Класична уводна сцена, гдје требамо видјети колико главни јунак добро ради свој посао. Упознати га, макар ми и знамо ко је Брус Вилис.
Но, овај пут не иде све као што је предвиђено. Таоци, дјечак и мајка му, страдају. Зато велики преговарач с полицијом, постаје шеф локалне станице у мирном крају. Заплет са битношћу породице! Како ове шефа полиције, тако и човјека који ће бити узет за таоца са своје двоје дјеце.
Ријетко глуп и досадан филм. При чему се задржавам на оцјени у оквиру жанра. Нема претјераних узбуђења, сем једне неочекиване промјене стране. То што су отмичари несигурни клинци, донекле освјежава ствар. Али са исте стране не осјећамо страх за таоце, као да су у питању пунољетни зликовци. Чудно је једино што два клинца отмичара гину, и поред тога што су били помало добри. Убија их чупо који се, по фаци му видим, сигурно дрогира. Мамицу му падавичарску.
Разлог зашто овако мутав сценарио добио толико пара и Бруса Вилиса, просто је у томе што је он један од продуцената. Уложио је своје име, на начин како то Шварценегер редовно ради. И, као и Планет Холивуд, банкротирао. Бар код мене.
(Редитељ: Флорент Емилио Сири; Улоге: Брус Вилис, Кевин Полак, Џими Бенет)
