Kultura

"Караван културе говора" у Приједору: Указати на важност правилног изражавања!

У Приједору је синоћ одржана едукативна трибина "Караван културе говора", коју спроводи Удружење за унапређење и развој културе јавног говора "Изражајност" а у сарадњи са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској, под покровитељством Министарства просвјете и културе Српске.

Циљ ове кампање је да се грађанима, посебно дјеци и младима, укаже на важност правилног изражавања и познавања српског језика, а у оквиру кампање одржана је прва од двије радионице за групу ученика приједорских основних и средњих школа о теми побољшања говорних навика.

„Караван културе говора жели да подсети све вас да ће ваш успех у комуникацији у стварању међуљудских односа са супругом, са дететом, са пријатељем, са наставником, са родитељем, и те како зависити од тога како користите глас и говор. Порекло речи караван се односи на превоз терета, робе, камилама и коњима,  а наш терет је мало другачији и он превози добре говорне навике“, истакао је Слободан Роксандић, мастер комуниколог.

Роксандић је упозорио на велику „поплаву“ ријечи енглеског поријекла, односно англицизама и поштапалица у говору.

Учесници ове трибине били су српски лингвиста, професор Милорад Телебак и француски хуманитарац Арно Гујон.


„Питате се вероватно зашто сам одлучио да научим један од најтежих језика, не само у Европи већ у свету, и то још у Француској где нисам имао ни с ким да причам, ни кога да питам када ми нешто није било јасно и разумљиво. Одговор је сасвим једноставан. Ја сам желео да разумем људе којима сам помагао. Нисам могао да сагледам у потпуности ситуацију у којој се они налазе а при томе желио сам да о тој ситуацији свједочим у Француској, јер поред наше хуманитарне делатности наш циљ је и да објаснимо Французима шта се дешава на Косову и Метохији, шта се дешава у центру Европе почетком 21. века, а дешавају се страшне ствари. Тако да је учење српског језика било потребно и комплементарно мојој хуманитарној делатности“, испричао је Гујон и додао: „Кад сам следећи пут дошао на Косово отворио се један нови свет, све је било исто али ипак све је било другачије. Као да сам до тада гледао један црно-бели филм а сад га одједном гледам у боји. Људи су имали више поверења у мене, а ја сам имао више разумевања према њима.“

Гујон је нагласио да је учећи српски језик открио душу српског народа, те поручио да његујемо „наш прелеп и милозвучан српски језик“.

Лингвиста Милорад Телебак подсјетио је да су култура и говор различити али нераздвојни феномени, јер је говор гласовна реализација језика, што значи "језик у акцији".

"Давно смо скривили према језику, а кривци су они који су требали да уче друге о језику и да га чувају и његују, почев од школе гдје се већ деценијама језик не учи. Кривци су и медији, нарочито моћна телевизија која би с обзиром на утицај могла да буде испред школе, а најштетнији је утицај сусједних језика који то нису", рекао је Телебак.

Он је нагласио да треба да чувамо српски језик јер изгубимо ли језик изгубили смо себе, наводећи као примјер Јевреје који су се вијековима очували као народ захваљујући поздраву "Догодине у Јерусалиму".

Телебак је на крају публику у препуној позоришној сали поздравио са "Догодине у Бањој Луци, Београду, Призрену", а публика га ја поздравила громогласним аплаузом.

Караван културе говора, поред Приједора, гостовао је у Бањој Луци и Зворнику, а обићи ће и Брчко, Добој, Источно Сарајево и Требиње.

 

 

Фронтал/Данка Савић

 

 

 

 

Twitter
Anketa

Čega se u ovom trenutku najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog