О представи:

Комедија “Сирена и Викторија“ руског драматичара Александра Галина, прије свега раскошна је комедија забуне која, како се комад развија, жанровски прелази у комичну мелодраму. Дјела Александра Галина, иако је он представник драмског правца сaвремене руске драме који се бави судбином човјека у ситуацији материјалне биједе и моралног слома у тзв. процесу транзиције, увијек су комедије. У темељима тих комедија је његова племенитост, која у свакодневном и тривијалном открива људску суштину свих наших недоумица и свих наших немоћи. Галинове теме, ликови и ситуације нашој су позоришној публици врло блиски и препознатљиви. Новопечена богаташица која се обогатила у транзицији тргујући понајвише становима и дружећи се с криминалцима, наизглед је побједница транзицијског маратона. У тренутку кад је посао тјера да научи енглески, за инструкције проналази докторицу енглеске филологије. Жену која је у транзицији изгубила и статус и посао и мужа. Жалећи је, налази јој преко огласа жигола који испуњава све фантазије. Но, у алкохолној измаглици бира криви број и у њен луксузни стан умјесто неодољивог младог пастува стиже не баш млади астроном, који урушавање идеалистички уређеног свијета преживљава шишајући псе по кућама...

Одличну режију ове транзицијске приче потписује млади београдски редитељ Филип Гринвалд, а на сцени се догађа апсолутно глумачко мајсторство троје сјајних глумаца. Сирена у бриљантној изведби Гордане Гаџић миљеница је дасака које живот значе у свој својој раскалашености новопечене богаташице. Она је и трагикомична, несретна, пијана, откачена, на моменте луда, на моменте перфидна, сочна, фатална жена, коју Гаџић игра без задршке. Комичарски моћна је у својој на више нивоа упитној потрази за пастувом који испуњава сексуалне фантазије којег је намијенила својој пријатељици, да би њена ’мисија’ добила помало трагичну и тужно изнијансирану ноту кад јој се пастув који то није - свиди и учини идеалним ’материјалом’ за мужа. Дубравка Остојић сјајна је у њеном опозиту, помало уштогљеној Викторији, докторици наука, разочараној у живот и мушкарце, симболу типичних жртава транзиције. Људи с високим образовањем који се нису најбоље снашли у транзицијским превирањима кад су ’испливале’ разноразне Сирене. Остојићева је подсјетила публику како је не само одлична комичарка, већ подједнако сугестивна и у драмским дијеловима. И на крају, потпуно неодољиви Константин, времешни астроном, жиголо који то није, у раљама тих двију жена, у улози, како и сам каже у представи, у коју га је довео необичан случај, а која му не припада. Но, иако је бескрајно комичан и забаван, Костјине приче о звијездама имају пуно дубљу поруку. Минуциозна улога разрађена до најситнијег детаља у незаборавној изведби Младена Васарyја.

Смијехом разоружана публика одлази кући с неуништивом поруком да је од свега (ипак) најважније вољети и бити вољен, без обзира на дебљину новчаника, луксузни стан на главном тргу...

Фронтал