Zanimljivosti

Какав је профил возача на српским друмовима

Агенција за безбједност саобраћаја детаљно се позабавила профилом српског возача и то оног који је опасност на путу, за себе и друге учеснике у саобраћају. Профил нашег возача није много различит у односу на профил возача у Европској унији. Код нашег возача није довољно развијена свијест какви су ризици небезбједног понашања у саобраћају и иако потпуно подржавају казнену политику већина чини прекршаје.

Директорка Агенције за безбједност саобраћаја Јасмина Милошевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да је водећи узрок смртности младих до 25 година страдање у саобраћајним несрећама.

Она је навела да је 32.000 испитаника Србије учествовало у истраживању о понашању у саобраћају, као и да су на исти упитник одговарали и грађани широм Европе.

"Највећу толеранцију на небезбедно понашање или да кажем комоцију у саобраћају наши возачи су показали када је у питању прекорачење брзине, нешто смо бољи у просеку у Европи када је у питању вожња под дејством алкохола иако то, наравно, не подржавамо и највећа нетолеранција нам је на небезбедно понашање и коришћење мобилних телефона током вожње", каже Милошевићева.

Навела је да је 97 одсто испитаника рекло да "морам да возим брзо јер у супротном имам утисак да губим вријеме", "поштовање ограничења брзине је досадно" је навело 90 одсто испитаних.

"Чак 96 одсто је рекло да верује у себе да у значајној мери прекорачи брзину и да је способно да пројури кроз оштру кривину, а 'волим спортски да пројурим кроз оштру кривину' је рекло 94,5 одсто испитаних", додала је Милошевићева.

"Ви када то погледате и када понашање тих људи ставимо у саобраћај, јер се често каже да човек вози онако како живи, могу рећи да висок степен неморалности, како год ово сада звучало, заиста се односи и у приватном животу када вас не занимају последице вашг понашања. То значи да ако сте бахати у саобраћају и то нужно не морамо да везујемо за младе, то може да буде особина и човека који има и преко 25 година", навела је Милошевићева.

Указала је да је младим возачима највећи непријатељ њихова младост, недовољно искуства и жеља за доказивањем.

"Не кажемо то да оправдамо, али можемо да знамо шта треба да радимо са њима не би ли им тај погрешан став о безбедном понашању у саобраћају променили", каже Милошевићева.

Са друге стране, како истиче, имамо особе од 40 и више година које такође експонирају своје непрописно понашање у саобраћају.

Указала је да је углавном прекорачење брзине у великој мјери у вези са вожњом под дејством алкохола.

"Алкохол је нешто што вам повећава самопоуздање, што више алкохола у крви веће самопоуздање и већа склоност ка ризичним ситуацијама – ка претицањима када то није дозвољено, ка неприлагођеној брзини и тада су склони они са дужим возачким стажом и више година старости да себи дају за праву да кажу да када возе могу да управљају возилом као да нису под дејством алкохола", објаснила је Милошевићева.

Када је реч о профилу возача на српским друмовима, Милошевићева истиче да не може рећи да је много различит у односу на прифил возача у Европској унији.

У Европској унији је већи проценат возача који возе под дејством алкохола без обзира што су им ригоризније казне. "Код њих је настанак саобраћајних незгода када је возач конзумирао алкохол 19-21 одсто, код нас је 11 одсто", рекла је Милошевићева.

Нагласила је да код нашег возача није довољно развијена свијест какви су ризици небезбједног понашања у саобраћају.

"Већина потпуно подржава казнену политику када је у питању вожња под дејством алкохола и тражи се нулта толеранција за то, а 90 одсто њих је признало да прекорачи брзину и у насељеном месту и ван њега, а 98 одсто тих истих испитаника подржава законску политику којом се кажњавају бахати возачи и прекорачење брзине", рекла је Милошевићева.

У Шведској су дошли до занимљиве статистике – иако је бахатих возача свега пет одсто у саобраћају, они чине преко 50 одсто свих саобраћајних незгода.

"Ја бих рекла да они чине 50 одсто од оних који стварају ризик од наставка саобраћајних незгода, можда некада они не учествују, али направе ситуацију у којој ће страдати неко ко није бахат за воланом", додала је Милошевићева.

Навела је да се возачи могу поделити у две групе – агресивне и дефанзивне.

"Ако их сместимо у саобраћај нама се то своди на то да ови дефанзивни избегавају ове агресиве. У суштини, оно што ја сматрам да је најстрашније у свему је то што ови који су агресивни за воланом имају пуну свест о томе да је то законом забрањено, опасно и неприхватљиво", рекла је Милошевићева.

Истраживање показује и да ће просечни српски возач прије платити 5.000 динара казну него што ће поштовати саобраћајне прописе, а Милошевићева каже да је готово 99 одсто људи признало да је бар једном возило уз малу количину алкохола.

"Нико од њих није рекао да је у реду да плати казну и сви се воде тиме зауставио ме је полицајац само што нисам стигао. Поражавајуће је то да је њима нормално да он ипак може да вози под дејством алкохола, а да му је настрашније у свему да је само три минута касније наишла саобраћајна полиција да би све било добро", наглашава Милошевићева.

Истакла је да када је ријеч о спријечавању бахатог понашања у саобраћају, све се своди на добру комбинацију превентивних и репресивних радњи.

"Основа превенције је подизање свести учесника колико је то ризично понашање у саобраћају погубно не смо по њих него и по остале учеснике", закључила је директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

 

Извор: РТС
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog