Горан је изабран међу 17 стипендиста ове фондације прије три године и то између 117 кандидата из БиХ.
– На приједлог пријатеља пријавио сам се 2019. године на конкурс ове америчке фондације која подржава младе који желе да остану у својој земљи и допринесу њеној изградњи. Стипендије су подршка опстанку младих образованих стручњака у БиХ из које одлази велики број младих – објашњава Стојановић у изјави Срни.
Он каже да су стипендијом обухваћени школарина, смјештај, џепарац, као и могућност да се једном годишње обрате за новац за набавку књига и још неких неопходних ствари.
Према његовим ријечима, услови за стипендирање су да редовно студирају и полажу испите, а једина обавеза према стипендитору је да два пута годишње учествују на семинарима и дружењима стипендиста, што није обавезно уколико имају обавезе на факултету.
Пракса у Америци изузетно корисна
Као резултат успјешног школовања и испуњавања свих услова које је стипендитор поставио, Стојановић је од те фондације добио прилику да обави стручну праксу у Америци што је са задовољством прихватио.
Тако је искористио ту јединствену могућност да види како раде модерне клинике у свијету и стекне нова знања и искуство у раду са пацијентима, али и да успостави сарадњу са колегама из струке.
Шест седмица Стојановић је обављао праксу на одјељењу хитне помоћи на једној клиници у граду Гренд Рапидс у америчкој држави Мичиген.
– Радио сам четири дана седмично по осам часова. То одјељење има 90 кревета у истом броју соба. Свака просторија је опремљена одговарајућом опремом за пријем пацијената. У том кратком периоду радио сам са више пацијената него током пет претходних година факултетске праксе. То је изузетно вриједно и драгоцјено искуство – истиче Стојановић.
Он се увјерио да власти САД улажу значајна средства у здравство, у позитивне праксе, које би се могле у доброј мјери примијенити и код нас.
По обављеној пракси, Горан је добио позив да након завршетка факултета дође да ради на тој клиници. Ипак, истиче да то тренутно није његова жеља и циљ.
– Свако би пожелио да ради у таквим условима и окружењу. Тренутно, моје размишљање и план су да по завршетку факултета останем овдје и дам допринос народу и мјесту гдје живим. Код куће је ипак, најљепше – искрен је Горан.
Говорећи о начину рада на америчкој клиници, каже да је систем такав да пацијентима пружа све услове да се што прије успостави дијагноза и започне адекватно лијечење.
– Све се обавља брзо, нема чекања за анализе и снимке јер клиника располаже изузетном медицинском опремом – прича Горан.
Он истиче да је обављајући праксу стекао значајно искуство и да је размишљао као љекар, а не као студент јер су пацијенти били препуштени његовој пажњи и лијечењу.
– Радио сам са изузетно кооперативним тимом медицинских радника, посебно са докторима који су увијек били спремни да чују и моје мишљење, дискутују са мном, а све с циљем постављања што боље дијагнозе, поступка и терапије у лијечењу, али и због подршке обављању моје праксе – наглашава Стојановић.
Фото: srna.rs
Медицина – породично насљеђе
Горан наставља породичну традицију јер су му отац Угљеша, као и његови брат и сестра медицински радници. А и дједов брат Војко је вадио болесне зубе мјештанима у недостаку стоматолога у то вријеме у селу Сабанцима на Нишићкој висоравни.
Стојановићи су се иселили у Братунац у егзодусу Срба са подручја Сарајева након потписивања Дејтонског споразума.
– Жеља ми је била да студирам фармацију јер сам завршио Фармацеутску школу у Сребреници. Међутим, након разговора са једном докторицом, од које сам чуо конструктивне савјете, изабрао сам медицину и нисам погријешио. Заволио сам овај позив – прича Горан за Срну.
Овај вриједни младић као заљубљеник у свој позив још од 2014. године је волонтер локалног Црвеног крста и, колико му факултетске обавезе дозвољавају и када је у Братунцу, радо се укључује у волонтерске акције, посебно за пружање медицинске подршке спортским клубовима.
Горан је најпозитивнији примјер младог образованог човјека који жели остати у свом мјесту, радити и пружати здравствене услуге суграђанима те дати допринос развоју заједнице.
Он није усамљен случај и на властима је да брину и омогуће њему као и другим младим квалификованим људима да добију запослење, усавршавају се и доприносе стварању бољих услова за живот на овим просторима и тако изразе свој патриотизам и родољубље.
Извор: srnа.rs
