Истраживање првих галаксија и даље представља велики изазов за модерне астрономе. Још не знамо када и како су прве звезде и галаксије у универзуму настале. На ова питања се покушава добити одговор кроз "deep imaging" посматрања телескопа „Хабл“.
Астрономи су тако у стању да гледају универзум све до 500 милиона након великог праска.
Тим европских истраживача, предвођен Раханом Батавдекар из Европске агенције за истраживање свемира (Еса), проучавао је прву генерацију звезда у раном универзуму.
Ове звезде су настале од првобитне материје која је настала у великом праску. Састојале су се само од водоника, хелијума и литијума – јединих елемената који су постојали пре него што су процеси у језгрима ових звезда створили теже елементе, попут кисеоника, азота, угљеника и гвожђа.
Батавдекар и њен тим су посматрали рани универзум од 500 милиона до милијарду година после великог праска проучавајући групу галаксија MACS J0416 и њено паралелно поље уз помоћ телескопа „Хабл“, заједно са додатним подацима добијеним од Насиног свемирског телескопа Сплицер и земаљског Великог телескопа Европске јужне опсерваторије.
„Нисмо пронашли никакве доказе о постојању прве генерације ових звезда у том космичком временском интервалу“, рекла је Батавдекар.
Ови резултати показују да се најранија формација звезда и галаксија одиграла много раније него што се може испитати телескопом „Хабл“, што оставља простор за даља истраживања са будућим свемирским телескопом „Џејмс Веб“.
Извор: РТС
