Intervju

Julia Đurđica Šćepanović: Svet postaje sve manji, granice blede a kultura se sve više "preliva" preko njih!

Dirigent Julia Đurđica Šćepanović, izvodi već više od 20 godina srpsku duhovnu i svetovnu muziku Stevana Mokranjca u Holandiji. 2019. godine je zajedno sa nekoliko entuzijasta oformila kameni hor "Devana" koji je sastavljen od pjevača koji izvode Mokranjčevu muziku.

U intervjuu za Frontal govori o svom pozivu, potrebi da kreira i spaja više glasova i instrumenata, kamenom horu Devana, Mokranjcu ali i o predstojećim nastupima na 54. Mokranjčevim danima u Negotinu (14. septembra) i Beogradu (15. septembra).


FRONTAL: Kako ste došli do toga da želite da budete dirigent?

ŠĆEPANOVIĆ: Kao i većina stvari u životu - neočekivano. 

Imala sam dobro muzičko obrazovanje, dve diplome iz muzičke gimnazije (klavir i muz. teorija) i mislila sam da ću biti pijanista. Ipak, falilo mi je još nešto... Nešto više od jednog instrumenta, ili glasa. Imala sam potrebu da kreiram i spajam više glasova, instrumenata, potrebu da unosim smisao u kakofoniji i pravim sinteze. 

I dan danas kad vidim hor ili orkestar na bini koji se štima, jedva čekam da stanem ispred i spojim nas sve u jedno. Da to jedno onda prenesemo publici, i da od nje onda osetim energiju koju nam uzvraća.

FRONTAL: Šta je to što je potrebno da posjeduje dobar dirigent kako bi vodio ljude, odnosno jedan hor ili orkestar?

ŠĆEPANOVIĆ: To je to što sam spomenula u prošlom pitanju - mora da ima jaku potrebu za stvaranjem i sintezom na višem nivou. Potrebu da “mrtve note” na papiru oživi preko instrumenta, u ovom slučaju orkestra ili hora sa solistima. 

To je potrebno kao poriv, ali prije toga mora naravno završiti temeljito opšte i muzičko obrazovanje koje mu omogući da to i izrazi. Mora vladati sa barem 2 instrumenta i besprekorno poznavati sve kompozicione elemente: solfeđo, harmoniju, kontrapunkt, kompoziciju, orkestraciju, muzičke oblike, muzičku istoriju i ostalo. 


Ne zaboraviti: i pedagogija i odnos sa ljudima igra ogromnu ulogu u životu dirigenta. Nažalost, to za sada ne postoji kao odvojeni predmet na fakultetu, ali se nadam da će biti jer je to dirigentima bila i ostala najteža stavka. :) Naučiti voditi puno ljudi na najfunkcionalniji način i na uzajamno zadovoljstvo.

I isto bez čega ne moze: mora biti dobar menadžer. Organizacija i prodkucija projekta. (Smišljanje originalnog koncepta koji će privući pažnju javnosti, nabavljanje budžeta i booking koncerata. (postproduction)

FRONTAL: Više od 20 godina izvodite srpsku duhovnu i svetovnu muziku Stevana Mokranjca u Holandiji. Vi zapravo stvarate dijalog između različitih muzičkih scena u Evropi?

ŠĆEPANOVIĆ: Odlično ste primetili! To je taj most koji i ja pokušavam da izgradim, put koji će približiti našu kulturu i kulturu celog područja bivše Jugoslavije Zapadnoj Evropi i svetu. 

Našem imidžu u Evropi ne bi škodilo malo više pozitivnih asocijacija. 

One već postoje: ne biste nikad pretpostavili koliko je veliki broj Holanđana koji obožavaju našu muziku, koliko njih poznaje naše narodne pesme DO REČI, koliko njih ima partnera ili bivšu ljubav u ovoj zemlji. 

Muzika je internacionalni jezik, koji svi razumeju, kojeg se ne plaše, koja gradi pozitivnost. Setite se izreke: “Ko peva, zlo ne misli”. Ima velike istine u tome. 

FRONTAL: Da li biste mogli povući neku paralelu između muzičke publike u Srbiji i Holandiji kada je klasična muzika u pitanju? 

ŠĆEPANOVIĆ: Prvo što upada u oči je - da su klasični koncerti mnogo posećeniji. Dalje, postoji puno podrške osim državne, i u raznim fondovima. 

Muzičari su i dalje nezadovoljni jer su pre nekoliko godina i u Holandiji uveli velike sankcije na umetnički budžet, ali sad se ponovo oslobađaju fondovi, te se sve vraća u balans. 

Takođe, u holandskim porodicama se stimulišu deca od malih nogu da posećuju koncerte klasične muzike i da je to obaveza u opštem razvoju mlade osobe. Od vrtića počinju sa klasičnom muzikom. Mislim da je to već i kod nas počelo da se događa.

Ono u čemu mi imamo prednost je da smo mi od malih nogu imali muzičko obrazovanje u osnovnim školama a oni su nekoliko generacija preskočili, opet radi sankcija. Tu prednost treba iskoristiti i jos više pojačati klasično muzičko obrazovanje od malih nogu. 

FRONTAL: Zašto baš muzika Stevana Stojanovića Mokranjca i kakve su reakcije holandske publike na izvođenja djela ovog istaknutog srpskog kompozitora?

ŠĆEPANOVIĆ: Muzika Mokranjca ima neku magiju kojom deluje na Holandsku publiku. 

Kako drugačije objasniti to da sam ja od prvog momenta kad sam je tamo izvela dobila izjave da gde god da sam i da izvodim Mokranjca, da će oni doći ili da ga pevaju ili da ga slušaju i to se zaista i dogodi?! I 20 godina kasnije još uvek ta magija traje. Treba to podržati i razviti jos više. 

Postoji momenat kada dela jednog kvalitetinog kompozitora raskinu okvire svrhe za koju su napisane (na primer Mokranjčevo Opelo je napisano za službu u crkvi) i postanu delo apsolutne muzike. 

Za paralelu možemo spomenuti Requiem od Mozart-a: isto je bio napisan kao narudžbina, za službu tokom sahrane, ali se od toga odvojio, nadrastao je svoje okvire i postao je remek delo zbog svog kvaliteta. 

Isto se to događa dakle, i sa muzikom našeg Mokranjca.

Zašto se Holanđanima baš toliko sviđa? Najbolje da ih upitate sami na našem koncertu 15. septembra uveče, u sali Vlada Divljan u Beogradu. :)


Meni su rekli da Mokranjac ima neke “Balkanske harmonske začine” i egzotiku, strast koja je drugačija od drugih Slavenskih kompozitora. (Rahmanjinov, Čajkovski).

FRONTAL: Šta je to što je najteže u dirigentskom poslu?

ŠĆEPANOVIĆ: Kao i svugde - istrajnost. Ustati i posle neuspeha. Početi ispočetka, inspirisati hrabro i ponovo sve oko sebe i kad ste bolesni i neispavani, i kad ste povređeni i slabi.

Izdržati neobična radna vremena, putovanja, neprospavane noći, fizičke i mentalne napore... verovati u sebe i svoje ideje i kad drugi to ne misle. Mora biti “hrabro srce u junaka”, bez svake sumnje.

FRONTAL: Kada biste morali da birate neko muzičko djelo koje bi najviše voljeli dirigovati koje bi to bilo?

ŠĆEPANOVIĆ: Teško pitanje. :) 

Ne biram dela po nazivima ili popularnosti. Sva dela koja mene inspirišu toliko da ih izvedem tako da vidim publici ili muzičarima u očima suze, tu aoru koja zrači oko njih koju sam ja upalila, zanos i ljubav prema muzici i bližnjem svome - je bilo upravo delo koje sam morala da izvedem. 

FRONTAL: 2019. godine osnovan je hor „Devana“ sa projektom „Music Battle“, a pod Vašom dirigentskom palicom. Recite nam nešto više o samom horu ali i o pomenutom projektu.

ŠĆEPANOVIĆ: Ovaj projekat je bio sledeći korak nakon tolikog interesa za Mokranjčevu muziku. Zajedno sa nekoliko entuzijasta smo oformili kamerni hor Devana koji je sastavljen od pevača koji veoma vole Mokranjčevu muziku. Neki od njih su pevali Mokranjca sa mnom još pre 20 godina, i sada su došli ponovo. Kao šlag na torti, odlučili smo da ove godine ne izvedemo samo u Holandiji te koncerte, nego da odemo baš u Srbiju i bašu Mokranjčevo rodno mesto i TAMO izvedemo Mokranjca. Imali smo malo vremena ali smo se potrudili i uspeli da stignemo. Neki od pevača su poveli i svoje partnere sa sobom koji su rado hteli da i oni upoznaju Srbiju.


FRONTAL: Učestvovaćete na Festivalu „54. Mokranjčevi dani“ koji se održavaju od 14. do 20. septembra u Negotinu. Da li prvi put učestvujete na ovom festivalu i koliko Vam znači to što će srpska publika imati priliku čuti Mokranjčevu muziku u izvođenju holandskog hora?

ŠĆEPANOVIĆ: Da, prvi put učestvujem na ovom festivalu, iako odavno želim da ga posetim. Eto, igrom slučaja se to desilo iz sasvim neočekivanog pravca, - iz Holandije! Uzbuđena sam jer znam koliko je razvijena horska tradicija kod nas, pogotovo u duhovnoj muzici, i nadam se da će kvalitet izvođenja biti na nivou. Ono što mi znači mnogo više je - sam gest. Da Holanđani dolaze da svojim učešćem odaju počast velikom Srpskom kompozitoru.

FRONTAL: 15. septembra ove godine nastupićete i u Beogradu, zajedno sa horom „Sveti Joakim i Ana“ iz Beograda kojim će dirigovati Daniela Ivanović. Pored Mokranjca, šta će sve biti izvedeno na koncertu? 

ŠĆEPANOVIĆ: Radi balansa, izabrala sam nekoliko holandskih kompozicija koje stilski odgovaraju srpskim. Takođe duhovne i svetovne kompozicije obrađene za klasični horski sastav. Od naših kompozicija izvešćemo Heruvimsku pesmu, Opelo i Rukoveti od Mokranjca, i Govornu fugu od Aleksandra Vujića. Veoma atraktivno delo puno naziva srpskih mesta i manastira koji su čak i meni teški za izgovor, ali eto, Holanđani su se prihvatili izazova.

FRONTAL: Planirate li možda neku turneju i po Republici Srpskoj?

ŠĆEPANOVIĆ: Za sada ne, ali nikad se ne zna,  možda nas budućnost spoji i sa Republikom Srpskom. 

Svet postaje sve manji, granice blede, a kultura se sve više “preliva” preko njih. Nema nikoga ko to može i treba zaustaviti. 

 


Autor: Danka Savić
 
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog