo da će pretvaranje preživara u mesojede poremetiti prirodni tok stvari, ali je panika nastala kada se bolest ovaca prenela na goveda (bolest ludih krava), pa na ljude (nova varijanta Jakobs-Krojcfeldove bolesti).

Poenta je uvek ista: nova ideja, izum ili tehnološka inovacija prvo se primeni, pa se naknadno, obično epidemiološkim istraživanjima, pokažu njene dobre i loše strane. Tako će biti i sa 5G mrežom. Ironija je u tome što odluka zavisi od SAD, EU i drugih „velikih igrača“, a mi ćemo, kako ne bismo postali „crna rupa“, slediti doneta rešenja, kakva god da budu. I tako, dok se zanosimo rešavanjem belosvetskih problema, život promiče mimo nas, jer ne stižemo da se suočimo sa mukama našeg otužnog svakodnevnog života, poput prava na dostojanstven život u demokratskoj sredini.

 

Izvor: danas.rs

Twitter
Anketa

Treba li napraviti još migrantskih centara u BiH kako bi se pomoglo vlastima Unsko- sanskog kantona?

Rezultati ankete
Blog